Често се код многих навијача Црвене звезде могу чути  пароле "Делија до гроба", а у случају Невесињца Горана Ивковића Кусца, овај слоган може и буквално да се схвати.

Наиме, некадашња вођа навијача Звезде из овог места у Херцеговини, који је преминуо 2011. године, има надгробни споменик у облику грба Црвене звезде.

Звезда му је била цео живот, прича за Телеграф његов полубрат по мајици, Мирослав Савановић, који открива за наш портал да је идеја о оваквом споменику потекла  из породице, јер је сви били свесни колико  је Горан волео Звезду.

Гроб је у облику грба Црвене звезде

- Идеја је потекла од нас из породице, мене, брата, сестре ... јер стварно је волео Звезду и онда смо мислили да направимо такав споменик. Звезда је била цео живот, само Звезда и Звезда. Сваку утакмицу је ишао, ишао је у иностранство, знао је Џајића и Цветковића, има и слике са њима.

Последња утакмица на којој је био била је у квалификацијама за Лигу шампиона против Глазгов Ренџерса на Маракани 2007. године. Након тога су уследили и здравствени проблеми, који су га спријечили да путује толики пут до Београда, а преминуо је 26. априла 2011. године са 49 година.

- Имао је проблема са шећером, а после је отишло и на плућа, имао је излив крви у плућа и од тога је преминуо, али је волео Звезде до последњег дана - открива нам његов полубрат Мирослав, код кога је он спавао у Београду неколико пута кад би долазио да гледа Звезду.

Након меча против Бајерна из Минхена 1991. године прошао кроз стаклен излог од узбуђења

- Ишао је на сваку еврпску утакмицу, био је вођа навијача из Невесиње, ишли су аутобусом. Спавао је неколико пута пред крај већ овде у Београду код мене, али иначе није спавао, враћали су се углавном за Невесиње.

У Барију није био, иако је било планирано, али је из те сезоне ушао на гостовање у Шкотску против Глазгова Ренџерса и Динама из Дрездена, док је први меч против Бајерна из Минхена гледао из кафића и ту зарадио "успомену" за цео живот од узбуђења.

Наиме, када су црвено-бели победили у Минхену головима Дејана Савићевића и Дарка Панчева, Кусац је од узбуђења прошао кроз стаклени излог, па је имао "успомену" на тај легендарни тријумф, јер је зарадио неколико шавова на руци.

Стативу са Маракане однео за Невесиње и чувао у својој кући

Најлегендарнија анегдота везана за њега јесте да је однео стативу са Мараканеом. Многи су причали да је то пречка са утакмице против Бајерна из Минхена 1991. године, као и да је она завршила у гробу кад је Горан Ивковић сахрањен, али његов брат открива истину о томе.

- Статива је са утакмице против Сартида 2000. године, када се славила титула и навијачи су утрчали на терену. Стајала је код нас у стану годинама, донео је траву и мрежу са Маракане.

- Није истина за стативу да је завршила у гробу. Статива је завршила у ФК Вележ из Невесиње. И даље је ту, чува се у просторијама клуба. Однета је након што је  умро. Након што је умро његове ствари су припале породици, нисмо знали да ћемо да радимо са стативом и дали смо је граду Невесињу и ФК Вележ, да они имају успомену.

Чак и када је током деведесетих био на ратишту, током одсуства је користио прилику да оде на Звездину утакмицу, и то возом преко Црне Горе.

Кусац је "заразио" велики број клинаца у Невесињу "вирусом" званим Црвена звезда, па су тако млађи навијачи након његове смрти направили огроман грб на планини Вележ у облику Црвене звезде, који је недавно био у жижи јавности, јер је управо подно њега био епицентар земљотреса, који је недавно погодио Невесиње.

- Клинци су покренули ту акцију, раније је била петокрака, и онда су се  они сетили, скупили се да направе грб Звезде. Цело Невесиње навија за Звезду - каже нам Мирослав Савановић, који је свестан да  је на то утицао  и његов брат кога ће Невесиње заувек памтити као доброћудног дива који је живот посветио Црвеној звезди.

- Био је добрица, добри див што се каже. Не би се побио с неким, нема шансе. Није улазио у сукобе, волео је људе, да се шали. Највише је волео Црвену звезду - закључио је за Телеграф брат Горана Ивковића Кусца.

Стихови који су на споменику Горану Ивковићу Кусца најбоље осликавају свој живот, а они су из навијачких песама "Једина љубав" и "Добро знај".

- Једина љубави, живота мог, нек те  прати срећа, нек те чува Бог. Ја сам своју младост, слупао о тебе, тсад све што ми вреди, твоје су победе. И на небу, на које идем ја, сија моја Звезда Црвена - гласе стихови на споменику Горану Ивковића Кусца.

Када је сахрањиван, на ковчег  Горана Ивковића je бачен и дрес Црвене звезде, да буде уз свој тим  и на оном свету.

ТЕЛЕГРАФ