У организацији Удружења Невесињаца у Београду данас је служен помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

По традицији, помен је служен у цркви Светог Саве на Врачару, а службу су предводили свештеници Иван Штрбачки и Радивоје Панић. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби су присуствовали чланови породица погинулих и умрлих бораца Невесињске бригаде, ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, представници завичајних херцеговачких удружења у Београду, те ветерани Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса.

У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора који је подсјетио да је Митровдан симболично одабран за сјећање на погинуле саборце због битака које је Невесињска бригада водила о Митровдану 1992. и 1994. године и у којима је извојевала блиставе побједе над непријатељем.

„Сјетимо се да је у невесињској Спомен соби, јединственој спомен књизи, уписано 476 имена. У Спомен књизи Херцеговачког корпуса уписано је 2.211 имена, док је у читавој Републици Српској у ту књигу уписано више од 23.000 имена. То никада не смијемо заборавити и на сваком мјесту и у свакој прилици те податке требамо знати и истицати“, рекао је Јањић.

Један од учесника Прве митровданске битке, пјесник Миро Ковач, у недавно објављеној збирци у једној од својих пјесама описао је своје виђење те битке, а пјесму је посветио команданту Невесињске бригаде, пуковнику Новици Гушићу. У јединственом амбијенту храма, пјесму је врло емотивно рецитовао доктор Трифко Брењо, ратни начелник санитетске службе Невесињске бригаде.

МИТРОВДАН КОЈИ ТРАЈЕ
(Новици Гушићу)

Стани, путниче – намјерниче,
ако те пути некад сврате
тамо гдје Вележ небо тиче
и сњежним дахом поздравља те.

Ту гдје орлови гнијезда вију,
са оштрих међа, на све стране,
над Невесињем стражарно бдију
витешке кости наслагане.

Кољена свини, чело приклони
пред овај бедем олтарни, свети,
који су крвљу залили они
што за слободу знадоше мрети.

Ослушни шта ти громовни зборе
са вјечне страже под небесима.
Од Љубљенице до Свете горе,
од Зијемаља, па до Ћесима,

од Заборана до тврдог Бака
док митровданске горе свијеће,
слави се слава испод облака,
ко није дошао, никад неће.

Топови тутње на све стране.
Испред врата су незвани гости.
Од истих исти исто бране.
Боже помози и опрости.

Отворило је небо дане.
Нема живота и нема смрти.
Васкрсли преци гробове бране
и нерођени пушку прти.

И док громови грме, све ближе,
слави се слава ко и прије.
Сијед командант бардак диже:
„Слава ти Свети Димитрије“.

„Помози, данас, недај да сломе
линије наше, душманске зв’јери.
Помози, Свети, још имаш коме,
јер још смо твоји,  још смо у вјери“.

„Војници, браћо, другови моји,
отаџбине смо данас престо.
Резервни положај не постоји,
Спомен соба је зборно мјесто“.

„Помолите се мајке за нас,
сестре и жене, ко год нас чека.
Какви будемо овдје, данас,
такви бићемо довијека“…

И, нису пришли, стопе једне.
Узалуд злобни пролазе траже.
Линије стоје неповредне.
Свуд на њима су мртве страже…

Памти путниче и причај свима,
кад једном прођеш ову страну,
да још смо овдје, да још нас има
у непролазном Митровдану.

Подсјетимо, на Митровдан, 8. новембра 1992. године, удружене хрватско-муслиманске снаге из долине Неретве, обједињене у Хрватско вијеће обране и потпомогнуте са јединицама и логистиком Хрватске војске, отпочеле су нападну операцију под називом „Бура“ на јединице Невесињске бригаде. Тежиште напада било је дуж комуникације Мостар – Невесиње, а најжешће борбе водиле су се у рејонима Подвележја, Буска, Горњих Врањевића и Доњег Брштаника. Једна од основних карактеристика операције била је масовна употреба артиљеријске ватре од стране непријатеља по борбеном распореду бригаде и 13. мјешовитог артиљеријског пука који је био у улози Корпусне артиљеријске групе на ватреним положајима у рејону села Рабина, али и по цивилним циљевима у граду Невесињу. У помоћ јединицама бригаде на најугроженијим дијеловима фронта пристигле су борбене групе из сусједне Друге лаке бригаде са Борака и из приштапских јединица Херцеговачког корпуса: Батаљона војне полиције, Батаљона везе и Извиђачко-диверзантског одреда. Значајну помоћ у одбрани дале су борбене јединице Министарства унутрашњих послова из Станица јавне безбједности Невесиње и Гацко. Операција је трајала пет дана и завршила се непријатељским поразом. У борбама су погинула 42, а теже и лакше је рањено око 100 српских бораца и официра. Прецизни подаци о непријатељским губицима нису познати, али незванични подаци говоре да су они били велики и да је то, уз погибију њихових официра високог ранга, један од основних разлога неуспјеха операције.

