Побједник 21. издања Олимпијског квиза који се приређује у оквиру Невесињске олимпијаде је Вања Томашев из Кикинде. Један од најбољих енигмата Србије, учесник Европског првенства у квизингу и побједник једног циклуса Слагалице у финалу је показао највише знања и заслужено освојио златну медаљу.

За друго мјесто се до краја водила неизвјесна борба између Срђана Матковића и Славка Бована и посљедња два питања су врсном енигмати из Гацка донијела сребрну медаљу. Пун олимпијског духа и увијек расположен за шалу и забаву енигмата из Кикинде са херцеговачким коријенима Славко Бован ризници медаља додао је бронзано одличје. И четврти учесник финала, универзитетски професор из Бањалуке Драган Папић показао је висок степен општег знања. Измакла му је медаља, али је као финалиста заслужио новчану награду.

Финале је протекло у лијепој атмосфери да доста забавних секвенци. Организатори су честитали рођендан маскоти Невесињске олимпијаде, пошто је управо на квизу прије 17 година невесињски карикатуриста Јован Братић по први пут представио кршног Херцеговца у народној ношњи који је убрзо постао омиљени другар на свим дисциплинама невесињке традиционалне манифестације. И публика је имала прилику да учествује у игри, а главна награда отишла је у руке Милоша Тришића који је већ на другом кораку ријешио загонетни појам.

Током вечери организатори су наградили Валентину Пудар, најуспјешнију жену на квалификационом тестирању за Олимпијски квиз и Наталију Сулавер из Требиња која је имала најбољи резултат међу такмичарима до 18 година.

Организатор Олимпијског квиза је Радио Невесиње, а покровитељ Општина Невесиње. Захваљујући спонзорству породице Џонлага, Невесињепутева, Wwin-а подијељене су и специјалне награде. Наградну игру за гледаоце ове године је спонзорисала Стоматолошка амбуланта „Др Брењо“. Подршку овом забавном такмичењу пружили су и Фризерски салон Чедо, Штампарија График и Центар за културу „Небојша Глоговац“.

Треће такмичарско вече на Олимпијском футсал турниру радост је донијело никшићким екипама.

Састав Баћовић је убједљиво савладао младу екипу из Биограца, а Ајакс је послије велике борбе и тврде утакмице минималним резултатом поразио мостарску Модерну.

Прошлогодишњи финалиста Рафтинг центар ТР предвођен Елезом био је сигуран против борбених домаћина окупљених у дружини „Код Јоца“

Резултати

Баћовић д.о.о. Никшић – Биограци 11:2 (Кецојевић 3)

МНК Медерна – КМФ Ајакс Никшић 0:1 (Ненезић)

Рафтинг центар ТР – Кафе Код Јоца 5:1 (Елез 2, Ђорда, Ристивојевић, Челан – Рачић)

Бивши матуранти Средњошколског центра „Алекса Шантић“ који су средњошколско образовање завршили школске 1994/1995. године окупили су се синоћ како би прославили 30 година од матуре.

Овај јубилеј окупио је око стотину бивших матураната из осам одјељења, који су похађали гимназију, машинску и текстилну школу.

Након срдачних поздрава и заједничког фотографисања, бивши ученици ове образовне установе дружење у опуштеној и веселој атмосфери наставили су у Салону „Стефан“.

Ова прослава била је лијепа прилика да се присјете незаборавних тренутака које су провели у школским клупама, и да се обнове пријатељства која су се током три деценијe по мало изгубила и изблиједила.

Највише посла око организације имали су Јелена Кулиџан, Јела Вуковић, Данијела Маврак, Миленко Зубац и Саша Андрић, који кажу да је ово била захтјевна организација, али уједно и великo задовољство.Истичу да их је пратила добра енергија и велика жеља да се по први пут окупе у овако великом броју и направе дружење за памћење.

Владимир Цуца који живи и ради у Источном Сарајеву истакао је да му је изузетно драго што је дошао на овај јубилеј, да заједно са школским друговима проведе ово дивно вече. Са поносом наглашава да му је невесињска гимназија дала добру основу и знање за будуће образовање.

Радован Самарџић из Невесиња каже да је ово је један лијеп осјећај који ријечима не може да се опише. Додаје да му најдраже од свега када види да су израсли у праве и озбиљне људе, а највеће задовољство је што су сви добро и здраво.

Веома емотивно о прослави матуре и овом дружењу говорио је и Ранко Мандић који је дошао из Требиња.

– Срце ми је пуно када видим другаре из генерације, а многе нисам видио пуних 30 година. Знао сам да ће бити лијепо, али оволико емоција на једном мјесту, ово треба само доживјети. Дивно је и само нека траје – нагласио је Мандић.

Ово незаборавно вече било је испуњено смијехом и причама из школских дана.

Поред дружења и забаве, ова генерација показала је и хуману страну. Један дио од прикупљених средстава биће прослијеђен Удружењу дјеце и омладине са потешкоћама у развоју „Моја нада“. Овим гестом послата је порука да су дјеца са потешкоћама у развоју дио нас и наше заједнице, и да сви треба да се потрудимо како би се што лакше интегрисали у данашње друштво.