Посланик СНСД-а Илија Таминџија предложио је данас у Народној скупштини да се у Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама измијене одредбе тако да се соларне електране са фотонапонским ћелијама, инсталисане снаге до 250 киловата, изузму из поступка додјеле концесије.

"Зато што мале соларне електране немају негативан утицај на животну средину, а постоји велики интерес домаћинстава и привредних субјеката за њихову градњу, посебно у Херцеговини", рекао је Таминџија током посланичке расправе у Народној скупштини о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама.

Посланик СНСД-а Драгослав Кабић упитао је како се десило да се приватизацијом приједорског рибњака "Саничани" приватизују и велика водна добра којима је то предузеће располагало.

"Након приватизације је угашена производња у тој фирми", рекао је Кабић и додао да људи из Приједора желе да се поново покрене производња у том некада успјешном предузећу које је запошљавало велики број радника.

Шеф Клуба посланика СДС-а Миладин Станић рекао је да измјене овог закона требало направити квалитетније и у корист Републике Српске, а не појединаца.

"Зато овај нацрт треба повући из процедуре, а област концесија уредити", сматра Станић.

Станић је навео да концесионар не може бити онај ко не извршава обавезе према држави, те да је један од проблема "незаконита подјела концесија на пољопривредно земљиште у Градишци које људи блиски СНСД-у користе без накнаде".

Посланик СНСД-а Огњен Жмирић одбацио је Станићеве тврдње, наводећи да није нормално да се користи државна земља, а не плаћа концесија.

"Ко не буде плаћао концесионе накнаде, биће му одузета земља", рекао је Жмирић и додао да неће добити ни хектар произвођач који нема стоку и сије житарице и препродаје их, не производећи за своје потребе.

Посланик СДС-а Небојша Вукановић је, између осталог, рекао да треба раскинути уговор о концесији за изградњу Хидроелектрану "Мрсово" коју је добио руски бизнисмен Рашид Сердаров.

Народна скупштина размотрила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о концесијама којим се прецизније дефинишу претходне активности надлежних министарстава и свих других органа, јавних предузећа и институција надлежних за издавање одобрења, дозвола и сагласности потребних за реализацију предмета концесије.

"Ово укључује и мишљење јединице локалне самоуправе на чијој територији ће се обављати концесиона дјелатност, за концесије које додјељује Влада Републике Српске", наводи се у образложењу овог акта.

Помоћник министра енергетике и рударства Републике Српске Славица Богдановић је у завршној ријечи о овом нацрту закона рекла да стање у области концесија треба да буде боље.

Она је навела да ће бити размотрен приједлог посланика СНСД-а Илије Таминџије да се у Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама измјене одредбе тако да се соларне електране са фотонапонским ћелијама, инсталисане снаге до 250 киловата, изузму из поступка додјеле концесије.

Богдановићева је навела да су нетачне тврдње појединих опозиционих посланика да Рудник и термоелектрана Станари не плаћају концесиону накнаду, додајући да је по том основу, закључно са септембром ове године, уплаћено више од пет милиона КМ.

СРНА

Петнаест дана откако је земљотрес продрмао Херцеговину, још није познат број оштећених објеката, ни износ штете.

Највише захтјева од стране становништва било је у Невесињу, гдје ће општинска комисија до краја године пописивати оштећења на терену. Влада је за ту општину, као интервентну помоћ, обезбиједила стотину хиљада марака.

До краја прошле седмице, када је истекао рок за пријаву оштећења, поднесен је петсто тридесет један захтјев. Општина је, уз помоћ локалних предузећа, помогла санацију школских објеката, и уклонила оштећења, која су била пријетња становништву. Комисија и даље ради.

- Ово је тежак и захтјеван посао и мислим да ће то трајати у наредних мјесец дана, док комисија сагледа све захтјеве. Сигурно ће бити и неоправданих, али ћемо настојати да помогнемо праведно и гдје треба - рекао је Миленко Авдаловић начелник општине Невесиње.

Авдаловић је потврдио да тек слиједи санација оштећених објеката подручних школа у три села.

Више од осамдесет објеката оштећено је у Берковићима. Попис оштећења је урађен. Општина је већ послала прелиминарни захтјев Влади за помоћ.

- Углавном су то помоћни објекти. Има и стамбених објеката, старија градња. Не бих сад да прејудицирам обим штете, док комисија не заврши свој дио посла - додао је Ненад Абрамовић начелник Општине Берковићи.

За неколико дана попис оштећења завршиће и љубињска комисија.

Пријаве још стижу, а има оштећених стамбених и друштвених објеката.

-. Очекујемо у року дан-два да пристигну све пријаве, и тада ћемо послати захтјев према Влади и предсједници Српске, ако су у могућности да помогну - навео је Дарко Крунић начелник Општине Љубиње.

Ове три херцеговачке општине, потврдили су из локалних управа, неће моћи саме да помогну становништво током санације оштећења. Сваки захтјев проћи ће процедуру оправданости, а захтјеви према Влади биће упућени тек када буду процијењени износи штете.

РТРС