Region
Милан Зуровац из Невесиња који је претходних година даровао божићне печенице социјално најугроженијим породицама из невесињске општине данас је хуманитарну активност проширио и на Фочу. Акција је организована у сарадњи са фочанским Центром за социјални рад.
Зуровац је поклонио 25 веселица породицама које примају социјалну помоћ. Захвалност Фочи у којој су рођена његова два сина, испољава дарујући оне који тешко састављају крај с крајем, јавио је Радио Фоча.
Коса Васиљевић, из Брода на Дрини, каже да је захвална, јер први пут добија овакав поклон, а годинама је корисник социјалне помоћи.
Тридесетосмогодишњи Невесињац позива све људе да даривањем умножавају радост.
- Нисам богат да дијелим, али сам богат у срцу да помогнем да сви осјете дар Божића - истиче Милан.
Уз дарове, Туцидан ће многи памтити и по лијепом угођају у којем се наздравило, али и запјевало уз гусле.
Епархија захумско-херцеговачка и приморска и владика Григорије, данас обиљежава крсну славу Светог Игњатија Антиохијског богоносца. Уједно, данас се прослављају Свети архиепископ Данило Хумски и Св.Јован Кронштатски. Архијерејска литургија служена је у обновљеном Манастиру Светог Петра и Павла, код Требиња.
Светитељи, Игњатије на самом почетку хришћанства, Данило Хумски из четрнаестог вијека, и Св.Јован Кронштатски, с краја деветнаестог и почетка двадесетог вијека, веома су важни за православље. Тим поводом, бројни вјерници дошли су у Петро-Павлов манастир. Храм Св.Павла, из четвртог вијека, у изворном облику, обновљен је 2007.године.
"Посебан дан. Драго ми је што је и слава владике Григорија и што смо дошли јутрос", рекла је Јелена Јовановић.
"Данас је и Свети Јован Кронштадски. Имао сам прилику да посјетим његов гроб у Санкт Петербургу, његову цркву и његове мошти", додао је Момо Парежанин.
Уз Игњатија Богоносца, посебну важност за Херцеговину има архиепископ Данило Хумски. Био је једанаести српски архиепсикоп, а трон је заузимао половином четрнаестог вијека.
"Свети Игњатије и Свети Данило Хумски, који је био архиепсикоп, био је Херцеговац и и зато га ми посебно славимо", изјавио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило.
Када је човјек светитељ, он је и побједник, рекао је владика Григорије. Светитељи носе свјетлост, а њен зрачак може да разнесе много таме, и важно је да таква свјетлост обасја људе око Божића.
"Данас бих волио да све људе обасја свјетлост богопознања. И то што сам говорио, свјетлост која нас милује, снажна свјетлост која спаљује трње наших сагрешења", истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Архијерејску литургију саслуживао је и умировљени владика Атанасије, у присуству више свештеника, бројних вјерника, званица, челника Града Требиња и представника институција.
РТРС
Координациони одбор херцеговачких удружења у Републици Србији се обратио свим надлежним институцијама у Србији и Републици Српској, са жељом да подстакне изградњу десне варијанте Коридора 11 (ауто-пут Е-761) Пожега–Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње, са краком Фоча–Сарајево. Одбор апелује на Владу Републике Српске и њено Министарство саобраћаја и веза да што пре у свом просторном плану усвоје ову важну трасу и тиме комплетирају мапу саобраћајница. 
Још пре двадесет година, Владе Савезне Републике Југославије и Влада Републике Српске су уговориле израду генералног пројекта ауто-пута на релацији Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње а Саобраћајни институт ЦИП је израдио финални пројекат. Овај ауто-пут би пролазио кроз терене и подручја који су државна имовина, што је од изузетног значаја у погледу експропријације, а њиме би била повезана сва важна места у Источној Херцеговини (Вишеград, Чајниче, Фоча, Гацко, Билећа, Требиње).
Предложена траса би водила кроз пределе богате природним ресурсима, посебно хидроенергетским и рудним, а наслањала би се на сливно подручје река: Дрине, Ћехотине, Пиве, Таре, Сутјеске и Требишњице и пролазила би кроз туристички атрактивне дестинације: Каменград, Национални парк Тјентиште, Гатачко поље и поред два језера – Клиње и Билећког.
