Меморијални центар Републике Српске основао је у Невесињу осми регионални студијски центар за снимање аудио-видео свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата, а прво свједочанство оставила је Аљонка Џелетовић која је говорила о животу и трагичној судбини брата Миленка Миловића, који је нестао 1992. године у Мостару.

Према њеним ријечима, на лијевој обали Мостара била је њихова породична кућа у којој је посљедњи пут била 11. јуна 1992. Године, а већ пар дана касније почео је прогон Срба са лијеве обале.

- Тада ми је брат рекао - `Немој више да те видим да долазиш`. Није било безбједно. Људи су гинули на магистрали, у пролазу. Нисам више долазила. То је био наш посљедњи пут да смо се видјели - испричала је Џелетовићева која је и предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње.

Она је рекла да тијело брата никада није пронашла и да зна да је ухваћен жив.

- С временом, дошли смо до видео-касете са лица мјеста. Снимак показује терен којим су прошли ХВО и ХОС, виде се лешеви, прича се о том догађају. Дошли смо и до имена људи који су га ухватили. Осам година касније, предмет је формиран, прослијеђен тужилаштву. Али до данас никаква пресуда. Имају видео доказе, имају имена. Али ништа. Док год пресуде стижу из Сарајева - неће их бити - увјерена је Џелетовићева.

Она је додала да једино што јој је од брата остало јесу двије његове кошуље које никада нису опране, као и пар фотографија које је добила од пријатеља.

Џелетовићева је навела да је њен брат имао много пријатеља различите националности, да му је кум био Хрват од којег се није раздвајао.

- Ово друштво је изгубило једног дивног човјека. Био је племенит, физички лијеп, добар. Дао је свој живот за некога кога није ни познавао. Има ли ишта несебичније - упитала је Џелетовићева.

На подручју Херцеговине страдало је више од 1.570 жртава српске националности, од којих је најмање 1.170 било војника, а више од 400 цивила, саопштено је из Меморијалног центра Републике Српске.

Херцеговина је, нарочито након пада долине Неретве и Мостара у јуну 1992. године, била премрежена локалним стратиштима и логорима за Србе, који су са ових подручја одвођени и у логоре у Хрватској.

Невесињско–мостарско ратиште било је један од два кључна одбрамбена правца Источне Херцеговине у току Одбрамбено-отаџбинског рата, а Невесиње уточиште и нови дом за многе Србе.

Невесиње, мјесто ратничке и устаничке традиције Срба, као средиште 8. моторизоване бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, постало је центар одбране Херцеговине и поприште многих битака, од којих су најчувеније двије Митровданске офанзиве 1992. и 1994. године.

Такође, невесињско ратиште било је уско повезано са ратним дешавањима и одбраном у Српској општини Коњиц.

За подручје Невесиња карактеристични су и злочини над цивилним становништвом српске националности, попут оних у Заборанима на Видовдан 1992. године и у Жуберину и Рабини на Митровдан 1994. године, које су починиле муслиманске снаге.

Општинска борачка организација Невесиње и породице погинулих бораца чувају успомену на 476 погинулих бораца из Невесиња, Мостара и долине Неретве, као и из других дијелова Источне Херцеговине, који су дали своје животе за стварање и одбрану Републике Српске.

Меморијални центар Републике Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа, а директор овог центра Денис Бојић позвао је чланове породица погинулих и несталих и све оне који својом судбином свједоче о страдању српског народа, да подијеле свједочанство и на тај начин трајно сачувају сјећање на своје најмилије.

РТРС

У Великој сали Општине Невесиње Одјељење за пољопривреду и рурални развој данас је уручило рјешења за 100 пољопривредника, који су остварили право на субвенције у 2025. години. Овом подјелом обухваћена су четири програма подршке – за повртарство, ратарство, сточарство и воћарство. Подстицајна средства, у укупном износу 57 600 КМ, биће исплаћена већ почетком сљедеће седмице, обзиром на то да жалбеног рока неће бити, јер је свим подносиоцима захтјев одобрен.

Почетком наредног мјесеца биће уручена рјешења за узгој стеоних јуница и набавку пољопривредне механизације и мљекарске опреме за око 200 корисника.

Начелник општине Миленко Авдаловић је изразио задовољство што су различита села обухваћена овим подстицајним мјерама.

