Nevesinje
Право гласа на локалним изборима у Невесињу 15. новембра има 11.673 бирача. Од тога је редовних гласача 10.908, за гласање у одсуству пријављено је 58, а лично 45 бирача. Могућност да гласа поштом имају 653 гласача, а у дипломатско-конзуларним представништвима шест бирача, подаци су Централне изборне комисије БиХ.
Грађани Невесиња 15. новембра бираће начелника између три кандидата и 21 одборника за Општински парламент са листа 20 политичких субјеката који су пријавили 231 кандидата.
У односу на прошле локалне изборе у борби за скупштинске клупе улази пет странака више.
На локалним изборима 2016. године у Невесињу је учествовало 8.382 грађана од 11.804 гласача колико је било уписано у бирачки списак. Могућност гласања путем поште искористило је 265 бирача.
Како у операцији Језеро 94 није у потпуности остварила постављене задатке, команда муслиманског Четвртог корпуса није одустајала од зацртаних циљева из поменуте директиве и испланирала је нову нападну операцију, која је овог пута усмјерена на одбрамбене положаје Невесињске бригаде. Операција је добила назив Јесен 94. Циљ непријатеља је био да убаченим диверзантским групама овлада кључним положајима бригаде за командовање и подршку и испресијеца зону њене одбране. Повољним развојем ситуације предузео би напад са фронта, бокова и из позадине ради наношења бригади што већих губитака, како би што лакше овладао путем Мостар – Невесиње, заузео Невесиње и продужио напредовање ка Гацку.
За извршење задатка одређене су мостарска, благајска и бјелопољска непријатељска бригада, које су ојачане специјалним и диверзантским јединицама из осталик бригада Корпуса, као и са специјалним јединицама МУП.
Непријатељске извиђачке групе су дужи временски период вршиле интензивно извиђање и прикупљале податке о јачини и распореду снага Невесињске бригаде, распореду командних мјеста, ватрених положаја артиљеријских и јединица ПВО, борбених положаја пјешадијских јединица, најповољнијим положајима за осматрање и навођење сопствене артиљеријске ватре, могућим правцима напада и др. Ово су им омогућили велики простори између батаљона и непосједнути правци у оквиру њихових рејона одбране, настали као посљедица велике ширине зоне одбране бригаде, недовољног броја бораца за њено адекватно посједање, као и одсуство значајног броја бораца ангажованих у борбеним групама ван зоне одговорности бригаде и људства на планском одмарању.
У јутарњим часовима 10. новембра 1994. године у рејону Подвележја откривене су двије непријатељске групе убачене у борбени распоред бригаде претходне ноћи. Групе су блокиране и разбијене уз обостране губитке у људству, а мјере борбене готовости у бригади подигнуте су на највиши ниво.
Очекујући напад, команда бригаде је до пада мрака 10. новембра на положаје упутила све борце које је могла обавијестити и превести у расположивом времену. Све потчињене команде упознате су са актуелном ситуацијом, као и процјеном даљег тока дејстава.
Потпуковник Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде
И поред сазнања да су неке њене групе откривене и да су и прије почетка операције имале губитака, муслиманска команда није одустала од свог плана. У току ноћи 10/11. новембра 1994. године наставила је са убацивањем борбених група, које су прије сванућа углавном посјеле положаје за напад, који нису били удаљени више од стотињак метара од борбеног обезбјеђења јединица бригаде. Каснијим анализама дошло се до закључка да је иза предњег краја одбране бригаде убачено између 900 и 1.000 непријатељских војника.
Напад је отпочео у 05.45 часова 11. новембра 1994. године. Једновремено су нападнути: командно мјесто бригаде на Пријеким грмима, ватрени положаји Корпусне артиљеријске групе у селу Рабина, ватрени положаји Бригадне артиљеријске групе у селу Жуља и селу Бањдол, ватрени положај батерије ПВО 30/2 мм у рејону села Рабина, позадински водови 3. батаљона у рејону Бакрачуше и 4. батаљона у селу Жуберин. У рејону одбране 5. батаљона у рејону села Зијемље пјешадијски напад је отпочео на јединице у одбрани на положајима Мало плочно, Голе главе, превој Порим, те Плавац и Каменац на планини Прењ. Убачена непријатељска група поставила је засједу у рејону Бакрачуша на путу Невесиње – Мостар, са циљем онемогућавања дотура и евакуације. Посједнути су доминантни објекти за осматрање и организацију садејства.
