Region
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић и директор привредног друштва "Соларна електрана Невесиње" друштво са ограниченом одговорношћу за производњу електричне енергије Синиша Максимовић потписали су данас у Бањалуци Уговор о концесији за изградњу и коришћење соларне фотонапонске електране "Невесиње", на подручју општине Невесиње.
Инсталисана снага будуће електране ће износити 60 MW, процјењена годишња производња 84 GWh, a електрана ће бити изграђена у наредне 3,5 године.
- Влада Републике Српске је у децембру ове године додијелила концесију за изградњу и коришћење соларне фотонапонске електране "Невесиње" привредном друштву "ETMax" д.о.о. Бањалука, које је у сврху реализације уговора о концесији основало концесионо предузеће „Соларна електрана Невесиње“ друштво са ограниченом одговорношћу за производњу електричне енергије, са којим је данас закључен уговор о концесији - саопштено је из Владе Српске.
Концесија је додијељена на период од 50 година, а укупна вриједност инвестиције за реализацију овог пројекта износи 104.361 649 КМ.
Концесионар је прије закључења уговора о концесији у буџет Републике Српске уплатио једнократну накнаду за уступљено право у износу од 521 808,00 КМ, а након изградње соларне електране, концесионар ће у буџет Републике Српске плаћати концесиону накнаду у износу од 0,0055КМ по произведеном киловат-сату (kWh) електричне енергије, од чега ће 95% средстава бити усмјерено у буџет општине Невесиње.
Министарка просвјете и културе Репубилка Српска Наталија Тривић честитала је наставницима и ученицима, руководству школа и ваннаставном особљу завршетак првог полугодишта, истичући да настава у другом полугодишту почиње 24. јануара.
Тривићева је изразила задовољство што се настава, упркос епидемиолошким околностима, узрокованим пандемијом вируса корона у првом полугодишту одвијала у школским клупама.
- Похвално је што су наше школе с успјехом одговориле изазовима реформских новина, а посебно смо захвални свим просвјетним радницима на спремности да усаврше свој рад и прилагоде га савременим образовним усмјерењима - истакла је Тривићева.
Она је подсјетила да је циљ Министарства ученике довести до функционалних и оперативних знања, односно компетенција важних за живот у 21. вијеку.
- Како бисмо то постигли потребна нам је већа методичко-дидактичка флексибилност у настави како би ученике подстакли на истраживање и критичко промишљање. Усавршавањем наставника у том смислу бавићемо се у наредној години, а више пажње биће посвећено и васпитној улози школе - напоменула је Тривићева.
Тривићева је истакла да ће Министарство просвјете и културе наставити интензивно да ради на стварању бољих услова рада у свим школама, као и бољег материјалног статуса за све просвјетне раднике.
- Веома нас радује што ћемо и ове године наградити Светосавском повељом најбоље васпитно-образовне раднике и на тај начин им се како доликује захвалити и одати им признање за изузетне резултате и залагање у раду - додала је Тривићева.
Из Министарства је саопштено да настава у другом полугодишту почиње 24. јануара, а завршава се најкасније у петак, 24. јуна, док се за ученике завршног разреда школе настава завршава најкасније у петак, 10. јуна.
Редовна исплата права из области Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске за децембар почела је данас, јер се менаџмент Фонда постарао да и ове године, као и у претходних, исплатом прије празника пруже малу подршку породицама.
Корисницима су у овој години сва права из Закона о дјечијој заштити редовно исплаћивана почетком мјесеца за претходни мјесец, саопштено је данас из Фонда.
- Успјели смо да права из Закона о дјечјој заштити за децембар исплатимо прије предстојећих божићних и новогодишњих празника, те на тај начин пружимо малу подршку породицама у овом периоду - рекао је директор Фонда Недељко Јовић.
Децембарска исплата додатка на дјецу обухвата 14.122 дјеце, односно 9.496
корисника – родитеља. За исплату овог права обезбијеђено је укупно 1.144.114 КМ, навели су из фонда.
Материнским додатком за децембар обухваћене су 5.284 мајке-породиље, за исплату кога је издвојено 2.140.020 КМ.
