Nevesinje
Слађан Кнежевић, духовити Херцеговац, није ни слутио да ће за кратко вријеме постати толико популаран када је први пут на свом инстаграм профилу објавио занимљив статус под псеудонимом „Господар Пршљенова“.
Како истиче, план је био да свој хумор дијели са максимум десет хиљада пратилаца па да угаси профил али онда је настао прави бум. За кратко вријеме, цифра оних који су запратили Кнежевића досегла је 319 хиљада. Сада за „Господара Пршљенова“ знају сви, у РС, Србији, али и наши људи у свијету лајкују и шерују занимљиве статусе овог Невесињца.
„У почетку је све било зезање а онда сам видио да ме људи стварно воле и прате. Слали су ми поруке подршке и захвалности што им уљепшавам свакодневницу. Оно што је битно да се не дотичем ствари које би било кога могле увриједити. Једини циљ је само добар смијех. За мене ни мало времена а за неког добитак велике количине позитивне енергије“, каже Кнежевић.
На самом почетку „Господар Пршљенова“ био је „Господар Прстенова“.
„Негдје сам прочитао фору да лика који намијешта кичму зову ‘Господар Пршљенова‘ и тако сам дошао на идеју да се представљам тим надимком. Показало се као звучно и духовито“, прича он и додаје да је за статусе који су данас на инстаграму крив првенствено твитер на ком има много духовитих људи, а онда стварна дешавања у својој околини која он обради и збије у 140 карактера на твитеру.
„Од недавно је 280, али краћи твит је увијек бољи твит“, шаљиво каже Слађан.
Популарни „Господар Пршљенова“ кроз шалу описује многе стварне догађаје, али каткад понешто и измисли за рад добре забаве и доброг смијеха.
„Запишем све смијешно што чујем од других, нешто сам вам као Вук Караџић, само немам дрвену ногу.“
Од шале се може и зарадити јер данас захваљујући оволикој популарности многе компаније и брендови желе рекламу управо на инстаграм профилу „Господара Пршљенова“.
„Што се тиче зараде – није то нека зарада како можда многи мисле, али довољно да купим цигарете и да имам жаргонски речено за кафане. Заједно са двојицом пријатеља се бавим угоститељством. Примарни посао ми је кафана у Невесињу. Има и оних који долазе због мог инстаграм профила, али мислим да прије свега долазе због људскости коју ми као прави Невесињци пружамо. Мислим да нема те особе која је два пута ушла у сада већ једну од најпопуларнијих кафана у Херцеговини а да није добила пиће на рачун куће. Дођу људи и из других градова, сврате да се упознају са мном, фотографишу, попију пиће… Увијек имамо госте из Гацка, Билеће, Требиња, Мостара, Чапљине… Некад чак дођу и из Сарајева.“
Слађану не смета што су његовим стопама кренули и други, што га свакодневно копирају.
„И ја понекад ископирам некога иако се трудим да ми статуси буду оригинални. Једноставно се деси јер сам прочитао толико твитова да некад кад ми добра фора падне на памет, не знам јесам ли то већ негдје прочитао или сам сам смислио. Не планирам да се бавим било каквом глумом, мислим да бих био лош глумац. Контактирали су ме за неки интервју углавном сви најчитанији портали из Србије, а и по неки из БиХ, али ово је први пут да сам било шта рекао неком новинару. Не видим сврху експонирања уопште. Објавим некад своју слику на профилу, али опет доста људи нема појма како изгледам, па тако редовно добијам поруке попут ‘замишљали смо те другачије‘“, прича нам Слађан и закључује да му је највише драго због чињенице да данас много више људи зна за Невесиње због твитер и инстаграм профила „Господара Пршљенова“, за који кроз осмијех каже да је – једна добра туристичка атракција предивног Невесиња.
РАДИО ТРЕБИЊЕ
На Првенству БиХ у кик боксу, у дисциплинама кик лајт и лоу кик, такмичарима КБВ „Невесиње“ припао је пехар за најбољу јуниорку у кик лајту, двије златне и једна бронзану медаља.