Начин извршења напада био је сличан оном који је изведен у операцији Језеро 94, с тим што су у овој операцији ангажоване знатно јаче непријатељске снаге. Без обзира на то, са положаја батаљона долазили су извјештаји да је борба спремно прихваћена, да није било панике, да има погинулих и рањених бораца бригаде, али и непријатељских војника. Ипак, непријатељ је имао дјелимичног успјеха и његове јединице су успјеле да овладају селом Жуберин, гдје је био размјештен позадински вод Четвртог батаљона на Врањевићима и превојем Порим у Петом батаљону на Зијемљима.
Већ око 10.00 часова интензитет непријатељских дејстава је спласнуо. Све су се рјеђе чули рафали њихових пушака, а умјесто „Алаху екбер “, чули су се јауци и позиви за помоћ његових рањених бораца. На разним мјестима уочавани су појединци и групе како бјеже, тражећи заклон, или пут за извлачење. Били су то јасни сигнали да је њихова замисао пропала. Сада су се само питали како да се извуку уз што мање жртава.
Команда бригаде је своје нарушене системе полако враћала у функцију. Организована је евакуација погинулих и рањених бораца, успостављена је контрола над основним путевима, вршена је контрола територије у циљу откривања непријатељских група и онемогућавања њихових даљих дејстава. Истог дана, у поподневним часовима, ослобођено је село Жуберин.
13. новембра на десном крилу одбране бригаде десила су се два важна догађаја. У пријеподневним часовима непријатељ је извршио напад и потиснуо борбене групе које су се налазиле на висовима Плавац, Вучји кук и Обли вис на планини Прењ. Како је ускоро на планини наступило сурово зимско вријеме, донесена је одлука да се одустане од борбе за повратак тих положаја. Готово истовремено извршен је успјешан противнапад за ослобађање превоја Порим, чиме је ова битка завршена.
У асанацији бојишта након битке прикупљани су посмртни остаци непријатељских погинулих војника. То је била прилика не само да се стекне увид у његове губитке, него и у саставе и јачину ангажованих снага, планове борбених дејстава и опремљеност за извршење задатка. Показало се да пушке, ручни ракетни бацачи, средства везе, униформа, средства за пружање прве помоћи, оброци суве хране и друго, углавном воде поријекло из армија земаља чланица НАТО и неких исламских земаља.
У овој операцији погинуо је 21 борац из састава Невесињске бригаде и троје цивила у селу Жуберин. Теже и лакше је рањено око 60 бораца, а заробљена су 3 борца, који су накнадно размијењени.
Губици непријатеља били су знатно већи. Приликом асанације бојишта, на одређеној локацији у дубини одбране бригаде прикупљено је око 80 погинулих непријатељских војника и официра. Заробљено их је 8, а рањеници се броје стотинама.
Према многим процјенама, половина његових војника који су ангажовани у операцији избачена је из строја.
Значај битке
По начину припреме и извођења, по величини територије на којој се одиграла, по броју ангажованих специјалних јединица непријатеља и сложености њихове употребе у извршењу задатака, по начину реаговања Невесињске бригаде у одбрани, по броју непријатељских војника и официра који су избачени из строја ова битка је јединствена на читавом простору Босне и Херцеговине.
Поред квалитета бригаде који су у њој дошли до пуног изражаја, испољене су и слабости које су посљедица недовољног броја бораца на борбеним положајима, њихове недовољне будности и борбене активности. Такође, бригада се суочила и са свим негативним посљедицама које са собом носи дуже мировање фронта.
Због величине побједе, која се по значају у многим елементима може упоређивати са побједом над удруженим хрватско-муслиманским снагама у чувеној Митровданској бици 1992. године и због тога што је извојевана непосредно након Митровдана 1994. године, ова битка је у народу остала позната као Друга митровданска битка.
