Region
Први пуцањ из пушке прађеда Пере Тунгуза, који је одјекнуо 5. јула 1875. године на Ћетној пољани у планини Бишини надомак Невесиња, представља уједно и одјек позива на борбу за слободу, која је Херцеговцима врло често ближа од кошуље, рекла је за Срну Наташа Глигорић, праунука овог устаничког вође.
Перо Тунгуз је рођен 1840. године у селу Сливља, а преминуо 1919. у Трстенику. Као веома млад отишао је у хајдуке гдје се брзо истакао храброшћу и предводио изразито бунтовну хајдучку чету, те је један од иницијатора и вођа устанка у Херцеговини 1875-1878. године познатог као Невесињска пушка, против петовјековне турске окупационе власти, као и Улошког устанка из 1882. године против Аустроугарске. Ни у позним годинама живота његова родољубива природа није мировала. По избијању Првог свјетског рата, а већ добро закорачивши у осму деценију живота, Перо Тунгуз се пријавио као добровољац у редове српске војске, те је учествовао у одбрани Београда, преживио повлачење преко Албаније и на крају учествовао у пробоју Солунског фронта.
"Мој прађед је био страдалник тог доба, баш као и његови саборци, који је очврснуо на херцеговачком камену и био спреман да живот положи за идеју о ослобођењу и уједињењу српског народа", истакла је Глигорићева. Она је оцијенила да Република Српска велику пажњу посвећује његовању културе памћења и да то веома цијене Срби са друге стране Дрине, те истакла да је непотребна подјела на српски народ са ове и оне стране Дрине. Глигорићева је напоменула да јој је посебно драго и чини је поносном што ће обиљежавање 150 година од Невесињске пушке бити одржано 6. јула 2025. године у Невесињу и да ће овај веома важан јубилеј заједно обиљежити Република Српска и Србија.
"Ми смо сви Срби и изузетно је важно што Србија и Република Српска заједно обележавају 150 година Невесињске пушке као значајан датум, јер и на тај начин исказујемо наше јединство, то да имамо заједничку прошлост, историју, језик, писмо, веру, традицију, а прижељкујемо и заједничку будућност", оцијенила је Глигорићева. Она је истакла да се мора имати у виду да су Херцеговци увијек били међу првима који су храбро подизали глас против бјелосвјетских завојевача и окупатора српских територија, те да нису одустајали док се нису изборили за слободу свог рода.
"То је кроз вијекове потврђивао храбри и поносни народ Херцеговине", нагласила је Глигорићева. Она је истакла да ће обиљежавање 150 година од Невесињске пушке бити прилика да се сви сјете смјелости и јунаштва њеног прађеда Пера Тунгуза, који је са својом хајдучком четом напао турски караван и испалио први метак, чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора.
"Овај његов јуначки подвиг уписан је златним словима у славну историју наших предака, a oпеван је и у епским песмама у чијим редовима су се могли наћи само одабрани", рекла је Глигорићева.
Перо Тунгуз нашао је, као и сви велики српски јунаци, мјесто у епској пјесми "Невесињски устанак", чији су стихови: "Тунгуз Перо, дични харамбаша/мријет` неће док народа траје". Ријеч је о народној пјесми коју је извео гуслар Вуле Ристов Драганић из села Цргова у Невесињској површи, а забиљежио професор Данило Тунгуз Перовић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је након недавног састанка делегација влада Српске и Србије да ће 150 година од Невесињске пушке заједнички бити обиљежено 6. јула 2025. године у Невесињу.
Премијер Србије Милош Вучевић изјавио је то дио заједничког плана да се сачувају идентитетске карактеристике српског народа који је недјељив ма гдје живио. Невесињска пушка је српски устанак подигнут у Херцеговини 1875. године против османлијске власти, који се убрзо проширио и на Босну.
СРНА
Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске јуче је почео са исплатом децембарских пензија за шта је обезбијеђено 149,47 милиона КМ нето, односно 151,29 милиона КМ у бруто износу. Исплата на шалтерима невесињске поште почела је јутрос.
Исплата пензија врши се за 288.448 корисника права, од чега је 231.639 у Републици Српској, а ван Српске 56.809.