Маја Вуковић освојила је златну медаљу у апсолутној категорији јуниорки, у дисциплини кик лајт, а проглашена је и најбољом јуниорком на Првенству.
Лука Гудељ постао је првак БиХ у конкуренцији старијих кадета, до 47 кг, у дисциплини кик лајт. Гудељ је имао четири побједе.У овој категорији наступило је 10 такмичара.
У апсолутној категорији старијих кадета Исидори Брењо припала је бронзана медаља. Она је у полуфиналу поражена од двоструке првакиње БиХ Адне Бехрем.
Првенство је одржано у СПЦ „Паки“ у Палама, а такмичило се 242 бораца из 50 клубова.
Тренер Момир Брењо био је задовољан наступом такмичара на државном првенству истакавши да је све шири круг кик боксера који освајају медаље на значајним такмичењима.
Верица Чупковић
Пет младих кик боксера Вележа окитило се титулом државног првака.
На Првенству БиХ у лоу кику и кик лајту које је јуче одржано у Палама златне медаље освојили су јуниори Иван Петковић (ЛК, 54 кг) , Милана Мучибабић (КЛ,70 кг) и Ивана Радић (КЛ), те старији кадети Никола Шаран (КЛ, 52 кг) и Лука Терзић (КЛ, 57 кг).
Вицешампионске титуле освојили су старији кадети Сергеј Пудар (+69 кг) и Јана Ђерић (50 кг), а бронзана медаља припала је Дамјану Баћини.
На државном првенству учествовало је 242 такмичара из 50 клубова. Ово такмичење било је изборно за репрезентацију БиХ.
Чланови Вележа су бриљантним наступом у Палама наставили континутитет освајања медаља на најзначајнијим такмичењимна у земљи и региону.
Светом литургијом, поменом погинулим борцима и полагањем вијенаца на Спомен обиљежје у Луци, данас је обиљежен Дан формирања Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Бивши саборци су евоцирали успомене на ратне дане и судбоносне битке у којима су учествовали припадници ове војне формације.
У Цркви успења пресвете Богородице служена је света литургија, а након тога и помен за све погинуле и умрле борце из Отаџбинског рата.
Свештеник Младен Чалија је истакао да су припадници бригаде поднијели велику жртву да би њихови потомци живјели слободно и достојанствено, као што је и Христос претрпио страдање да би људима омогућио вјечни живот.
Код Спомен обиљежја на којем су исписана имена 207 погинулих бораца и 109 цивила вијенце су положиле делације општина Невесиње и Источни Мостар, Републичке и Општинске борачке организације, Извиђачко-диверзантског вода, Удружења Коњичана РС и Равногорског покрета.
Друга лака пјешадијска бригада током рата имала је зону одговорности од око 70 километара, од Живањског дола до Љубине на коњичко-невесињском ратишту.
Израсла је из Првог одреда српске територијалне одбране који је формиран од мјештана Борака и околних села и добровољца који су прискочили у помоћ прогнаном српском становништву из Коњица. Први командант Одреда пуковник Душан Вукоје подсјетио је на специфичне околности у којима је настајала ова војна формација.
- Бригада је држала тежак терен и често прискакала у помоћ дугим јединицама Херцеговачког корпуса, али је читавог рата била на висини задатка - истакао је Вукоје.
Дејтон је избрисао зону одговорности Друге лаке бригаде, али успомене на ову специфичну војну формацију не блиједе и поред тога што се мали број Срба вратио на стара огњиишта.
̶ Треба да се вјечно клањамо именима уклесаним на Спомен обиљежје, јер су били спремни да се жртвују за слободу и своје најближе ̶ поручио је Вукоје.
Начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да је Друга лака бригада имала велики значај у одбрани Херцеговине и читаве Републике Српске. Истичући храброст њених припадника Авдаловић је посебно указао на судбину Срба из Коњица који су са много жеље, ентузијазнма и пожртвовања бранили родну груду, да би послије рата били принуђени да живот наставе расути по читавом свијету.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац поручио је саборцима да не дозволе никакве подјеле, нагашавајући да су данас свима најпотребнији слога, разумијевање и мудрост како би се сачувала Република Српска.