Након ове битке наступила је нова фаза рата у којој је динамика извођења борбених дејстава достигла свој врхунац. Тежиште муслиманских офанзивних дејстава преусмјерено је на сјеверне правце који се ослањају на планинске масиве Прења и Трескавице. Читаве 1995. године, изузев неколико мјесеци током зиме, непрекидна борбена дејства извођена су у рејону одбране Петог батаљона Невесињске бригаде на Зијемљима и Првог батаљона Друге лаке бригаде у рејону Главатичева.
Извор: Слободна Херцеговина
Аутор: Зоран Јањић
Трећу ратну годину каректерише завршетак рата између Хрвата и Муслимана у БиХ који је окончан Вашингтонским споразумом потписаним 18. марта 1994. године, када је од територија под хрватском и муслиманском контролом створена Федерација Босне и Херцеговине.
Након тога у Сплиту је потписан споразум те Федерације и Републике Хрватске који је успоставио федерално/конфедерални однос између ових заједница. Догађаји који су се десили након тога указују да је све то учињено како би се припремио терен за завршетак рата и потписивање Дејтонског мировног споразума. Удруженим оружаним ефективима Хрвата и Муслимана, уз свеобухватну политичку и војну помоћ НАТО пакта и САД, отпочеле су опсежне операције против Српске војске Крајине и Војске Републике Српске. Муслиманске оружане формације кренуле су са операцијама за „ослобађање окупираних подручја“, како су називали територију под контролом Војске Републике Српске (ВРС).
Команда такозване Армије РБиХ је усвојила директиву за борбена дејства у 1994. години, у којој је за њихов Четврти корпус у Херцеговини предвиђено да „…ослободи шири рејон села Борци, Подвележје, Вележ… и настави дејства према Невесињу и Билећи…“
За реализацију задатака из директиве команда Четвртог корпуса испланирала је и реализовала двије нападне операције. Прва је изведена на борбене положаје Друге лаке бригаде и означена је називом Језеро 94. Циљ операције је био да диверзантским јединицама убаченим у борбени распоред бригаде непријатељ овлада виталним објектима по дубини и тако изазове панику у одбрани, а потом нападом снага с фронта на изабраним правцима разбије снаге бригаде и избије у Невесињско поље.
За извршење задатка непријатељ је изабрао два правца и то: Коњиц – Борци – село Лука као главни и Бјелимићи – Главатичево – Ћесим као помоћни правац напада. Носилац извршења задатка биле су муслиманске јединице из Коњица, Бјелимића, Јабланице и Бутуровић Поља. Подршку нападу пружала је и једна бојна ХВО која је имала распоред у рејону села Забрђе, Засливље и Турија југозападно од Коњица. Борци те бојне нису учествовали у пјешадијским дејствима, али су пустили муслиманске јединице да прелазе преко њихових положаја и пружали су им артиљеријску ватрену подршку у фази напада.
Насупрот њима, на одбрамбеним положајима у рејону села Бијела и на објекту Љубина налазили су се борци Трећег батаљона Друге лаке бригаде. На положајима на десној обали Неретве налазили су се борци Првог батаљона бригаде.
Мајор Боро Антељ, командант Друге лаке бригаде
Убацивање диверзантских група на главном правцу напада извршено је у рејону објекта Љубина (тт 1247) и Врабач. На помоћном правцу напада диверзантске групе убачене су у рејону села Главатичево. Непријатељ је опредијелио снаге за једновремени напад и на положаје десног крила Петог батаљона Невесињске бригаде у рејону села Зијемље.
Напад је почео у 06.00 часова 12. септембра 1994. године. Јединице Друге лаке бригаде су прихватиле борбу, али је однос снага био на страни непријатеља. Борце бригаде је изненадила јачина убачених непријатељских група и начин извршења њихових напада. Наиме, диверзантске групе су током ноћи пришле врло близу објектима дејства, а почетком напада једновремено су отворили снажну ватру из пушака, уз масовно коришћење бомби и ручних ракетних бацача. Ватрено дејство пратила је изузетно јака галама непријатељских војника уз обавезно често узвикивање „Аллаху екбер“, позиве на предају, различите псовке и увреде на рачун српских бораца. У саставу муслиманских јединица било је више муџахедина из исламских земаља који су одјевени у црне униформе са црним марамама повезаним око главе. Све наведено имало је негативног утицаја на борце бригаде, што је довело до пада појединих објеката у руке непријатеља. Првог дана операције непријатељ је на главном правцу напада заузео дио положаја на објекту Врабач и објекат Љубина.