Другу митровданску битку Невесињска бригада је водила у периоду од 11. до 13. новембра 1994. године, у оквиру нападне операције „Јесен 94“, коју је припремао и реализовао 4. корпус тзв. Армије РБиХ. Радило се о извиђачко-диверзантској операцији у којој је непријатељ ангажовао најспособније борце и официре из војних и полицијских борбених јединица. Циљ непријатеља је био да, користећи фактор изненађења нападом убачених диверзантских борбених група по најважнијим елементима борбеног распореда бригаде, унесу дезорганизацију у систем руковођења и командовања, нанесу велике губитке, запосједну борбена средства бригаде и изазову панику, а затим фронталним нападом на изабраним правцима приморају јединице бригаде на повлачење. Међутим, одлучном и храбром реакцијом бригаде не само да је осујећен план непријатеља, него му је нанесен и катастрофалан пораз. У борбама је погинуо 21, заробљено 4, а теже и лакше је рањено око 60 бораца и официра. На страни непријатеља погинуло је око 100, заробљено 8, а више стотина бораца и официра је рањено.

Митровданске битке Невесињске бригаде су уврштене у битке од посебног значаја за одбрану Републике Српске. Због тога републичка борачка организација Митровдан слави као своју крсну славу, а Невесиње као Дан општине. То су били довољни разлози за Удружење Невесињаца у Београду да се, макар заједничком молитвом, на пригодан и достојанствен начин сјети оних који су своје животе уградили у Републику Српску и њену слободу.

Зоран Јањић /Слободна Херцеговина/

Борци у Републици Српској и даље се пријављују за јединствени мјесечни борачки додатак, а прве исплате на њихове рачуне услиједиће почетком идућег мјесеца, рекао је “Гласу Српске” министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Данијел Егић.

Нагласио је да и даље борци у одсјецима за борачко-инвалидску заштиту у локалним заједницама подносе захтјеве, али да је њих знатно мање него раније када је почела предаја захтјева.

- Не можемо почети са исплатама док год се не заврши тај процес и док не буду издата рјешење - казао је Егић.

На питање да ли до краја године борци могу очекивати да све те процедуре буду окончане и да почне исплата у наредна два мјесеца, Егић је навео да дефинитивно хоће.

- Очекујем да највише за мјесец почну исплате по коефицијенту од 2,20 и да тим правом обухватимо све борце, односно и оне шесте и седма категорије, а снижена је и старосна граница на 45 година. Према неким нашим процјенама право на јединствени борачки додатак оствариће око 194.000 бораца - поручио је Егић.

Нагласио је да немају информације колико се тренутно пријавило бораца.

- Све док не буде завршена предаја захтјева нећемо имати прецизне податке колико ће тачно бораца остварити ово право - нагласио је Егић.

Новац за ове намјене предвиђен је и у ребалансу овогодишњег буџета Републике, који је јуче био пред посланицима Народне скупштине РС, а у којем је за мјесечни борачки додатак предвиђено 20 милиона марака.

- Поред тога у ребалансу је предвиђен и новац за повећање инвалиднина до краја ове године. Све је то ишло у пакету - поручио је Егић.

Још раније је поручено да сви борци од прве до седме категорије имају право на јединствени мјесечни борачки додатак. Односно до сада су само тај додатак добијали они који су имали више од 60 година.

Износ овог примања бораца биће одређен на основу броја мјесеци проведених у зони борбених дејстава. Односно тај број мјесеци множиће се са коефицијентом 2,2, односно три од почетке идуће године. Борци који имају одређени број мјесеци учешћа у рату, а нису били у зони борбених дејстава, не могу остварити мјесечни борачки додатак.

За ове намјене, још раније је из Владе Српске поручено, биће обезбијеђено додатних 150 милиона марака.

Меморандум

Представници Владе Српске и Борачке организације РС у другој половини септембра потписали су и меморандум којим је дефинисана исплата јединственог борачког додатка.

- Потписивањем меморандума стављена је тачка на једно поглавље које је започето преговорима између БОРС-а, ресорног министарства, премијера и предсједника Српске крајем августа прошле године - рекао је раније предсједник Борачке организације РС Радан Остојић и додао да ће та организација у идућем периоду више пажње посветити запошљавању дјеце погинулих бораца и потпуном стамбеном збрињавању борачких категорија.