Док је читава Европа суочена са посљедицама пандемије корона вируса Невесиње и читава источна Херцеговина за сада одолијевају налету овог невидљивог непријатеља. То даје подсртек људима са љутог херцеговачког крша за српљивост и одговорност.

Као ријетко која локална заједница Невесињци су у посљедњој деценији искусили три екстремне природне непогоде - земљотрес, снијежно невријеме и поплаве. Сада су пред новим искушењем, како зауставити епидемију која је похарала читав свијет!

Када је прошле седмице Загреб погодио земљотрес нема Невесињца који није направио поређење са новембарским подрхтавањем тла у Невесињу. Потреси су били приближне јачине, али је општи утисак да Херцеговци нису подигли толику галаму као становници хрватске пријестонице. Било је страха, али не и панике.

Сурова зима 2012. године најекстремнија је била на платоу између Црвња и Вележи. Током фебруарског невремена снијег је досегао 170 центиметара, али су Невесињци успјели да организују живот показујући велику међусобну солидарност.

Рекордне падавине у новембру 2010. године поплавиле су 1000 хектара Невесињског поља. Ситуација је била озбиљна, но Невесињци нису клонули духом.

Слична искушења са природним непогодама у само једној деценији Невесињци су имали у периоду од 1927. до 1934. године.

Земљотрес из 1927, сурова зима 1929. и поплаве из 1934. године убрајају се у ред најекстремнијих у 20. вијеку. У септембру 1930. године Министарство здравља Краљевине Југославије у Невесиње је упутило здравствену мисију која је бесплатно лијечила народ од туберкулозе и других заразних болести пошто је на овом подручју регистрована велика смртност. Ни то није нарушило рекордни природни прираштај невесињског среза у тадашњој Југославији.

Примјери из прошлости показују да су се Невесињци одувијек борили са разним непогодама и ако опет покажу упорност и солидарност савладаће и најновија искушења.