Новонастала ситуација захтијевала је хитно реаговање, што је довело до мобилизације свих расположивих снага у Невесињу. Борци Друге лаке бригаде који по било ком основу нису били на положају хитно су упућени у своје јединице. Интервентна јединица бригаде успјела је да поврати изгубљене положаје и стабилизује одбрану на објекту Врабач, што је утицало на стабилизацију одбране на лијевом крилу бригаде. Невесињска бригада је формирала борбену групу јачине ојачане пјешадијске чете и упутила је у испомоћ на правцу село Лука – село Главатичево. Мобилисана је чета радне обавезе и упућена на борбене положаје у рејону Крња раван, чиме је ојачано десно крило бригаде.
На лијевом крилу бригаде ситуација се компликовала. Падом објекта Љубина непријатељ је стекао значајну тактичку предност што је у великој мјери угрожавало одбрану села Бијела. Напад јачих непријатељских снага са фронта, из правца Коњица, уз сазнање да су убачене диверзантске групе овладале објектима на њиховом боку и у позадини, утицали су на команду Трећег батаљона да донесе одлуку о извлачењу из села. Са борцима се евакуисало и преостало цивилно становништво, тако да је непријатељ потпуно овладао селом у току 13. септембра 1994. године.
Команда Херцеговачког корпуса реаговала је тако што је мобилисала Гатачку бригаду и упутила је у испомоћ Другој лакој бригади. То је утицало да се већ 14. септембра укупна ситуација у бригади стабилизује и да се зауставе почетни негативни процеси. Нови положаји за одбрану на лијевом крилу бригаде заузети су на линији: Букове главе (тт 1030) – Врабач – Борашница (тт 1886) и на тим положајима бригада је остала до завршетка рата.
У току битке погинулo је седам бораца бригаде, а више њих је рањено. Подаци о губицима непријатеља нису познати.
Значај битке
Значај битке за одбрану положаја Друге лаке бригаде у операцији Језеро 94 огледа се у томе што је бригада, уз помоћ осталих јединица Херцеговачког корпуса, успјела да осујети остварење радикалних циљева муслиманског Четвртог корпуса, који су подразумијевали брзи излазак на сјеверозападни обод Невесињског поља и заузимање Невесиња. Губитак објекта Љубина и села Бијела највећи је губитак бригаде од њеног формирања. Након те битке Гатачкој бригади је додијељена зона одговорности у рејону Црно поље на планини Прењ, чиме је дјелимично посједнут простор између Друге лаке и Невесињске бригаде, што је утицало на повећање сигурности у одбрани Невесиња. Но, тиме је Гатачка бригада престала да има улогу основне маневарске јединице Херцеговачког корпуса, што се, у крајњем, одразило на слабљење његових ударних и маневарских способности.
Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА
Аутор: Зоран Јањић
https://slobodnahercegovina.com/zoran-janjic-u-susret-mitrovdanu-2-operacija-jezero-94/
Зараза вирусом корона у протекла 24 часа у Републици Српској потврђена је код 500 људи, а Институту за јавно здравство Републике Српске пријављена су 23 смртна случаја.
У данашњем извјештају нема нових случајева из Невесиња. У Хигијенско-епидемиолошкој служби Дома здравља јуче је узето 46 узорака за лабораторијску анализу тако да се наредних дана може очекивати још новозаражених.
На Ковид одјељењу Болнице Невесиње сви капацитети су попуњени. Већина хоспитализованих пацијената има лошију клиничку слику и подвргнути су кисеоничкој терапији.
Иначе посљедњих дана у Невесињу је повећан број пацијената са респираторним проблемима и повишеном температуром што говори о интензивној трансмисији вируса у заједници.