Данас је и исплата права на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете.
- Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 66 мајки/породиља, односно 55 трећерођене и 12 четврторођене дјеце. За исплату овог права издвојено је 38.400 КМ - наведено је у саопштењу.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 68.750 КМ за 271 породиљу/мајку, односно 275 дјеце/новорођенчади.
- Исплатом за децембар, за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је укупно 68.872 КМ, за укупно 520 родитеља/његоватеља - навели су из Фонда.
До данас, за децембар је издвојено и исплаћено 2.805.227 КМ по основу права за рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства.
Из Фонда су напоменули да се корисници за остваривање и преиспитивање услова за остваривање права могу обратити пословницама Јавног фонда за дјечију заштиту у мјестима пребивалишта.
Предузеће "Хидроелектране на Требишњици" посљедњих неколико година реализовало је капиталне пројекте од великог значаја за Херцеговину, чија укупна вриједност прелази 20 милиона КМ, изјавио је данас Срни руководилац инвестиција и изградње у ХЕТ-у Данило Илић.
Иако је за ово предузеће у наредном периоду приоритетно улагање у нове производне енергетске објекте, Илић је најавио да ће, у складу са могућностима, истовремено као и до сада, наставити да помажу херцеговачке општине у којима послују како би грађанима омогућили боље услове за живот.
Он је указао да је за ХЕТ увијек било веома значајно инвестирање у друштвено одговорне пројекте, јер се на тај начин побољшава живот грађана, али и развој привредних грана попут туризма, саобраћаја и водоснабдијевања.
Илић је навео да је ХЕТ у Требињу ове године завршио изградњу затвореног базена, који је већ пуштен у пробни рад, а у који су уложили око 13 милиона КМ и који представља један од највећих капиталних пројеката реализованих до сада не само у Требињу, већ и шире.
- Урађена је регулација `Ћатовића крака`, чиме је повећана пропусна моћ ријеке Требишњице кроз урбани дио града и спријечено плављење локалних насеља - истакао је он и напоменуо да је ХЕТ помогао локалну заједницу и изградњом саобраћајнице према брани Гранчарево, као и система за наводњавање "Мокро поље" и резервоара питке воде "Врело око".
Он је појаснио да су ове године завршени претходно започети, а да су истовремено почели да се реализују и неки други велики пројекти, знатне вриједности.
- Од нових пројеката почела је изградња моста на обилазници око Требиња, чија је вриједност 10,5 милиона КМ. У наредном периоду планира се спајање шеталишта, од требињске мале бране до насеља Придворци, а планирана је и изградња шеталишта од базена `Брегови` до манстира Тврдош - најавио је Илић.
Помогли су, напоменуо је, не само реализацију пројеката у Требињу, већ и у другим херцеговачким општинама из слива Требишњице, у Невесињу и Билећи.
Извршни директор ХЕТ-а за производњу и техничке послове Илија Таминџија указао је да су посљедњих пет година највећа улагања у локалне заједнице у Херцеговини.
Он је навео да је у Невесињу, током претходних година, кроз пројекат Хидроелектрана "Дабар" први пут ријешен вишедеценијски проблем водоснабдијевања тог града, који је прикључен на напајање са два изворишта, што имају ријетко који градови у Републици Српској.
Таминџија је истакао да је у оквиру тог пројеката завршена и нова, боља саобраћајница која спаја Невесиње са Билећом и Требињем, те подсјетио на све урађено у Требињу, попут уређења обала, шеталишта, базена и обилазнице којом се смањују гужве.
За побољшање водоснабдијевања ХЕТ је инвестирао око три милиона евра у резервоар "Врело око", а завршетком и осталих пратећих објеката, град Требиње више никад не би требало да остане без водоснабдијевања, рекао је Таминџија.
Он је напоменуо да су значајна улагање и у Билећи, те у Берковићима и Невесињу кроз пројекат "Горњи хоризонти", који је вишенемјенски и не само енергетски значајан, већ и за пољопривреду, односно наводњавање или исушивање пољопривредних површина, те водопривреду и одбрану од поплава.
Срна