- Најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку је откривање споменика Краљу и невесињским устаницима 28. августа 1928. године. Процјењује се да је свечаностима приређеним овим поводом у слободарској херцеговачкој варошици присуствовало преко 30.000 људи. У спектакуларној приредби учествовала је и авијација Југословенског краљевског ратног ваздухопловства што је за тадашње прилике била права ријеткост. Авиони су извели неколико акробација што је посматраче оставило без даха. Након демонстрације пилотског умијећа, према добро осмишљеном сценарију, авиони су бацали ракете које су експлодирајући давале боје државне заставе.
- Домаћинство Луке и Риста Чабрила у селу Јасена код Невесиња имало је 81 члана и то је била најбројнија породична дружба у Европи.
- Највеће породичне задруге у Херцеговини почетком 20. вијека биле су Савићи у Крековима и Пудари у Рабини. И једно и друго домаћинство имало је преко 60 чланова. У Невесињском срезу је 1936. године рођено 834 дјеце.
- Лука Вујовић из Зовог Дола добио је пензију Краљевине Југославије у 98. години за заслуге током устанка «Невесињска пушка». Пред Други свјетски рат важио је за најстаријег пензионера у држави.
- Хасан Чамо из Сопиља, учесник Улошког устанка из 1882, добио је сина у 107. години. Његова супруга имала је тада 37 година. Чамо се женио четири пута и из тих бракова имао је 28 дјеце.
- Симо Братић из Грабовице постао је дјед у 35. години.
- Милица Крстојевић из Гацка држала је рекорд у Краљевини Југославије по броју кумовања. Највише дјеце крстила је у Невесињу, а штампа је забиљежила да је дијете Пера Васиљевића, трговца из Невесиња, било њено 1250. кумче.
- Васо Глоговац из Драмишева је од 1911. до 1927. године преживио невјероватне авантуре какве се могу наћи само у фантастичним романима. У том периоду био је аустријски војник, српски каплар, руски поручник, јапански потпоручник и кинески мајор. Након бројних искушења, у завичај се вратио са заставом коју је у знак захвалности добио од грађана Тјенцина.
- Након проглашења Невесиња за ваздушну бању 1936. године, сви туристи који би се упутили у ову херцеговачку варошицу имали су 50% попуста на државним жељезницама.
- Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Хардварског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао и снимао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.
- Још прије Другог свјетског рата планирано је снимање филма „Невесињска пушка“ са намјером да се у свијет лансира на осам језика. Овај велики пројекат за који је већ био написан сценарио и одабрани глумци, требало је да уради холандско-њемачка филмска кућа „Ајдофон“, али су ратне прилике омеле реализацију.
- Прво домаће платно у Херцегови израђено је у селу Хрушта код Невесиња. Сељаци су почели да масовно сију лан, а Соколско друштво је одржало неколико предавања о томе како се прави ланено платно.
