У Болници Требиње јутрос се упокојио протопрезвитер – ставрофор Миленко Спремо, вишедеценијски свештеник Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

По упокојењу оца Миленка, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, са свештенством, у требињском Саборном храму служио је помен за покој душе новоупокојеног слуге Божијег, брата и саслужитеља нашег.

Протопрезвитер – ставрофор Миленко Спремо рођен је 20. марта 1948. године, у невесињском селу Биоград. Осмогодишњу школу завршио је у Зовом Долу, а Богословију Светог Саве у Београду, 1968. године. Године 1976. завршио је Правни факултет Универзитета у Мостару. У ђаконски чин рукоположен је 27. априла, о празнику Васкрсења Христовог, 1970. године, у Саборној цркви у Сарајеву, руком Његовог високопреосвештенства митрополита дабро-босанског и администратора Епархије захумско-херцеговачке, господина Владислава.

У презвитерски чин рукоположен је 28. априла 1970. године у Старој сарајевској цркви. По благослову митрополита Владислава постављен је за привременог пароха у Дувну, све до 1974. године. када постаје парох брдско-мостарски.

Новембра мјесеца, 1974. године постављен је за пароха љубињског. Године 1988. одликован је црвеним појасом, а 1989. именован је за протонамјесника.

У чин протојереја произведен је руком епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Атанасија, јула 1993. године. По благослову епископа Атанасија, јуна 1999. године, постаје парох Прве требињске парохије, а благословом епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Григорија, 2010. године постављен је за свешенослужитеља при Манастиру Херцеговачка Грачаница и за пароха Седме прохије требињске. На предлог епископа Григорија, Свети архијерејски синод СПЦ, одликовао га је правом ношења напрсног крста на празник Преображења Господњег у требињском Саборном храму, године 2004.

Након редовног пензионисања, постављен је за свештенослужитеља при Петропавловом манастиру.

ЕЗХиП

За православне вјернике почео је велики Васкршњи или Часни пост, који завршава празником Васкрсења Исуса Христа, а Васкрс се ове године прославља 2. маја.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење - основ хришћанства.

Распоред богослужења у Невесињу за вријеме Великог поста:

Радови на изградњи хидроелектране /ХЕ/ "Дабар" биће олакшани и убрзани, а потписивање уговора о кредитирању се очекује за три до четири мјесеца, пошто је Суд БиХ одбио као неосновану тужбу кинеско-словеначког конзорцијума у вези са јавном набавком о финансирању и изградњи те електране, изјавио је данас Срни директор ХЕ "Дабар" Славиша Стајић.

Он је нагласио да је на тендеру за финансирање и изградњу те хидроелектране изабрана кинеска компанија "Геџоуба груп" као најповољнији понуђач, а да се кинеско-словеначки конзорцијум "CNEEC-RIKO" жалио на тендерски поступак и тражио да се поништи та јавна набавка иако нису ни доставили валидну документацију, нити су задовољили услове да конкуришу.

"Иако није ни постојала сумња у законитост спровођења ове јавне набавке, били смо на пола посла и сада је ово корак даље у завршетку пројекта", рекао је Стајић.

Он је истакао да је покретање тужбе тог конзорцијума пред Судом БиХ отежало преговоре о кредитирању пројекта са представницима кинеске Ексим банке, пошто су због тога били опрезни и цијели поступак је могао да се врати на почетак.

"После ове пресуде смо од кредитног бироа Ексим банке добили потврду да је пројекат ХЕ `Дабар` исплатив и да ће га Банка подржати и одобрити средства", истакао је директор тог предузећа.

Он је напоменуо да је са кинеском компанијом "Геџоуба" потписан уговор по систему "кључ у руке", односно о пројектовању, финансирању и извођењу радова на тој хидроелектрани.

"Вриједност посла, који обухвата комплетан завршетак свих грађевинских радова, набавку и уградњу опреме, израду пројекта и модела испитивања турбине, износи око 223 милиона евра", прецизирао је Стајић.

Од тога ће, из кредита кинеске Ексим банке, бити финансирано 85 одсто посла, а 15 одсто из сопствених средстава, навео је директор ХЕ "Дабар", истакавши да послије потписивања уговора о кредиту почиње да тече рок за изградњу те хидроелектране који је планиран на четири године.

Стајић је указао је пројекат исплатив и због тога што неће нико осим те електране, када буде на мрежи, враћати кредит који је уложен у њену изградњу.

Он је појаснио да је цјелокупна вриједност посла повећана у односу на неке првобитне процјене и планове због тога што су пројекту ХЕ "Дабар" придружени и остали пројекти неопходни за њену изградњу, као што су пробијање канала Дабарско поље, проширење тунела Дабар-Фатница, те изградња бране Пошћење.

Када је ријеч о експропријацији земљишта, он је рекао да се редовно исплаћују те накнаде за земљиште у зони будуће хидроакумулације Невесиње и да је надлежном министарству упућен захтјев за допуну Одлуке о утврђивању општег интереса ради експропријације земљишта и за одводни канал Дабарско поље и за измјештање дијела регионалног пута Берковићи-Кривача.

Стајић је навео да је у 2021. години за потребе експропријације земљишта исплаћено око четири милиона КМ, а цјелокупан износ неопходан за ту сврху биће, умјесто првобитно планираних 30 милиона КМ, вјероватно дупло већи и према садашњим процјенама износиће око 50 милиона КМ.

"Тај првобитни износ од 30 милиона КМ је паушално утврђен и није се много удубљивало у тај дио који је проблематичан јер један дио породица мора да буде исељен, а неки људи траже и нереално високе цијене за своје земљиште, што је предмет спора код Правобранилаштва Републике Српске", објаснио је Стајић.

Он је додао да из ХЕ "Дабар" не могу да утичу на динамику тог процеса, али да су сви ти спорови до сада ријешени и да предузеће редовно исплаћује средства за експропријацију земљишта.

Према његовим ријечима, паралелно са тим послом се прибављају и грађевинске дозволе за изградњу објеката обухваћених пројектом ХЕ "Дабар".

ХЕ "Дабар", осим електране, обухвата и изградњу деривационог тунела са улазном грађевином, акумулације Невесиње, бране Пошћење, водостана, цјевовода под притиском, машинске зграде, канала кроз Дабарско поље и насипа Гребак и Врањача.

ХЕ "Дабар" припада хидроенергетском систему "Хидроелектрана на Требишњици" /ХЕТ/ и представља најважнију хидроелектрану у систему "Горњи хоризонти".

Тај систем, осим ХЕ "Дабар" предвиђа и изградњу ХЕ "Билећа" и ХЕ "Невесиње".

Срна