Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем Црква светог апостола Марка у Читлуку обиљежила је данас крсну славу – Марковдан. Славским свечаностима присуствовали су мјештани Читлука и Бојишта, представници општинске власти и други гости.

Свету литургију у храму саграђеном прије осам година служили су свештеници Немања Лукета и Младен Чалија. Након богослужења и литије око храма пресјечен је славски колач и одржане пригодне здравице.

Свештеник Лукета је поручио да прослављајући празник угодника Божијег Марка треба да се сјетимо Христовог страдања, жртвовања и васкрсења.

– Нека нам свети апостол Марко који је слушао и проповиједао ријеч Божију буде узор за хришћанску љубав и добра дјела – истакао је Лукета.

Свештеник Младен Чалија је подсјетио да је свети апостол и јеванђелист Марко написао дивно Јеванђеље које генерације хришћана и данас подсјећа на све оно што је Христос чинио.

–На светим литургијама, читајући ријечи апостола Марка, пред нама се јавља упечатљива слика васкрслог Господа– рекао је Чалија

Честитајући празник, начелник општине Миленко Авдаловић пожелио је мјештанима добро здравље, срећу и родну годину. Похвалио је и њихов труд који улажу око уређења мјесног гробља и околине цркве, наглашавајући да је то потврда да у овом селу живе вриједни људи.

Прослављање празника настављено је народним саборовањем уз трпезу љубави. Црквени одбор је саопштио да планира изградњу Мјесног дома у близини цркве. Очекује подршку општине Невесиње, мјештана и свих људи добре воље.

Невесињска гимназијалка Милица Радовановић освојила је прву награду на међународном књижевном конкурсу „Љубав није само реч“ који приређује ОШ „Алекса Шантић“ у Калуђерици поводом традиционалне манифестације Шантићеви дани. На овогодишњи конкурс пристигло је преко 700 радова из 137 основних и средњих школа са територије Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније. Ученици су били маштовиити за стварање поезије и прозе, тако да је стручни жири којим је предсједавао књижевник Мирослав Кокошар имао тежак и одговоран задатак да изабере најбоље литерарне радове у двије категорије. Млада невесињска пјесникиња је завриједила пажњу жирија па је њена тематска пјесма изабрана као најбоља у конкуренцији виших основаца и средњошколаца.

Ово је лијеп дар за невесињску матуранткињу која се за неколико дана опрашта од средњошколских обавеза.

Љубав није само ријеч

Кажеш ми личим ти на океан
у мени раскош, склад и мир има,
али чини ти се, само дашак вјетра
довољан је да наиђе плима.

Кажеш ми, личим ти на сунце
сјајим раскошним сјајем и гријем,
Али за само мало се узојогуним
и данима се у свом свијету кријем.

Кажеш моје су очи језеро без дна.
Поглед ми као пустињски вјетар лети
и чини ти се довољан је само трен
да тај вјетар почне да пријети.

А ја ћутим и равнодушно климам главом
осмијехујем се, признајем, помало лажно.
Знам у мени неки вјечити немир има,
и неважно ми све што је другима важно.

И журим, кораци ми као птице лете,
да зграбим неке своје замишљене снове,
опрости за све мисли о мени,
ја нисам као други, мене даљин зове.

------------------------------------------------------------------------

Не чини ли ти се да узалуд трошиш ријечи?

До мене само тишина и ћутња допиру.

Срце се причи, као усамљене стијене на обали,

морским таласима, снажно и гордо одупиру.

Не чини ли ти се да узалуд трошиш вријеме

и трагаш за стоппама теби драгог везивања?

Ја често и нехтијући бјежим сама од себе

и као мајка чедо, с њежњошћу пратим своја избивања.

Не чини ли ти се да узалуд трошиш мисли?

Мисао твоја ни једна није ме вриједна.

Ја сам као вјетар развигорац неухватљива,

само сам даљине и бескраја, као воде, жедна.

Не троши узалуд вријеме, ни ријечи,

нека те мисао на мене никад не заболи!

Пусти ме да говорим са својим ћутањем.

И ријеч моја нека и даље само папир воли.

Никад не држи пијесак у стиснутој шаци-

исцурити неће, само ако је раширен длан.

И чекај, јер можда једном, и нада кад прође

мисао моја једна, ненандано стигне у твој сан.

------------------------------------------------------------------

Зато на јагодицу прста утисни усана траг,

и пусти да га вјетар развигорац носи.

Нека путује мјесечевом звјезданом путањом.

Знај,зауставиће се јутром меким у мојој коси.

Ту на пупољак руже у топло љетње предвечерје,

спусти усне,њежно,као да љубиш дуго жељени сан.

Са пјесмом зрикаваца из тек покошене траве,

допутоваће безбједно јутром и пасти на мој длан.

Шарени листић увели,њежно уснама додирни,

нека га небом,на крилима носе ластавице.

Јесењим јутром,тик у снено прадскозорје,

њежно као суза,пашће на моје снено лице.

У зимски сутон,кад крену да лете пахуље прве,

кришом на једну спусти пољубац мек.

И не брини,до мене лако наћи це пут,

и јутром хладним биће ми утјеха и лијек.

И љуби,отисни усана траг на сан сваки.

Нека ме пољјупци твоји кроз сутоне и зоре траже

И не говори,јер лјубав није само ријеч,

И ћутањем се некад пуно више каже.

У цркви на Вјенчац граду, посвећеној Светом великомученику Георгију, данас је прослављена крсна слава.

Свету литургију служило је локално свештенство, а након тога обављено је освештање славског жита и ломљење колача.

Славску здравицу одржао је свештеник Немања Лукета.

„Нека је срећна слава данашњим свечарима и свима нама који прослављамо Светог Ђорђа. Нека нам Господ и Свети великомученик Георгије помогну да ову славу прослављамо у миру и слободи, у радости до старости, у љубави довијека“, рекао је свештеник Лукета.

Много среће, здравља и слоге присутнима је пожелио и овогодшињи домаћин славе Миливоје Шиповац.

Црква Светог Георгија на Вјенчацу задужбина је братства Шиповац. Освештана је 9. августа 2015. године.

Модеран пројекат цркве Светог великомученика Георгија у потпуности је аутентичан и по изгледу и по локацији, а у духу је и у складу са традицијом Српске православне цркве.