„Надам се да ћемо сљедеће године издвојити више новца за подстицаје и вјерујем да ће то бити урађено и на нивоу државе“, рекао је Авдаловић, наглашавајући да је пољопривреда за Невесиње стратешка грана.

Он је додао да наша општина има младе људе, који се баве радовима у пољопривреди и да их треба подржати. Истакао је да ће општинска управа посебну пажњу посветити сточарима у брдско-планинским крајевима, нарочито овчарима, јер раде у тешким условима - без воде и имају врло лоше путеве, али и да се не смију заборавити људи који се на савремен начин баве сточарством.

„Млијечно говедарство постало је доминантна грана пољопривреде у Невесињу, које је међу пет општина у РС по производњи млијека. Сада треба да стимулишемо и узгој оваца, како би сачували нашу изворну врсту, праменку“, закључио је Авдаловић.

Нечелник Одјељења за пољопривреду и рурални развој Велибор Радовановић поручио је да је само добра комуникација Општине и пољопривредника омогућила да се значајан износ подстицајних средстава са републичког нивоа слије у општински буџет и пожелио да се та сарадња настави и убудуће.

Нагласио је да надзор над спровођењем и извршавањем одредби Правилника о подстицајима врши општинска комисија и општинска пољопривредно-ветеринарска инспекција, те да корисници подстицаја добијена средства морају намјенски утрошити.

Драган Ивковић из села Доњи Дрежањ бави се сточарством, узгаја овце и краве. Сматра да су подстицајне мјере јако битне за невесињске домаћине, који се баве пољопривредом. Истиче и да се становништво све више враћа куповини стоке одгојене на подручју наше општине, због превеликог и неконтролисаног увоза. Ивковић се захвалио општинској управи и Влади РС на издвојеним новчаним средствима.

У Републици Српској данас је почела редовна исплата права из система дјечије заштите за август, саопштено је из Фонда за дјечију заштиту Српске.

Августовска исплата додатка на дјецу обухвата 17.386 корисника, односно 10.163 корисника/родитеља за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу из вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је 2.619.025 КМ.

Материнским додатком обухваћене су 3.648 породиље, а за исплату овог права издвојено је 1.481.088 КМ.

Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 158 мајки, односно 117 трећерођене и 47 четврторођене дјеце. За исплату овог права издвојено је 91.350 КМ.

За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 3437.000 КМ за 672 породиље, односно 686 дјеце/новорођенчади.

Исплатом за август за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 296.856 КМ.

Документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ ауторке Наташе Глигорић, а на чијем је припремању као стручни сарадник учествовао и историчар Ненад Урић, отворена је синоћ у Дому културе у Гацку.

Публика има прилику да погледа 27 паноа, на којима је приказан херојски – животни пут харамбаше и јунака Пера Тунгуза, који је свој живот посветио слободи српског народа, од првих устаничких дана 1875. године до пробоја Солунског фронта 1918. године.

Ауторка изложбе Наташа Глигорић је праунука славног харамбаше Пера Тунгуза, а истакла је да је ова узложба раније приказана у Београду, Требињу и Невесињу.

„Будући да сам прауника Пера Тунгуза хтјела сам да на свој начин допринесем великом јубилеју, који ове године обиљежавају Република Српска и Србија, наравно ријеч је о Невесињској пушки“, додала је она.

Према њеним ријечима, на паноима је приказан животни пут харамбаше Пера Тунгуза и прати његову судбину.

„Кроз његову биографију се преламају најважнији догађаји из српске историје друге половине 19. и почетка 20. вијека. Дакле, Невесињска пушка, Улошки устанак и Велики рат. Перо је свједок једне континуиране борбе српског народа за ослобођење, уједињење, за свој национални идентитет, очување језика, писма и традиције“, рекла је Глигорић.

О харамбаши, његовим дјелима и значају знамените личности, али и чињеницама које су мање познате говорио је историчар Милан Никчевић. Изложбу је отворио професор Радомир Вучковић, који се такође осврнуо на историјску личност, посебно поздравивши потомке Пера Тунгуза као и саму ауторку.

Све присутне поздравио је и народни гуслар из Невесиња Милош Паровић стиховима пјесме „Невесињски сердар Перо Тунгуз“.

Водитељ програма била је Бојана Петковић.

Осим историјског приступа и доношења документарних података и чињеница, ова изложба је знак и дубоког поштовања према породичним, традиционалним и непроцјењивим вриједностима укоријењеним у нашем народу.

Општина Гацко