Nevesinje
Изборна Скупштина Удружења пензионера Невесиња одржана је данас у Великој сали Општине.
Чланови Скупштине и овог пута су своје вишегодишње повјерење за предсједника Удружења указали Петру Сикимићу, уз напомену да је добро и савјесно обављао своју дужност. Он је уједно изабран и за члана Скупштине републичког Удружења пензионера.
Функцију предсједника Скупштине поново ће вршити Драго Кнежевић, а замјеника Душан Солдо.Управни одбор чине Петар Сикимић, Мила Станишић, др Радослав Вуковић, Милко Фржовић и Боро Самарџија, а Надзорни одбор Десимир Ковач, Јово Радић и Ђорђо Скоруп.
На данашњој сједници једногласно су усвојени финансијски план и програм рада за 2017. годину.
Предсједник Удружења Петар Сикимић присутне је детаљно упознао са финансијским извјештајем за 2016. годину.
„Остварени износ прихода за протеклу годину је 52.242 КМ, од тога 2. 904 КМ чине пренесена средства из 2015. године, 43.338 КМ приход од чланарине и 6.000 КМ дотација Скупштине Општине“, навео је Сикимић.
Што се тиче програма рада за 2017. годину, стављен је акценат на предузимање мјера финансијске дисциплине, те на пружање новчане и правне помоћи члановима Удружења.
Тања Ивковић
Ратни ветерани Невесиња наставиће да се боре за поправљање друштвене позиције демобилисаних бораца, а планирају и да реализују неколико пројеката на локалном нивоу. Залагаће се и за доношење нових законских рјешења која би повратила достојанство истинских учесника отаџбинског рата. Ово је поручено са редовне годишње Скупштине Удружења ратних ветерана Невесиња која је вечерас одржана у Кино сали Дома културе.
Предсједник Удружења Бранислав Зечевић подсјетио је да су ратни ветерани у прошлој години учествовали у обиљежавањима значајних датума из протеклог рата, бавили се хуманитарним радом и иницирали више пројеката од значаја за локалну заједницу. Зечевић је информисао чланове Скупштине да је Удружење ветерана РС сакупило 3.000 потписа и у процедуру упутило амандман којим би борци били проглашени уставном категоријом.
− Народној скупштини РС достављени су приједлози за Нацрт Закона о правима бораца који предвиђају израду новог регистра бораца из протеклог рата, формирање фонда за незапослене борце, увођење мјесечног борачког додатка и националне пензије, бесплатну здравствену заштиту, сахране уз државна обиљежја – истакао је Зечевић.
Предсједник Скупштине ратних ветерана Драженко Пудар оцијенио је да је 2017. година кључна за поправљање статуса демобилисаних бораца Нагласио је да су истински борци гурнути на маригине друштвених збивања, обесправљени и заборављени.Сматра да би проглашење бораца уставном категоријом допринијело да коначно добију статус какав и заслужују.
Ратни ветерани Невесиња су поручили да ће без обзира на скромна финансијска средства наставити активности за поправљање друштвене позиције демобилисаних бораца.
Члан Клуба борилачких вјештина „Невесиње“ Лука Гудељ освојио је златну медаљу на Првенству БиХ у кик боксу које је јуче одржано у Зеници. До титуле државног првака Гудељ је стигао у конкуренцији старијих кадета, у дисциплини кик лајт, категорија до 42 кг.
Други представник КБВ „Невесиње“, млађи кадет Огњен Жарковић, поражен је у елиминацијама у категорији до 37 кг.
У Херцеговини према подацима с посљедњег пописа живи нешто више од 60.000 становника. У забрињавајућој депопулационој слици изузетак је невесињско село Крекови- најбројније у регији и једно од малобријних у којем је више становника сада него на попису `91. године. Останак младих у херцеговачком кршу може се осигурати подршком развоју пољопривреде и села и новим радним мјестима.
Деведесет домаћинстава, 450 становника, стотинак школараца- бројке су које Крекове чине јединственим у цијелој Херцеговини. Ни миграције, кризе, тешки послови у селу, нису угасиле живот у овом крају.
- Дјеца се рађају, стално нас је више. Имамо 15 становника више сад на попису него `91. године и то је знак да људи овдје живе, раде и желе да остану. У посљедњих четири-пет година урађено је и 10 нових кућа - каже мјештанин Момчило Вукотић.
За разлику од већине својих вршњака, млади из овог села купују повратну карту за завичај. Након завршене школе, враћају се у Крекове и заснивају породице.
Сузана Савић дипломирала је економију и вратила се у своје село.
- Ту су нам коријени и ту и ми настављамо - каже Сузана.
Маријана Савић додаје да се у Крековима добро живи.
- Дошла сам са Сокоца овдје на село. Добро је, имамо друштво и моје дијете и ја. Људи овдје имају имања, стоку, баве се пољопривредом и уопштено фино живе - истиче Маријана.
Главне приходе мјештани овог села остварују продајом млијека, сира и кромпира. На домаће и тржиште региона из Крекова је стизало и по седам тона сира из мијеха и на стотине тона кромпира годишње. Будући развој пољопривреде кочи неријешено питање водоснадбијевања.
Мјештанин Илија Говедарица каже да је водоснадбијевање највећи проблем.
- Гледамо у небо када ће киша - каже Говедарица.
- Добили смо водоводну мрежу прије двије године и сад чекамо изградњу базена па да се пусти. Очекујемо помоћ Владе Републике Српске у пројекту водоснадбијевања - каже мјештанин Момчило Вукотић.
И док је већина херцеговачких села опустјела, са тек понеким старачким домаћинством, у Крековима слика за примјер и понос, доказ да и у селу има живота. Школа, асфалт, игралиште, интернет и мобилна телефонија за најмлађе становнике су више него довољни да не желе у град.
Крекови су и значајно историјско мјесто. Овдје је избила чувена Невесињска пушка- устанак против Отоманског царства, а у селу се налази и највећа некропола стећака у БиХ. Мјештани се надају и развоју сеоског туризма за који имају све предуслове.
РТРС