Region
Доделом награда најбољим књижевним ствараоцима, наступом песника и концертом Симфонисјког оркестра и хора РТС-а, под вођством маестра Бојана Суђића, у Грачаници је синоћ, традиционално уочи Видовдана, одржано „Видовданско песничко бденије 2018.“ Манифестација је уместо у манастирској порти, због лошег времена, одржана у великој сали Дома културе.
Овогодишњи жири „Видовданског песничког бденија“, који је радио у саставу: песникиња Злата Коцић, проф. др Слободан Владушић и књижевни критичар Жарко Миленковић одлучио је да четврта награда „Перо деспота Стефана Лазревића“ припадне Оливери Недељковић, песникињи из Чачка због, како се у образложењу наводи, поезије која трага за „апсолутном чистотом, појединачног и општег“. Песникињи је испред организатора награду уручио члан жирија Жарко Миленковић.
Књижевници из Београда Весни Капор „Кондир косовке девојке“ уручила је Катарина Стајић, која је претходне вечери изабрана за најлепшу косовку девојку. У образложњеу жирија, поводом ове награде, наглашено је да су романи и приповетке Весне Капор „интимне теме и одјеци колективне историјске судбине“.
Добитник „Грачаничке повеље“ ове године је песник из Београда Братислав Р. Милановић, коме је награду уручио професор Драгомир Костић. Жири је закључио да је Милановић саживљен с митском сликом, коју уграђује у ткиво своје песме, ослоњен на наслеђе европске књижевности.
Прва и најпрестижнија награда „Видовданског песничког бденија“, Злати крст Кнеза Лазара припала је књижевном ствараоцу, Ивану Негришорцу, редовном професору Универзитета у Новом Саду и председнику Матице српске. Негришорац пише поезију, прозу, драмске текстове и критике, био је уредник Летописа Матице српске и добитник је бројних награда. Проф. др Слободан Владушић уручио је вредно признање награђеном књижевнику.
Захваливиши се на вредном признању Негришорац је у својој беседи подсетио на тешке историјске тренутке у које је Србија запала после победе на Плочнику и пораза на Косову Пољу. Он је указао на њихову сличност са политичком ситуацијом у којој се наша земља нашла данас.
„Као и читав народ тако и свако од нас данас бије неку своју косовску битку, а у њој се јасно показује ко смо и кави смо, јесмо ли достојни великих задатака, јесмо ли спремни на највеће жртве, јесмо ли способни да се упркос земаљском поразу уздигнемо до висина духовне победе“, рекао је Негришорац.
Додајући да Косово и Метохију чувамо миром и радом, памећу, срцем и боготражитељством, Негришорац је нагласио:
„Чувајући Косово и Метохију чувајмо просторе наде и чекајмо тренутке великих преокрета, доћи ће и они сасвим сигурно“, рекао је првонаграђени књижевник.
Негришорац је такође подсето и на речи Деспота Стефана Лазаревића записане на мраморном стубу, које су сваког путника који спрском земљом хода, упутиле чија је то земља и каква се ту велика битка водила.
„Подигнимо овде на Косову мраморни стуб сећања који чини да знамо ко смо и шта смо, а самим тим и да знамо и шта нам ваља чинити у тешким и мучни часовима данима и годинама. Подигнимо у себи мраморни стуб сећања, бранећи сопствено право на опсанак на овом, за нас светом простору. Подигнимо себе као мраморним стуб сећања, који ће сваког ко дође на Косово подсетити на догађаје који су се овде збили и не смеју бити заборављени“, закључио је на крају своје беседе професор Негришорац.
Новчани део награде, првонаграђени књижевни стваралац, проф. Негришорац је поклонио најбољој студенткињи мастер студија српске књижевности и језика, Маријани Стојковић и Ђорђу Чукарићу, најбољем ученику завршног разреда Богословије у Призрену.
После поделе награда на позорници су се, читајучи своју поезију, смењивали мнобројни песници. Највеће и најдуже апалузе публике ипак је побрао маестро Бојан Суђић, који је са Симфонијским оркестром и Хором РТС-а извео музички програм „Србија у центру музичког и европског путавања“.
Маестро и врхунски професионалци повели су нас на музичко путавње, уз европске оркестарске минијатуре, преко делова из опере Кармен, незаобилазног Јоханеса Брамса и незаборавног Чајковског. Уживали смо уз делове Охридске легенде, уздизсали уз традиционалну Бојарку и песме из Србије и о Србији, поносили се уз тактове Марша на Дрини.
