Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње наставила је традицију обиласка породица поводом великог хришћанског празника – Васкрса. Као и претходних година чланови Организације су обишли око стотину породица уручивши им пригодне поклоне.

Предсједник Општинске организације Аљонка Џелетовић наглашава да је ова акција прије свега гест подршке породицама које су изгубиле своје најмилије у ратним страдањима. Поручила им је да достојанствено обиљеже највећи хришћански празник Васкрс.

Ова хумана акција реализована је уз помоћ и подршку Синдиката и Управе Ри ТЕ Гацко, предузећа „Електрохерцеговина“ и фирме „Гратен“ Невесиње.

Организација се захваљује свим донаторима и сарадницима који су допринијели да овај гест пажње и саосјећања стигне до оних којима највише значи.

У 18. колу Прве лиге Републике Српске рукометаши Херцеговине савладали су на домаћем терену екипу Козаре из Градишке резултатом 28:26. До пете првенствене побједе невесињски састав је дошао у веома неизвјесној и тврдој утакмици.

Током готово читавог првог полувремена играо се егал, и екипе су се смјењивале у минималном вођству. На паузу са предношћу 14:16 ипак одлази екипа Козаре.

У другом дијелу се играо чврст и агресиван рукомет, са много искључења и грубих стартова. Домаћи рукометаши су финиш меча одиграли много боље од противника и заслужено славили на крају.

Најефикаснији код Херцеговине био је искусни Чабрило са седам голова, а по четири су додали Вучић, Лакета и Драговић. Код екипе Козаре посебно се истакао Савић са чак 11 погодака.

У наредном колу Херцеговина гостује другопласираној екипи Бијељине.

РК „ХЕРЦЕГОВИНА“- ОРК „КОЗАРА“ 28:26 (14:16)

РК „ХЕРЦЕГОВИНА“: Чабрило, Стајић, Ђерић, Ивановић, Вучић, Паровић, Лакета, Драговић, Братић, Ковачић, Авдаловић, Шаренац, Вишњевац, Вучинић, Манигода, Кљакић.

ОРК „КОЗАРА“: Савић, Бркић, Јанковић, Гогић, Петошевић, Станчић, Грујић, Војновић, Ковачевић.

Звона на православним  храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима у свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитка начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс са жељом да највећи хришћански празник проведу у добром здрављу, радости и породичној срећи.

̶ Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност међусобног уважавања и поштовања – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

14. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.