Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња и за све породице обиљежавање кућног заштитника представља посебан догађај који прате разни обреди и обилна гозба.

Свечану трпезу полако спремају Вујичићи, Милошевићи, Драгићи, Обиђановићи, Пејановићи, Томичићи и Ћеклићи који у понедјељак прослављају Свету Петку.

Невесињске породице празновање настављају 31. октобра када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је крсна слава Аћимовића, Бојанића, Дабарчића, Ивезића, Кундачина, Миковића, Мрковића, Папића, Пекеза, Петковића, Пиљевића, Појужина, Ремета, Рула, Шешлија и Шиљеговића.

Новембарске светковине почињу Митровданом - Даном општине Невесиње и крсном славом Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”. Свети Димитрије се са посебним поштовањем обиљежава у Невесињу, а 8. новембар је датум за који су везане најсветлије странице историје овог краја. Као кућног заштитника прослављају га Андрићи, Бухе, Магазини и Мандићи.

Никољдан се прославља у 93 невесињске породице

Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 93 породице што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 81, а Ђурђевдан у 66 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј , Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у  по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Ковачевићи славе двадесет различитих слава

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену. Ковачевић је најраширеније српско презиме у БиХ. Куриозитет је да је за ово презиме, које је доста распрострањено и у Невесињу, везано чак двадесет различитих слава.

Шта је записао Вук Караџић?

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али , као крсна слава одржао се  прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан  када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.

Општинска борачка организација Невесиње и друге организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске подржали су иницијативу општинског руководства да сједиште ХЕ „Дабар“ буде у општини Невесиње.

Сматрају да то херојски град заслужује својим жртавама и борбом у свим ослободилачким ратовима које је водио кроз историју, као и чињеницом да се највећи дио ХЕ Дабар налази на територији општине Невесиње. Из Општинске борачке организације Невесиње наглашавају да иницијатива има подршку Организације старјешина Војске Републике Српске Невесиње,Удружења ратних ветерана Невесиња, Удружења дјеце погинулих бораца“Наслеђе“ и Општинске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

„У двије наше бригаде у задњем рату животе је дало укупно 725 бораца, процентуално највише у односу на број становника и више него све друге херцеговачке општине заједно. Невесињска бригада је за своје заслуге у рату прва одликована највећим одликовањем, Орденом Немањића.Чувене Митровданске битке 1992. и 1994. године над знатно надмоћнијим непријатељем сачувале су Невесиње и Источну Херцеговину“, наводи се у допису који је прослијеђен предсједнику Владе РС, Министарству енергетике и рударства РС, Електропривреди РС и ХЕТ-у.

Даље се подсјећа, да на евиденцији Бироа за запошљавање Невесиње има 401 незапослени демобилисани борац међу којима су 293 борца прве категорије и 46-оро дјеце погинулих бораца, уз констатацију да овакву ситуацију нема ниједна херцеговачка општина.

У допису се напомиње да је и у бившој Југославији планирано да сједиште будуће ХЕ Дабар буде у Невесињу.

Под називом „Шантићева друга кућа“ вечерас је у Дому културе "Небојша Глоговац" у Невесињу приређено поетско – музичко вече посвећено великом херцеговачком пјеснику.

Занимљивим репертоаром књижевности, музике и поезије завршене су овогодишње 106. Шантићеве вечери поезије које су прије десет дана отворене у Мостару.

Посјетиоци су кроз бесједу, пјесму и стих осјетили Шантићев дух и оживјели успомене на овог великана чија поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч.

Поетско – музичко вече почело је стиховима нашег великог пјесника које је говорио глумац Горан Славић. Кроз његове интерпретације љубитељи Шантићеве поезије још једном су се подсјетили на најљепше пјесме које говоре о љубави, завичају и родољубљу.

О Шантићевом значају у књижевности и култури, као и снази његових стихова говорила је професор српског језика и књижевности Анђелина Никчевић.

"Ова посебна ноћ отворила је вратнице времена и овдје у улицу Патријарха Павла, ту на невесињско шеталиште, и у Светосавску и у Београдску у Невесињу, али и у Невесињску у Београду, па онда баш ту међу нас, у ову задужбину људи и умјетности, у овај храм ријечи и дјела довела је човјека чије су човјечности господства, истинољубивости и доброте, поштења и достојанства, витешког држања и отменог оптимизма, жељне наше очи и жедна наша душа", истакла је Никчевић.

У умјетничком духу вечерас је наступао и камерни дуо Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ Анђела Николић Пушоња и Желимир Пушоња.

Лијепо вече у невесињском Дому културе својим наступом уљепшала је група „Мостарске кише“ која је  Шантићеве стихове преточила у модерне музичке аранжмане. На њиховом репертоару нашле су се и забавне композиције, пјесме о Мостару, љубави, младости, сновима...

Програм је водила Милица Вуковић.

Шантићеве вечери поезије су вишедневна манифестација коју организују Градски одбор мостарске „Просвјете“ и Српско пјевачко културно – умјетничко друштвo "Гусле" Мостар. Невесињски сегмент манифестације приредио је Центар за културу "Небојша Глоговац", под покровитељством Општине Невесиње.