Просјечна пензија износи 594,40 КМ и чини 41,86 одсто просјечне плате у Републици Српској, а износ најниже пензије за стаж од 40 и више година је 601,35 КМ и чини 42,35 одсто просјечне плате у Републици Српској, саопштено је из Фонда.
За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за децембар износи 889,28 КМ, што чини 62,63 одсто од просјечне плате у Републици Српској.
Износ највише пензије за децембар у Републици Српској је 3.228,64 КМ.
Структуру исплата за децембар чине старосне пензије са 63,31 одсто, породичне са 24,53 одсто, инвалидске са 12,11 одсто и остала права са 0,06 одсто.
Исплата права из Закона о дјечијој заштити за децембар, умјесто у јануару, почела је данас, прије предстојећих божићних и новогодишњих празника, за шта је обезбијеђено укупно 2.579.210 КМ, саопштено је из Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске.
Директор Фонда Недељко Јовић саопштио је да велику захвалност за исплату прије празника упућује ресорном министарству и Влади Републике Српске, те подсјетио да су корисницима у 2024. години сва права из Закона о дјечијој заштити редовно исплаћивана почетком мјесеца за претходни мјесец.
Почела је редовна исплата права на додатак на дјецу, на матерински додатак, на помоћ за опрему новорођенчета, на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу.
Децембарска исплата додатка на дјецу обухвата 17.213 дјеце, односно 10.128 корисника/родитеља, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу
вулнерабилних категорија.
Материнским додатком за мјесец децембар обухваћене су укупно 3.893 мајке/породиље, а за исплату овог права издвојено је 1.579.871 КМ.
За исплату права на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете, за 156 мајки/породиља, односно 116 трећерођене и 48 четврторођене дјеце издвојено је 91.200 КМ.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 278.000 КМ за 545 породиља/мајки, односно 556 дјеце/новорођенчади.
Исплатом за децембар за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је укупно 283.185 КМ.
Припадници Другог пјешадијског батаљона касарне "Билећки борци“ у току ове године учествовали су у низу акција помоћи цивилним структурама друштва Билеће и општина источне Херцеговине попут гашењу пожара, као и на санацију и пружању помоћи цивилном становништву у општини Јабланица, приликом недавних поплава, изјавио је данас командант тог батаљона, пуковник Александар Ћосовић.
Ћосовић је рекао да ће и сљедеће године наставити са сличним активностима с циљем испуњења стандарда за мисију помоћи цивилним структурама друштва коју обављају у случају елементарних непогода.
Он је додао да су јасне процедуре ангажовања припадника Оружаних снага БиХ у пружању помоћи цивилним стуктурама друштва у случају елементарне непигоде, наводећи да њихову употребу и ангажовање доноси Предсједништво БиХ.
"И ми по добијеном одобрењу крећемо на задатак било да је у питању чишћење сњежних наноса, потрага за несталим лицима, пружање помоћи у случају пожара и елементарних непогода“, навео је Ћосовић на празничном пријему за новинаре поводом годишнје анагализе њиховог рада.
Ћосовић је додао да припадници тог батаљона из Билеће пружају помоћ, прије свега, на подручју Билеће и општина источне Херцеговине, а могу бити ангажовани и шире, уколико добију одобрење надлежних.
Ћосовић је истакао да припадници Другог пјешадисјког батаљона из Билеће одржавају и заједничке вјежбе са цивилним структурама друштва у тој општини, а ове године је била тематика земљотреса, а у вјежбама су учестовали и ватрогасци, запослени у Дому здравља и припадници општинског Црвеног крста.
"Радо се одазивамо и на разне хуманитарне акције, а током ове године прикупили смо и 139 јединица крви у трансфузијама крви у Tребињу и Невесињу и уручили донацију дјеци са посебним потребама ’Ведар осмијех’ из Билеће“, казао је Ћосовић.
Он је додао и да је, такође, вјерски живот битан аспект војничког живота, подсјетивши да у кругу билећке касарне имају цркву повећену "Светом Василију Острошком“ у коме се обављају редовне вјерске активности и богослужења.
Радио Требиње