Српска православна црква данас прославља Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства.Због актуелне епидемиолошке ситуације ове године у образовним установама неће бити организоване школске приредбе, али ће на часовима бити ријечи о првом српском просвјетитељу.
У Невесињу је успомена на Светог Саву вјечна и неизбрисива. Први поуздани историјски податак о овом херцеговачком мјесту налази се у Љетопису Пећке патријаршије у коме се наводи да је Сава Немањић у Невесињу 1219. поставио првог хумског епископа. Неки извори прецизирају да је Хумска епископија основана у селу Залому након чега је невесињски крај још дуго остао земља Немањића.
Од тада па до данас Свети Сава пребива у душама и заједничким молитвама свих честитих Невесињаца инспиришући их на увијек нова и племенита прегнућа.
Како би сачували национални идентитет угледни Срби у Невесињу у посљедњој деценији 19. вијека почели су интензивнији и преданији рад на подизању културне и просвјетне дјелатности. Уточиште Невесињаца у којем су црпили духовну снагу за нова прегнућа постало је Српско пјевачко друштво „Застава“ основано 1891. године. Имало је своју химну „Врела крвца“ коју је на стихове Алекса Шантића компоновао Даворин Јенко. Утемељивач, предсједник и друштвени хоровођа Друштва био је Ристо Пророковић.
„Застава“ је организовала приредбе, забаве, сијела и увијек била у средишту националног живота. Светосавска академија приређена 1892. године била је почетак националне мисије која је трајала деценијама касније. Светосавске забаве биле су извори на којима су се ђаци кријепили вјером и културом. Поред светосавске бесједе, у којој је обично неко од учитеља говорио о великом српском светитељу и просвјетитељу Сави, на програму су биле пјесме, декламације и позоришни комади.
Програм Светосавске академије у Невесињу 1892. године
Иако је светосавска свечаност организована прије више од једног вијека у околностима ограничене слободе националног изражавања Невесињци су припремили богат програм на коме им могу позавидјети садашње генерације.
1. Бесједу је отворио Ристо Пророковић.
2. „Ускликнимо“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“
3. „Дижите школе“, декл. Душан С. Зечевић.
4. „Малена сам“, декл. Јока М. Перин.
5. „Бранково коло“, пјевају чланови Српског пјевачког друштва „Застава“
6. „Мач и перо“, декл. Божидар Л. Ђаић (пјесма Јована Јовановића Змаја)
7. Српске народне пјесме уз гусле пјева Вуле Рњез,
8. „Крст и круна“ -драма из прошлости српске у четири слике од др. Јована Суботића,
9. Пјевање српских народних пјесама