Осим локалних представника власти и председника општине Грачаница Срђана Поповића, концерту и „Песничком бденију“ присуствовали су и владика рашко – призренски Теодосије у пратњи архимадрита Илариона.
Манифестацију „Видовданско песничко бденије 2018.“ подржали су Министарство за култруру Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Скупштина Града Приштина, Општина Грачаниа и Дом културе Грачаница.
Хидроелектране на Требишњици и Хидроелектрана Дабар расписале су међународни јавни позив за финансирање и изградњу ХЕ Дабар по систему “кључ у руке“, вриједан око 400 милиона марака, потврдио је за Топ Портал извршни директор ХЕТ-а за производњу и техничке послове Илија Таминџија.
Таминџија каже да позив за изградњу хидроелектране инсталисане снаге 160 МЊ подразумијева изградњу бране Пошћење са насипима и акумулационим базеном, водостан и цјевовод под притиском, те машинску зграду са пратећим објектима и опремом, затим далековод 2×220 кВ за прикључење ХЕ Дабар, одводни канал кроз Дабарско поље, те проширење тунела Дабарско поље- Фатничко поље.
Он додаје да услове из позива могу испунити само велике свјетске компаније. “До сада су биле заинтересоване три кинеске и једна европска компанија“, каже Таминџија.
ХЕ Дабар је у претходном периоду завршила припремне радове, међу којима изградњу приступних путева до будућих објеката, изградњу далековода за напајање градилишта електричном енергијом и система за водоснабдијевање. Урађен је и главни пројекат за све објекте, студија изводљивости и економске оправданости, а у завршној фази је процес експропријације земљишта за добијање грађевинских дозвола. Такође су у току радови на изградњи доводног тунела за ХЕ Дабар која посједује и еколошку дозволу за изградњу свих објеката.
Рок за изражавање интереса је 20. јул, а рок за завршетак радова је четири године. Након тога ХЕ Дабар би био 100-постотни власник изграђене хидроелектране, а кредит за урађене радове би отплаћивао 15 година.
ХЕ Дабар је најважнији енергетски објекат у систему “Горњи хоризонти“.
Изградња ХЕ “Дабар“ коштаће готово 400 милиона марака, а радови на овом пројекту почели су 1. септембра 2016. године. Република Српска, односно Хидроелектране на Требишњици већ су уложили значајна финансијска средства за реализацију пројекта ХЕ “Дабар“. Цијели пројект “Горњи хоризонти“, који је међу највећим инвестиционим пројектима у регону, коштаће више од милијарду марака.
Таминжија наглашава да су “Горњи хоризонти“ пројекат који треба оживјети и препородити источну Херцеговину, али имати позитивне ефекте на цијелу регију.
Завршетком ХЕ “Дабар“ биланс производње ХЕТ-а ће се повећати близу 50 посто, а завршетком изградње цијелог пројекта “Горњи хоризонти“ хидросистем Требишњица ће бити један од квалитативно најјачих хидроенергетских система у овом дијелу Европе.
Уз количине струје и новац који ће источнохерцеговачке општине добивати за накнаде за потопљено земљиште и водни допринос, “Горњи хоризонти’ донијеће и на стотине радних мјеста у Херцеговини.
ТОП ПОРТАЛ
На састанку Центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, који је одржан у Требињу, одлука Владе РС о примјени права на личну инвалиднину оцијењена је као велики помак у области социјалне заштите.
Бранимир Таминџија, предсједник центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, која окупља 13 организација и 2.500 особа са инвалидитетом, похвалио је ову одлуку Владе, јер је ово први пут у историји РС да се доноси одлука о праву на личну инвалиднину, која ће од 1. јула бити у примјени.
„Право на личну инвалиднину представља круну досадашњег залагања да буде обезбијеђен минимум социјалне сигурности и први корак гдје се обезбјеђују конкретна средства за конкретну помоћ крајњим корисницима, лицима са инвалидитетом са најтежим степеном инвалидности, која до сада то право нису имала“, рекао је Таминџија.
Он је прецизирао да овом одлуком нису обухваћени параплегичали, обољели од мултипласклерозе и дистрофичари.
Према његовим ријечима одлучено је да се упути захтјев Влади РС да се формира јединствена комисија за процјену инвалидитета.
