Парастосом погинулим борцима, полагањем цвијећа и  јавном трибином данас jе у Невесињу обиљежен Дан Осме херцеговачке моторизоване бригаде, познатије као Невесињска бригада. Ова војна формација основана прије 25 година током рата стекла је велики углед и била гарант слободе и опстанка српског народа у Херцеговини.

У склопу обиљежавања  25. годишњице Невесињеске бригаде у Цркви Светог Василија Острошког служен је помен за све погинуле борце у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Делегације  Борачке организације РС, општинских борачких организација из Херцеговине, општина Невесиње и Источни Мостар,Општинске организације несталих, Ратних ветерана, Удружења „Насљеђе“, Равногорског покрета Невесиње и Црвеног крста положиле су цвијеће код  Централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду. У Спомен соби упаљене су свијеће и још једном одата почаст погинулим борцима.

Борика Шиљеговић је у рату изгубила сина, брата и братића. Бол је велики, али је поносна што су њени најмилији били припадници Невесињске бригаде. Пожељела је данашњим герацијама да никад не искусе ратне страхоте.

Ратни командант пуковник Зоран Јањић рекао је да је Невесињска бригада настала у најтежим данима новије историје Невесиња  као гарант слободе. Нагласио је да је датум њеног формирања био кључни за опстанак српског народа у Невесињу и читавој Херцеговини. Подсјетио је да је Невесињска бригада држала борбену линију дугу преко 100 километара.

- На часном и херојском путу пало је 476 њених припадника и преко 1.200 је  рањено - рекао је Јањић.  

Симо Чампара је у рату  био командант 2. чете Трећег батаљона. Каже да је поносан што је био припадник Невесињске бригаде. Поручио је да се саборци и њихово јуначко дјело  никада не смију заборавити.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да је датум оснивања Невесињске бригаде веома важан  у историји Невесиња и Херцеговине и да је много утицао на живот генерација рођених у рату и након рата.

- Нажалост, цијена слободе је скупо плаћена и зато те борце и њихове породице које су поднијеле највећу жртву морамо цијенити и поштовати - истакао је Авдаловић.

У Великој сали Општине Невесиње одржан је јавна трибина на тему „ 25 година Невесињске бригаде". На судбоносне догађаје са почетка деведесетих година прошлог вијека подсјетили су официри Војске РС  и представници тадашње цивилне власти.

Бурни аплуз изазвао је телеграм легендарног команданта Новице Гушића који је саборцима честитао Дан бригаде.

- Невесињска бригада је са својим борачким и старјешинским саставом понос Невесиња, Херцеговине и читаве Републике Српске. Војнички изграђена, морално стамена, часно и одговорно је изводила борбена дејства - поручио је Гушић.

Ратни предсједник Општине Невесиње Вукан Братић говорио је политичкој ситуацији у бившој држави прије почетка рата и њеном утицају на прилике у нашој општини.

- Процјењује се да је јуна 1992. године у Невесињу било око 30.000 локалног и избјеглог становништа што је захтијевало посебну организацију живота - истакао је Братић.

Ратни команданти, пуковници Зоран Јањић, Зоран Пејановић и Ранко Продановић, говорили су о часном и херојском путу Невесињске бригаде на којем је погинуло 476 њених припадника.

- Бригада је настала у најтежим данима новије историје Невесиња  као гарант слободе и наде за повратак Срба у долину Неретве - истакао је Јањић. Он је нагласио да бригада може служити на понос народу и држави у чију је одбрану стала и борцима који су се борили у њеним редовима.                                                                                

- Ми који се данас подсјећамо на дан када је бригада формирана требамо учинити све како се славна историја не заборави и остане  стална инспирација будућим нараштајима- рекао је Јањић.

Зоран Пејановић је Митровданску битку из 1992. године издвојио као најупечатљивији догађај из протеклог рата.

- Била је то битка свих битака, дан страдања, али и симбол храбрости и велике побједе, догађај о којем су испјеване пјесме и који се изучава на војним академијама  - нагласио је Пејановић.

Пуковник Ранко Продановић говорио је о једној од најбриљантнијих побједа Невесињске бригаде која је датумски опет везана за Митровдан, овај пут из 1994.године.

