Светом литургијом, поменом погинулим борцима и полагањем цвијећа на спомен обиљежја данас је у Невесињу обиљежен 14. фебруар – Дан Борачке организације Републике Српскеи Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Овај датум се обиљежава као годишњица Првог српског устанка и Дан ослобођења Невесиња од фашизма.

Након свете литургије у Цркви Вазнесења Господњег код Спомен обиљежја на Гвозду делегације Општинске борачке организације, општина Невесиње и Источни Мостар и Организације стрјешина Републике Српске положиле су цвијеће. У Спомен соби су упаљене свијеће, а одржан је и помен за погинуле борце.

Делегације су цвијеће положиле и код Споменика слободе на централном градском тргу.

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац рекао је да су Невесињци кроз више ослободилачких ратова показивали сталну тежњу за слободом и да су при томе поднијели велику жртву. Он је најавио да је ове године планирано освјештање Споменика погинулим борцима у МЗ Зови До и довршетак изградње спомен обиљежја на Удрежњу. Шиповац је поручио свима који омаловажавају постојање Републике Српске да ће демобилисани борци данас у миру чувати Српску још јаче и боље него у рату, наглашавајући да је то њихова уставна обавеза.

Бранећи Невесиње у протеклом рату погинула су 683 српска борца, а током Другог свјетског рата животе је изгубило око 1.600 лица из тадашњег невесињског среза. У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима србије и Црне Горе (1912 – 1918) учествовало је преко 600 Невесињаца.

Нажалост, 14. фебруар је у историји остао уписан и као дан страдања 14 недужних невесињских дјевојака које су 1945. године убили припадници Десете херцеговачке бригаде показујући несхватљиву мржњу. Овај догађај је бацио сјенку на славље због ослобођења од фашизма.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, обавјештава носиоце регистрованих породичних пољопривредних газдинстава (комерцијалних и некомерцијалних), да су дужни у складу са чланом 5. став 1 и 2. Закона о доприносима („ Службени гласник Републике Српске“, бр. 114/17), најкасније до 31. марта 2019. године за претходну годину доставе годишњи обрачун доприноса, јер је то од ове године услов за добијање подстицаја.

Обрачун доприноса се предаје Подручној јединици Пореске управе на Обрасцу 1002.

Образац 1002 се преузима у Пореској управи.

Невесиње је од синоћ поново у зимском амбијенту. Нападало је неколико центиметара снијега,температура је јутрос -2 степена Целзијуса, али јак вјетар ствара осјећај веће хладноће.

Све магистралне и регионалне саобраћајнице на подручју општине Невесиње су проходне, сем дионице Улог – Кланци преко превоја Морине, потврђено је јутрос у предузећу Невесињепутеви. На овом путном правцу машина је очистила пут до Горњих Плужина, али се даље путовање не препоручује због снијежних сметова.

Синоћ су очишћени регионални путни превци према Зијемљима и Трусини, а јутрос је машина упућена према Ћесиму.

Магистрални пут Мостар – Невесиње – Гацко је први приоритет одржавања и на овој саобраћајници саобраћај се одвија редовно уз опрезну вожњу.

Температуре у 7 часова:

-4 Чемерно

-3 Калиновик

-2 Невесиње

-1 Гацко

3 Билећа

5 Требиње

7 Мостар

Метеоролози за данас најављују хладно и вјетровито вријеме, али се не очекују нове падавине. Дневна температура у Невесињу у наредна два дана неће излазити из минуса. Топлије вријеме са више сунчаних интервала очекује се од четвртка.

Шта каже народни метеоролог?

Фебруар је, иначе, чудан мјесец пун временских изненађења, честих и наглих промјена и смјењивања хладноће и топлоте, као и жестоких налета зиме.

Херцеговци нису вољели топле фебруаре што потврђује изреке „Ако фебруар не вије, онда март оплакује“, „Ако се у фебруару мачка на крову грије, у марту се уз пећ свије“, „Што фебруар измами, то март опали“ и друге.

Народни метеоролог је у фебруару имао симболе и репере у свецима и празницима. Света три јерарха сматрају се заштитницима људи и животиња од „студених и злих вјетрова“. По вјетровима који дувају овог дана, прогнозира се какво ће бити вријеме током читаве године.

Трифундан, између осталог, заштитник је винограда, јер он уништава све инсекте и болести које нападају винову лозу, а прижељкује се да тога дана буде хладно. У Херцеговини народни метеоролог више жели кишу, па је настала изрека „Трифундан ведро, биће суше, а падне ли киша, биће родна година.

Сретење се у народу тумачи као дан у коме се сусрећу зима и љето. Вјерује се да на тај дан мечка излази из свог брлога и погледа да ли има сјенку. Ако је има, онда се окреће и враћа у пећину да одспава још шест недјеља, колико ће зима трајати. Ако нема сјенке, односно ако је облачно, онда одгега у шуму у потрагу за храном, што значи да је зима прошла.