Богат културно-забавни програм, увијек насмијани домаћин Божидар Пашајлић, цицвара мајке Анђе од 80 љета и двије оперске диве из Београда обиљежили су 14.вече Херцеговине у хотелу Србија у Граду под Кулом, 22. јуна ове године, а у освит највећег националног празника Видовдана. „Видовдане мој очињи виде-тобом видим што други не виде.“
Иако је ријеч -искушење коме Херцеговци тешко могу одољети, овогодишњи програм почео је етно пјесмом „Колико снаге Хумска земља има“, аутора владике Григорија у извођењу женске пјевачке групе из Београда, коју води познати етномузиколог Бојана Николић. Настављено је игром и пјесмом из Херцеговине КУД „Алат Swisslion“ из Требиња, иза којих стоји традиција од 62 године.
Потом су млади требињски аматери направили шпалир и украсили сцену, на којој је умјетничка слика аутора Зорана Станковића из Београда уручена легендарном команданту Невесињске бригаде ВРС пуковнику Новици Гушићу. Ова слика је дар младих Херцеговаца из Београда и пријатеља из главног града,за родољубље и патриотизам. У име младих који су рођени у слободи на камену херецеговачком и генерација које расту у миру, слику за вјечност, у име свих завичајних удружења и дародаваца, уручио је домаћин вечери Божидар Пашајлић.
-На овај начин симболично одајемо почаст и поштовање свим браниоцима и ствараоцима Републике Српске и учесницима отаџбинско-одбрамбеног рата-рекао је Пашајлић.
„Сједокоси диригент“ пуковник Гушић се топло захвалио на изненадном поклону,истакавиши да је у рату често сједио на том великом камену пред Командом бригаде на Пријеким Грмима,а иза њега Невесиње и српска Херцеговина, за коју су гинули и да је тај ратни детаљ умјетник на лијеп начин дочарао на композицији.
Након ријечи добродошлице домаћина Божа Пашајлића, поздрав у име Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, подсјећајући да ће догодине у Херцеговини на свечан начин бити обижељено осам вијекова од оснивања Хумске Епископије,када ће се први пут након 27 година, огласити и звона Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.
Сабрање су благословили ђакон Бранислав Рајковић из Мостара, пренијевши хришћанску поруку љубави из Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске и свештеник Владимир Симеуновић, парох вршачки у име Епархије Банатске.
У богатом програму, свако на свој умјетнички начин, дио народне традиције пренијели су-гуслар Петар Шишовић из ГД „Никола Тесла „ из Обреновца, здравичар Вукојица Сандић, етно појац Марија Сандић, етно група Бојане Николић из Београда, КУД „Алат Swisslion“ са још једном кореографијом са југа Србије, за пјесму и забаву веома расположен бенд „Боја ноћи“, док је специјални гост музичког дијела вечери Нешо Лутовац даровао руковет изворних народних пјесама.
Врхунац програма означио је наступ оперске диве Бисерке Величковић,као и сталне чланице Опере Народног позоришта из Београда Мирјане Бегенишић,а ову врсту музичке умјетности Херцеговци могу да чују једино у Вршцу код домаћина Божидара Пашајлића!
Приређена је и томбола са богатим награда,па ће захваљујући игрању томболе, неки од „сијелџија“ путовати у Грчку 10 дана, други на викенд на Копаоник, трећи на Моско код Аћимовића, уз друге пригодне награде.
У културном кутку наступио је поета Божидар Глоговац, док су Јованка Иванишевић из Новог Сада и Милан Бели Бјелогрлић, у име СПКД „Просвјета“ представили ново издање „Нове Зоре“ и апеловали на већи брпј претплатника на овај једини часопис српске Херцеговине.
И једна занимљивост – кад је усаглашаван програм вечери, позваних учесника било је толико да се водитељ нашалио питањем –Је ли ово за двије вечери?, на што је домаћин Пашајлић, сасвим озбиљно, одговорио: „Једна, али вриједна“.
Да не заборавимо и цицвару мајке Анђе од 80 љета, јер цицвара као традиционално јело херцеговачко најављују вечеру. Како је Сабор у Вршцу одржан у вријеме утакмице Србија-Швајцарска на Свјетском првенству у фудбалу, на почетку програма је бурно поздрављено вођство српске репрезентације, док је каснији пораз прећутно потиснут у други план, па су посјетиоци пуног срца могли да наставе Људовање, Друговање, Херцеговање…
Миливоје Бештић