Поменом погинулим борцима и полагањем вијенаца на Спомен обиљежје у Луци, данас је обиљежен Дан формирања Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Сходно епидемиолошкој ситуацији, ове године није било масовног окупљања, али је датум оживио сјећања сабораца на вријеме од прије 29 година које је било пуно искушења и страдања.
Код Спомен обиљежје са именима 207 погиулих бораца и 109 цивила помен су служили свештеници Славко Лаловић и Младен Чалија. Цвијеће су положиле делегације општине Невесиње и Општинске борачке организације.
Свештеник Лаловић је рекао да је данашњи помен и молитва упућена онима који су темеље Републике Српске натопили крвљу да би данашње генерације живјеле у слободи.
„Овакве догађаје треба да обиљежавамо са поносом како би одбранили и сачували лик и дјело наших бораца и тековине Одбрамбено-отаџбинског рата“, поручио је предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац. Он је изразио наду да ће пандемија престати и да ће наредне године јубиларна годишњица бити масовно обиљежена, како то и доликује српској војсци.
Честитке поводом Дана формирања Друге лаке бригаде стигле су од ратних команданата, пуковника Душана Вукоја и мајора Бора Антеља.
„Нека је вјечна слава и покој души свим оним који се у смјелом и одважном ходу напријед жртвоваше за свој српску народ и нашу слободу. Они су дали највише, њих треба увијек спомињати, а њихов допринос никад заборавити“, навели су између осталог у телеграму ратни команданти.
Учесници данашњег обиљежавања Дана Друге лаке бригаде обишли су и гроб недавно преминулог српског лингвисте Милорада Телебака и положили цвијеће.
Друга лака пјешадијска бригада током рата имала је зону одговорности од око 70 километара, од Живањског дола до Љубине на коњичко-невесињском ратишту.
Израсла је из Првог одреда српске територијалне одбране који је формиран од мјештана Борака и околних села и добровољца који су прискочили у помоћ прогнаном српском становништву из Коњица.
Бригада је држала тежак терен и често прискакала у помоћ дугим јединицама Херцеговачког корпуса, али је читавог рата била на висини задатка. Дејтон је избрисао зону одговорности бригаде, али успомене на ову специфичну војну формацију не блиједе и поред тога што се мали број Срба вратио на стара огњишта.