Region
Ванредни професор Машинског факултета проф. др Радослав Томовић из Невесиња добитник је Признања Универзитета Црне Горе за посебан допринос у развоју научноистраживачког, стручног и умјетничког рада и међународног позиционирања Универзитета, на приједлог његовог факултета.
Професор Томовић је аутор преко стотину научних радова објављених у међународним часописима са SCI листе, међународним и домаћим конференцијама, а од чега су два уџбеника и једна монографија. Главни је уредник зборника за конференцију IRMES 2017. Рецензент је у двадесетак часописа са СЦИ листе и координатор једне CEEPUS мреже испред УЦГ-а.
“Ове године, у сарадњи са мојим колегама и студентима на докторским и магистарским студијама, успио сам објавити пет радова у престижним часописма са СЦИ листе, што је значајан успјех. Ипак, оно што ме је посебно обрадовало јесте да су неки од мојих ранијих радова препознати у широј научној заједници и анализирани од аутора у најјачим свјетским часописима из области машинских конструкција, што за мене представља посебну сатисфакцију. О томе свједочи и велики број цитата у 2020. години на престижним свјетским листама, као што су SCOPUS i WoS”, казао је професор Томовић.
Од успјеха који су му причинили посебно задовољство у 2020. години професор издваја и то што је ове године извео и једног докторанда и два магистранда, “чије су тезе оцијењене као изванредне и које такође представљају значајан допринос науци и струци у области машинских конструкција”.
Његов циљ у будућем научноистраживачком раду је развој и имплементација новог математичког приступа у анализи котрљајних лежајева.
„Основни постулати новог приступа су већ постављени. Сада треба доказати предност примјене предложеног приступа за анлизу понашања котрљајног лежаја у раду. То подразумјева и велики број различитих лабораторијских испитивања и развој одговарајуће лабораторијске инсталације. Неки резултати на том плану су већ постигнути и верификована је предност примјене развијеног модела код анализе динамичког понашања лежаја. У истраживању на имплементацији новог модела остварена је добра сарадња са колегама са Машинских факултета у Мостару, Београду и Нишу. Даљи развој те сарадње кроз заједничке пројекте је један од циљева мог будућег рада“, наводи он.
Професор Томовић је изразио и захвалност колегама и студентима, јер, како је рекао, без тимског рада сигурно не би могао доћи до оваквог значајног признања.
“Добијање ове престижне награде за мене лично значи много. Сама чињеница да сам једногласно номинован од колега са мога Факултета, у једној врло јакој конкуренцији, представља значајно признање. Ове године, иако у вријеме кризе изазване пандемијом, научноистраживачки рад на Машинском факултету је био врло плодоносан. За ово престижно признање са правом су могли бити номиновани и још двојица или тројица мојих колега. Чињеница да сам изабран између њих, мени представља велики подстрек за даљи рад и доказ да се један искрени приступ и искрен рад увијек препознају и да се на крају увијек адекватно награде”, закључује професор Томовић.
Универзитет Црне Горе
Божићне литургије јутрос су служене у Манастиру Житомислић, у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару, у Храму Светог Василија Острошког у Благају и у Храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу.
Игуман манастира Житомслић Данило Павловић у бесједи је поручио да је Божић најрадоснији хришћански празник и да је Исус добротом побиједио зло.
- Он је најрадоснији због тога што данас празнујемо велики догађај рођења Исуса Сина Божијег - истакао је игуман Данило.
Игуман је нагласио да нас Исус спасава од гријеха и смрти.
- Питамо се с правом како је то могуће кад непрестано гријешимо и кад људи и даље непрестано умиру. Томе смо свједоци посебно у години која је за нама, години коју је обиљежила пандемија, болест и смрт која је однијела животе многих нама драгих људи. Прије само пар дана многи људи су остали без крова над главом усљед земљотреса у сусједној Хрватској. Христос је Спаситељ због тога што је добровољно прошао кроз све ово и то од самог рођења - навео је игуман Данило.
СРНА
Он је нагласио да нас Христос учи да развијамо осјећај за болест и страдање ближњих.
- Христос у коначници умире остављен од најближих, попљуван од људи, оклеветан и лажно осуђен. То смо ми људи урадили Богу и непрестано радимо једни другима. Његова побједа састоји се у томе што је све то добровољно претрпио погледавши смрти у очи и кротко и незлобиво ставши пред мрзитеље. Добротом је побиједио зло. Болест и смрт је избавио од баналности - поручио је игуман Данило.
Српска православна црква и вјерници прослављају Божић, дан рођења Исуса Христа, најрадоснији хришћански празник. Свима који славе, Мир Божији, Христос се роди!
У часу рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења цијелог људског рода од гријеха и вјечне погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали "Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља".
Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.
Прослава Божића почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа. Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле Господу, а затим пјевајући тропар "Рождество твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић.
Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић наредна година бити посебно срећна.
Божић је породични празник на који се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника који долази у кућу слављеника и први честита Божић.
Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији, Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".
Прослава Божића почела је поноћним литургијама широм Републике Српске.
Православни вјерници обиљежавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић - празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Припреме за овај празник почињу 40 дана прије 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела.
Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Срби Божић обиљжавају од памтивијека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.
Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.