Nevesinje
Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња и за све породице обиљежавање кућног заштитника представља посебан догађај који прате разни обреди и обилна гозба.
Свечану трпезу већ су спремили Вујичићи, Милошевићи, Драгићи, Обиђановићи, Пејановићи, Томичићи и Ћеклићи који сутра прослављају Свету Петку.
Невесињске породице празновање настављају 31. октобра када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је крсна слава Аћимовића, Бојанића, Дабарчића, Ивезића, Кундачина, Миковића, Мрковића, Папића, Пекеза, Петковића, Пиљевића, Појужина, Ремета, Рула, Шешлија и Шиљеговића.
Новембарске светковине почињу Митровданом - Даном општине Невесиње и крсном славом Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”.Свети Димитрије се са посебним поштовањем обиљежава у Невесињу, а 8. новембар је датум за који су везане најсветлије странице историје овог краја.
Никољдан се прославља у 91 невесињској породици
Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј , Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.
Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.
Ковачевићи славе двадесет различитих слава
У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену. Ковачевић је најраширеније српско презиме у БиХ. Куриозитет је да је за ово презиме, које је доста распрострањено и у Невесињу, везано чак двадесет различитих слава.
Шта је записао Вук Караџић?
Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али , као крсна слава одржао се прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.
Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.
Из Електро-Невесиња су за петак, 28. октобра најавили четворочасовно искључење 10-киловолтног далековода Раст. Од 9 до 13 часова струју неће имати Љешчице, Буклићи, Грабовик, Милошев До, Понор, Осредина, Шумићи, Бабља глава, Раст и Снијежница.
Као разлог обуставе електричне енергије наводе се радови на далеководу.
Управа Основне школе „Ристо Пророковић“ Невесиње демантује информације да је у објекту школе у селу Бијења прекинуто снабдијевање електричном енергијом због неплаћених рачуна.
У допису прослијеђеном Радио Невесињу наводи се да су информације изнесене на данашњем засједању Народне Скупштине РС од народног посланика Небојше Вукановића погрешне и да никада ни у једном објекту школе није искључивана струја због неизмирених обавеза.
„У објекту школе у Бијењи у уторак, 25.10. и сриједу, 26.10. долазило је до прекида у снабдијевању електричном енергијом због квара о чему је одмах по сазнању од стране управе школе обавијештена РЈ Електро – Невесиње чији су радници у најкраћем могућем року отклонили квар и снабдијевање је уредно настављено“, наводи се у допису.
Управа школе напомиње да се рачуни уредно плаћају и да установа има одличну сарадњу са Електро-Невесињем.
Невесињска болница је за неколико година постала заиста савремена установа, онако како је и најављивано приликом њеног отварања, а њено породилиште постало је заштитни знак овога градића који броји свега око 13.000 становника.
Иако је, одмах након што ју је као задужбину саградио покојни Михајло Лабало, српски исељеник у Америку, ова установа била опремљена савременом техником, оно што јој је удахнуло живот били су пожртвовано, али и стручно медицинско особље, са Одјељењем породилишта, које у малом градићу из године у годину изазива "беби бум".
Само протеклог мјесеца је у овом породилишту, које је постало центар источне Херцеговине и добрих вијести из ове регије, рођена 21 беба и то 15 дјечака и шест дјевојчица, а породиље, не само из Херцеговине, већ и из региона, долазе управо овдје само због порођаја.
И док је у породилишту у Требињу, са више од 31.000 становника, у протеклој години рођено укупно 208 беба, у више него дупло мањем Невесињу тај број је око 250 беба.
Доктор Ранко Кокотовић, гинеколог, који је и начелник невесињског породилишта, каже да они чине један мали тим, у коме, поред њега, ординира и доктор Жарко Таминџија, као и шест бабица, тако да им недостаје медицинског кадра, али и поред тога, дјелују толико добро да и оне жене које у својим градовима имају породилишта долазе у Невесиње.
Требињске породиље углавном одлазе у Невесиње због епидуралног порођаја, чије се увођење годинама најављује у породилишту у Требињу, гдје га још нема, док се у невесињској болници епидурал ради већ годинама.
Начелница Одјељења за гинекологију и акушерство Болнице Требиње Анђелка Совтић мисли да је то тренд.
"Ја мислим да је то неки тренд. Сви ми тако пратимо неке трендове, па се временом враћамо на почетну ставку, односно Требиње. То је моје мишљење, али опет, породиље и труднице најбоље знају због чега то раде", каже Совтићева.
Она каже да не зна колико се епидурал успијева свуда спровести, јер, како каже, док се за два сата стигне из Требиња у Невесиње, није сигурна колико се епидурал може спровести.
Доктор Кокотовић, међутим, не зна тачан рецепт за толику популарност, али објашњава да се цјелокупан кадар одјељења труди да пацијенткиње заиста буду задовољне, без проблема се раде епидурални порођаји и различите врсте операција савременим методама.
"Ми смо мало породилиште у коме смо прошле године обавили нешто око 250 порођаја и то породиља из свих општина источне Херцеговине, па чак имамо и породиља из других регија Републике Српске, обично наших Невесињки које дођу код нас на порођај, али имамо и породиље из Сарајева, као и из Црне Горе, попут једне Црногорке којој је лијечен стерилитет, па смо је овдје оперисали и она је послије дошла и да роди код нас", каже доктор Кокотовић.
Наглашава да одлично сарађују и са женама које због одређених аномалија имају проблеме са стерилитетом, а које након операција без проблема постају мајке, у чему им помажу и гостујући доктори.
Напомињући да су након изградње болнице добили заиста комфоран, нови простор, доктор Кокотовић додаје да им је Влада Републике Српске обезбиједила и адекватну, модерну опрему, али се и особље труди да пацијенткињама пружи што бољу и квалитетнију услугу, па је у ову установу још прије осам година почео долазити др Лука Анђелић, специјалиста гинекологије и акушерства из Београда.
"Почели смо да радимо ендоскопске операције, лапароскопије и хистраскопије, па сам и ја у самом почетку почео да радим те захвате и данас велики дио тих операција радим самостално", наставља даље Кокотовић, додајући да тако овдје на операције долазе пацијенткиње из цијеле Републике Српске, Федерације БиХ и црногорског дијела региона који гравитира Херцеговини.
Недостатак кадра
Будући да је ово одјељење заиста добро уређено и опремљено, очекују и већи број операција и гинеколошких захвата, за шта ће им бити потребно и више кадра, јер шест бабица и два љекара нису довољни за већи обим посла, иако имају једног љекара на специјализацији који би требало да им се придружи почетком сљедеће године.
Независне новине