- Непријатељ је пажљиво испланирао извиђачко - диверзантску операцију, али је доживио потпуни крах пошто је према сопственом признању изгубио преко 350 војника - подсјетио је Продановић нагласивши да можемо бити срећни и поносни што је Невесињска бригада направила частан историјски пут.

Официр Војске РС, командир Полицијске станице Невесиње, Славенко Лучић говорио је о учешћу борбених група бригаде и полиције на другим ратиштима.

- Прискакали смо у помоћ широм Републике Српске и увијек смо се свијетла образа враћали у бригаду - истакао је Лучић.

Предсједник Одбора РВИ у Борачкој организацији РС Војин Гушић је нагласио да је на невесињском ратишту погинуло више бораца него на свим осталим херцеговачким ратиштима заједно, што најбоље говори о силини напада непријатења и његовој жељи да заузме Невесиње.

О улози жене у рату са посебним оствртом на активности Црвеног крста и Кола српских сестара говорила је секретар  Општинске организације Црвеног крста Бранка Филимоновић.

За ратне и војничке заслуге Невесињска бригада је прва у Републици Српској одликована највишим војничким признањем – Орденом Немањића, а општина Невесиње добила је „Орден Републике Српске“­ највеће републичко признање које се додјељује за изузетне заслуге према држави, као симбол борбе за част и слободу.

У организацији Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње данас је обиљежено 25 године од почетка страдања Срба у долини Неретве. 

Обиљежавање Дана несталих почело је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године нестало је 18 српских бораца чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине.

У Цркви свете Тројице у Бјелушинама служен је парастос погинулим борцима и цивилима, а након тога је обиљежавање Дана несталих настављено у Невесињу. Код Спомен костурнице на Гвозду вијенце су положили представници Републичке, Сарајевско-романијске и  Општинске организације несталих, Општинске борачке организације, општина Невесиње и Источни Мостар, Градске управе Требиње, Црвеног крста и удружења „Насљеђе“ и „Ратни ветерани Невесиња“. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у протеклом рату на подручју Херцеговине нестало 368 особа српске националности и да је још увијек непозната судбина 85 лица.

– И послије 25 године од страшног злочина над Србима  починиоци су остали недоступни  правди – упозорила је Џелетовић, додајући да опструкције врше они који су по закону дужни да траже нестале, али и они који би требало да санкционишу злочинце.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изразио је саосјећање са породицама које траже своје најмилије. Нагласио је да  се општинска управа заједно са Општинском борачком организацијом потрудила да уреди Спомен парк на Гвозду, а најавио је и обнову кровне конструкције на Спомен соби.

Млада невесињска пјесникиња Милица Радовановић говорила је стихове своје пјесме „Гдје су наши најмилији“ која је побиједила на конурсу који је поводом Дана несталих Херцеговине расписала Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње.

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ заједно са својим васпитачима и родитељима, приредили су вечерас традиционални љетни маскенбал, под слоганом „Игра нам је храна“.

Весела поворка маскирана у ликове из бајки и цртаних филмова прошетала је улицама Невесиња привлачећи велику пажњу суграђана. Зауставили су се у Градском парку гдје су дјеца на платоу оставила своје цртеже и поруке граду. Дружење уз пјесму и игру наставили су у дворишту Вртића и на најљепши начин поздравили долазак љета.

Дјеца су била очарана својим креацијама, а радост се могла видјети и на лицима њихових родитеља.

Директорица Милена Капор нагласила је да су родитељи уложили пуно труда, маште и креације, како би својој дјеци приредили овај незаборавни тренутак.

- Маска је нешто што не могу да буду у реалности, а маскенбал управо даје дјеци ту могућност да буду на трен оно што воле и желе – истакла је Капор.

Она је поручила да овогодишњи мото „Игра нам је храна“ оправдава свој назив, јер без игре дјеца не могу да живе. Капорева је додала да је ове године деветоро дјеце љетовало у Бечићима, у склопу пројекта „Социјализација дјеце Републике Српске за 2017. годину“ које организује Јавни фонд за дјечију заштиту РС.

Креативност малишана и њихових родитеља била је на завидном нивоу што потврђује и наша фото – галерија.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