Парастосом погинулим борцима, полагањем цвијећа на спомен обиљежја, свечаном академијом и дружењем бивших сабораца данас jе у Невесињу обиљежен Дан формирања Невесињске бригаде. Ова војна формација настала прије 32 годину током рата стекла је велики углед и била гарант слободе и опстанка српског народа у Херцеговини.

У Спомен соби у којој су смјештене фотографије и успомене на 476 погинулих бораца, одржан је помен.

Свештеник Маден Чалија поручио је да увијек треба да се сјећамо наших погинулих бораца и на темељу њихове жртве градимо данашње друштво.

 –Републику Српску треба да градимо на вриједностима правде, милосрђа, љубави, праштања и свега онога што нас Господ учи  ̶  нагласио је Чалија.

Представници борачких организација проистеклих из Отаџбинског рата, Народне Скупштине РС, Општине Невесиње, Града Требиња, Трећег пјешадијског РС пука и ученици невесињске основне и средње школе положили цвијеће на Споменик слободе и Споменик славном команданту Новици Гушићу.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ приређена је свечана академија са културно-умјетничким програмом.

О славном путу Невесињске бригаде и њеном значају за стварање Републике Српске и улози у одбрани народа и територије говорили су бивши предсједник Народне Скупштине РС др Драган Калинић, начелник општине Миленко Авдаловић, предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац и официр Војске РС Момо Паровић.

Невесињска бригада је парадигма за Одбрамбено-отаџбински рат, рекао је бивши предсједник Народне Скупштине РС Драган Калинић на свечаној академији, наглашавајући да је ова војна формација славна и непоновљива.

 – Бранећи своја огњишта и голе животе бригада је платила високу цијену и зато никада не смију бити заборављени подвизи њених припадника који су се борили широм ратишта Републике Српске  ̶  истакао је Калинић. Он се посебно осврнуо на улогу прослављеног команданта Новице Гушића, за кога је рекао да је у турбулентним временима, не гледајући на идеолошке разлике, консолидовао ову војну јединицу и осигурао одбрану Невесиња и околине. Говорећи о актуелним изазовима који су пред српским народом, Калинић је оцијенио да је од историјског значаја протекли Сабор Српске и Србије који је показао да смо један народ са часном историјом и снажном енергијом за борбу на многим фронтовима у будућности.

Невесињска бригада је настала у сложеним војним и политичким околностима, рекао је начелник општине Миленко Авдаловић, наглашавајући да је српски народ тог 16. јуна 1992. године стао у исти строј, схватајући да се у том тренутку само са пушком може одбранити аутентична воља српског народа са ове стране Дрине да први пут у историји има своју државу и слободу.

 – И данас траје преиспитивање да ли је једно мало мјесто као што је Невесиње скупо платило слободу, али ако прелистамо нашу историју схватићемо да овог пута жртва није била узалудна пошто је створена Република Српска  ̶  истакао је Авдаловић. Он је додао да се Српска данас не брани пушком и мачем, него памећу и карактером.

Бивши припадник и официр Невесињске бригаде Момо Паровић на академији је детаљно говорио о настајању бригаде и најтежим биткама које је водила и које су пронијеле њену славу широм Републике Српске.

  –Даће Бог да у нама живи сјећање на Невесињску бригаду и док је оно присутно живјеће и овај народ –  поручио је Паровић.

̶

Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац рекао је да су припадници Невесињске бригаде у Одбрамбено – отаџбинском рату били мотивисани аманетом предака који су великим патриотизмом успијевали да одбране своја огњишта.

  – Данас носимо тешке успомене и ратне ране, али нам је много лакше када знамо да је Невесиње извојевало побједу срца и душе, части, поноса и образа и хришћанске љубави  ̶  истакао је Шиповац.

Током свечане академије прочитани су телеграми – честитке ратног команданта пуковника Зорана Пурковића и предсједника Удружења Невесињаца у Београду пуковника Зорана Јањића.

У културно-умјетничком програму наступили су етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“, народни гуслар Жарко Иванишевић и пјесник Јован Братић.

Чланови Спортско-риболовног друштва "Алаговац" заузели су четврто мјесто на Купу Вогошће у спортском риболову. Невесињци су у конуренцији 14 екипа оставили лијеп утисак на овом традиционалном такмичењу које се одржава у оквиру манифестације "Вогошћански дани 2024."

Горан Симеоновић освојио је сребрну медаљу у појединачној конкуренцији, пошто је имао други резултат у сектору „Б“. У невесињској екипи још су били Жељко Жерајић и Милош Ковачевић.

Чланове СРД "Алаговац" наредног мјесеца очекује гостовање побратимском удружењу "Буцов" које у Апатину организује такмичење "Златна рибица". Након тога, биће домаћини Међународног такмичења у спортском риболову које се одржава у оквиру 149. Невесињске олимпијаде.

У Мостару и Невесињу данас су обиљежене 32 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Саборној цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.

Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.

На данашњи дан 1992. године запаљена je и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.

Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.

Славица Славић већ 32 године трага за посмртним остацима свога брата. Каже да сваке године долазе на мјесто страдања, да постављају исто питање, али да нема одговора.

 –Постоје документи, слике и снимци о страдању мога брата, али тужилаштво и сви остали су се оглушили на наше жртве  ̶  каже Славић.

Драгиња Унковић, кћерка несталог Миленка Бошковића, каже да је први  и посљедњи траг о његовом страдању мјесто Буна.

 –Немамо никаве информације, све стоји на мртвој тачки  ̶  огорчена је Унковић.

Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да се и послије 32 године у Републици Српској траже 1.642 особе, а да се у спомен костурницама у Невесињу, Источном Сарајеву и Бањалуци налази 570 неидентификованих посмртних остатака.

Она је упутила апел сродницима жртава који нису дали крв на ДНА анализу да то учине, јер је то једини начин да се дође до идентитета.

  – Наше очи нису само упрте у институције, тужилаштво, војне и цивилне власти, него у савјест малог човјека, у хуманост и људскост неког од нас који ће преузети одговорност без обзира којој националној или вјерској заједници припада  ̶  истакла је Џелетовић.

Замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић рекао је да су прошле 32 године бола, туге и непрестане борбе породица несталих да пронађу своје најмилије.

  – Нека вам Бог да снаге, воље, енергије и храбрости да се наставите борити за истину и правду – поручио је Ботић указујући да ће од Општине Невесиње и институција Републике Српске увијек имати подршку.

 Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.

 –Нема нових идентификација, родитељи умиру и већ сутра ако буде пронађен син јединац, нећемо имати коме да предамо тијело да се достојно сахрани  ̶  упозорила је Граорац.

Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације Општинске и Републичке организације несталих, Козулата Србије у Мостару, Општине Невесиње и Града Требиња, Општинске борачке организације, Удружења Насљеђе и Ратних ветерана Невесиња, Црвеног крста РС и Међународне комисије за нестале особе.