На маршрути овог пута се налазе средњовековни манастири: Добрун, Успење Пресвете Богородице Чајничке, Светог Петра Зимоњића, Добрићево, Тврдош, Дужи, Завала, Манастир Петра и Павла и Херцеговачка Грачаница. У непосредној близини су и манастири: Житомислић, Острог, Пива и Косијерево, Богословија у Фочи и саборни храмови Свете тројице у Мостару и Христовог васкрсења у Пребиловцима.
Ауто-пут би директно пролазио кроз питому и богату жупу Љубомир, постојбину династије Немањића, одакле је потекло Мирослављево јеванђеље.
Изградњом наведеног ауто-пута, вратила би се у живот једна одавно запостављена покрајина – Стара Херцеговина, постојбина српског језика и националне свести, дедовина Светог Саве и родно место Светог Василија. Овом саобраћајницом, Србија би добила најкраћу и најбржу везу Београда и Јадранског мора.
ПОЛИТИКА: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења
Нацртом буџета Града Мостара за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ за српске пројекте у овом граду, указали су из Координације српских организација у Мостару на данашњој јавној расправи о буџету.
Координација српских организација у Мостару кандидовала је седам пројеката у вези са насељима у којима живе српски повратници и пројекте српског народа у Мостару.
Представници Координације навели су да ће ове пројекте доставити у писаном облику, те затражили током јавне расправе од градоначелника Мостара Љубе Бешлића да их уврсти у буџет.
У буџету града за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ ни за обнову Саборне цркве у Мостару, која је једини велики необновљени црквени објекат у БиХ.
Из Црквене општине Мостар навели су да грађевински радови на Саборној цркви износе око осам милиона КМ и да су тренутни мјесечни трошкови обнове око 130.000 КМ.
Они су истакли да се ове године на Цркви радило захваљујући помоћи Владе Србије, предсједника Републике Српске и Владе Федерације БиХ.
„Завршетак грађевинских радова на храму планирамо за 2019. годину, уколико будемо имали довољно финансијских средстава, а још једном напомињемо да 2019. прослављамо велики јубилеј, односно 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Планирамо да тај значајан датум обиљежимо у обновљеној Саборној цркви у Мостару“, рекао је на јавној расправи секретар Црквене општине Мостар Борис Антељ.
Потпредсједник Кооординације српских организација у Мостару Радислав Тубић, који је и члан СНСД-а, рекао је да се у том граду врло лако може препознати свако српско насеље.
„У Жељуши српске породице двадесет година немају воду. Ако Град Мостар буде помагао овом динамиком, воде неће имати ни њихови унуци“, рекао је Тубић.
Потпредсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ Мостар Сања Бјелица Шаговновић затражила је да се у буџет Града Мостара уврсти помоћ за „Шантићеве вечери поезије“, јер је ријеч о најзначајнијој манифестацији српског народа у Мостару, али значајној и за град.
Она је напоменула да се у буџету није нашао ниједан српски пројекат, наводећи да српска удружења и организације, узимајући у обзир велике проблеме у граду, траже да се уважи бар минимум њихових потреба.
Градоначелник Мостара Љубо Бешлић потврдио је да се у нацрту буџета нису нашли српски пројекти, те навео да ће у складу са могућностима настојати да неки од њих буду уврштени у буџет за 2018. годину.
„Сигуран сам да стање неће остати такво да ниједан српски пројекат не буде у буџету. Мостар је једини мултиетнички град у БиХ и желимо да тако остане и желимо подржати сваку популацију у граду“, навео је Бешлић.
Нацрт буџета предвиђен је у износу од 46 милона КМ и за седам милиона КМ је мањи од овогодишњег, јер за 2018. нису обећани никакви грантови.
Будући да већ осам година у Мостару не постоји Градско вијеће јер нису одржани избори у овом граду, буџет Мостара је претходних година на приједлог градоначелника и начелника Ођељења за финансије усвајао Парламент Федерације БиХ, а тако је предвиђено и ове године.
СРНА