Период ледених дана који су обиљежили овогодишњу зиму изгледа да се ближи крају. Метеоролози од средине наредне седмице најављују кишу и  пораст температуре. Невесињци ће овогодишњи јануар упамтити као један од најхладнијих у посљедњих неколико деценија. На сву срећу није било великих снијежних падавина па, бар за сада, зима није оставила  посљедице.

Али, чим зима озбиљније покаже зубе, почну и приче о великим хладноћама и сњеговима. Невесињци се питају  да ли је у ближој или даљој прошлости било оволико ледених дана. Прегледом старих записа и љетописа морамо потврдити да је било много суровијих зима.

Запис из 1613. године вели да „озебе пшеница да би је преоравали људи“. Године 1640. „паде снијег на гору и на жита класала“. Двадесет година касније „ би велика зима, преко Капеле не пређе коњ од 30. новембра до Св. Ђурђа, зашто бјеше велики снијег од 12 педи“.

У 18. вијеку 1720. године „би тешка и напрасна зима; мораше по снијегу осам волова саонице возити и није се знало куда прођу“. Године 1737. „паде снијег рано новембра четвртог и није спао до априла шестог“, а три године послије „би тешка зима и Дунав два пута заледи се“. Године 1754. „би зима без снијега до фебруара, а онда до 40 мученика би зима, снијег, лед и мећава“.

Почетком 19. вијека 1808. године „ би зима велика и трајаше до 1. маја“. Године 1822. „децембра мјесеца би велика и несносна зима која је више људи коштала живота“. Исте године други запис вели „ би мразовита зима, преледи се Дрина и Лим. Хођаху људи с коњима преко вода. И у Зворнику сватови пијани сјели, с дјевојком, да једу на води. Пуче лед, потопише се“.

Године 1835. у љетопису је записано: „Посташе зле године међу народ, многа несугласја и јарости. Дођоше зли вјетрови .Снијег паде 25. октобра и зима све крепкија поче бивати, а 3. децембра заледи се Дунав“.

Најхладнија зима у 20. вијеку која је оковала снијегом и ледом, не само Балкан, него и читаву Европу забиљежена је давне 1929. године. Постоје бројни записи и извјештаји о том невремену.

Најстарији житељи Херцеговине говорили су да се спрема велика студен и несрећа јер су тих дана вукови непрестано завијали. Спуштали су се у села нападајући стоку, а насртали су и на људе. У Невесињу је током јануара и фебруара снијег нападао преко два метра. Већина ријека на простору Краљевине Југославије била је залеђена, а снијег је пао и на јадранским острвима.

Политика, 30. јануар 1929.

Цетиње, 1929. године

Зима из 2012. године, бар када је Невесиње у питању, могла би се убројати у ред најсуровијих које су икад задесиле ову варошицу. Било по хладноћи или великом снијегу остале су упамћене и зиме из 1942, 1954, 1956, 1963, 1984 и 2005.

 ДРАГАН ГРАХОВАЦ

Ученици и наставници  СШЦ „Алекса Шантић“ прославили су данас школску славу Савиндан. Тим поводом у холу Центра приређена је свечаност и обављен је славски обред. Обиљежавању дана посвећеног утемељивачу српске државе и школства присуствовали су бивши радници школе, представници локалне управе, јавних институција и општинских организација.

Након резања славског колача присутне ученике и наставнике поздравили су свештеник Младен Чалија, директор школе Вукан Братић, предсједник Скупштине Општине Невесиње Момчило Вукотић  и други гости  који су им пожељели пуно успјеха у даљем извођењу наставног процеса.

У поздравној бесједи директор Центра Вукан Братић истакао  да  су светосавске свечаности повод за окупљање  бивших и садашњих радника и ученика Центра, али и прилика за учвршћивање јединства образовног колектива и истицање резултата у минулој години. Братић је рекао да је од 561 ученика њих 63 прво полугодиште завршило са одличним успјехом при чему 17 ученика није направило ниједан изостанак са наставе.

Најбољим ученицима уручене су пригодне награде, а  ученици Центра за госте су припремили пригодан културно – забавни програм.

У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи  да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.

Историчари тврде да је чувена Сплитска повеља којом жупан Немања дозвољава Сплићанима да тргују у Хумској земљи из 1190. године управо писана у храму Свете Богородице на Залому. Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиричући их на увијек нова и племенита прегнућа.

Школска слава Савиндан, која се прославља у част Светог Саве - утемељивача образовања и првог српског архиепископа, обиљежена је данас у ОШ „Ристо Пророковић“.

Обиљежавање је почело  парастосом погинулим радницама школе, а затим је обављен и обред  ломљења славског колача.

Пригодну бесједу одржао је свештеник Немања Лукета пожеливши ученицима и наставницима још много година успјешног рада.

У славској здравици директорица Мара Шаран истакла је да су дјеца наше највеће богатсво и да је дужност одраслих, наставника и родитеља да им пруже што више васпитања и знања. Она је изразила наду да ће се наставници и радници школе, идући светосавским путем, трудити да буду што бољи и стручнији и да ће то знање још успјешније преносити својим ученицима.

Пригодни поклони уручени су  ученицима који су у протеклој години остварили значајне успјехе на различитим  такмичењима, које је организовало Министарство просвјете и културе. Награде су уручене Маји Ђокић и Наташи Савић за освојена прва мјеста на Регионалном такмичењу из информатике и за учешће на Републичком такмичењу, као и Данилу Цвијетићу за освојено треће мјесто на Регионалном такмичењу из физике и за учешће на Републичком такмичењу.

Присутни гости имали су прилику да уживају у  програму који су припремили чланови рецитаторске и музичке секције заједно са својим наставницима, а приказана је и луткарска представа „Пут се за путником рађа“ у режији наставнице Тање Пикуле.

СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН

Влада Републике Српске размотрила је јуче Акциони план запошљавања у Српској за ову годину којим је предвиђено запошљавање око 4.000 лица, за шта би требало да буде утрошено 16,7 милиона КМ.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да ће посебна пажња бити посвећена запошљавању борачких и социјално угрожених категорија друштва.

"Циљ нам је да што више лица буде запослено у реалном сектору. У складу са Стратегијом запошљавања од 2016. до 2020. године и економским реформама, имамо два стратешка правца - повећање запослености и економске ефикасности становништва, те одржање постојећих и отварање нових радних мјеста у привреди", рекао је Савановић новинарима у Бањалуци након сједнице Владе Републике Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске навео је да би за запошљавање у наредне четири године требало да буду на располагању и 42 милиона КМ од кредита Свјетске банке.

Он је навео да је Влада Републике Српске данас размотрила извјештај о реализацији Акционог плана запољшавања у Српској за прошлу годину.

"Задовољни смо реализацијом Акционог плана запољшавања у прошлој години, јер је била исказана велика заинтересованост послодаваца за пријем радника. И у прошлој години приоритет су биле најосјетљивије групе становништва, а од предвиђених 3.800 лица, запослено је око 3.000", додао је Савановић и навео да је овај извјештај прије два дана усвојио Економско-социјални савјет.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Мира Васић најавила је да ће бити реализован и пројекат запошљавања циљних категорија друштва.

"Ту, прије свега, мислим на младе до 30 година и лица која имају више од 45 година, као и социјално угрожене категрије. За очекивати је да ће јавни позив за запошљавање ових категорија бити отворен током цијеле године", рекла је Васићева.

Влада Републике Српске размотрила је јуче више информација и извјештаја.

СРНА