Влада Републике Српске донијела је одлуку којом даје гаранцију Републике Српске за кредитно задужење Хидроелектране “Дабар” д.о.о. Требиње код Извозно-увозне банке Кине у износу од 189.409.002 евра, што је око 370 милиона КМ, за изградњу остатка објеката ове хидроелектране чија ће инсталисана снага бити 159,15 мегавата.

Период отплате кредита је 20 година, од којих су четири године грејс-периода, уз фиксну каматну стопу од 2,3 одсто, а кредитна средства треба да се искористе у року од четири године, наводи се у Одлуци објављеној у Службеном гласнику Републике Српске.

Овим је омогућено да се напокон реализује пројекат из шездесетих година прошлог вијека о изградњи система “Горњи хоризонти” који ће електроенергетски биланс Хидроелектрана на Требишњици /ХЕТ/, у чијем је власништву ХЕ “Дабар”, повећати за око 50 одсто. То ће омогућити одржив и стабилан електроенергетски систем у цијелој Републици Српској.

Из ХЕТ-а кажу да ће ово бити прва хидроелектрана на подручју бивше Југославије у којој је учешће сопствених средстава инвеститора (ХЕТ) око 40 одсто, док је учешће кредитних средстава око 60 одсто.

“За хидроелектране које су се изградиле у времену СФРЈ тај однос је био 70/80 одсто кредитних средстава напрема 30/20 одсто сопствених средстава”, појаснили су у овом предузећу.

Изградња ХЕ “Дабар” траје знатно дуже од предвиђеног рока, а један од пресудних фактора због чега је то тако су и тужбе пред Судом БиХ за еколошку дозволу и поступак јавних набавки, гђе је у оба поступка, након пет година, доказано да је све рађено у складу за процедурама.

Подсјетимо, уговор о изградњи ХЕ „Дабар“ потписали су „Електропривреда РС“ и предузеће “China Energy Gezhouba Group” које ће финансирати 85 одсто пројекта. Уговор је потписан у мају прошле године. Претходно је Влада Републике Српске дала концесију ХЕТ за изградњу и коришћење ХЕ “Дабар”. Концесија је дата на 50 година.

Укупна вриједност пројекта ХЕ “Дабар” је 650 милиона КМ, док је ХЕТ до сада из сопствених средстава уложио око 120 милиона КМ.

ХЕ “Дабар” је саставни дио пројекта “Горњи хоризонти”, који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.

Рејтинг.инфо

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић и директор привредног друштва "Соларна електрана Невесиње" друштво са ограниченом одговорношћу за производњу електричне енергије Синиша Максимовић потписали су данас у Бањалуци Уговор о концесији за изградњу и коришћење соларне фотонапонске електране "Невесиње", на подручју општине Невесиње.

Инсталисана снага будуће електране ће износити 60 MW, процјењена годишња производња 84 GWh, a електрана ће бити изграђена у наредне 3,5 године.

- Влада Републике Српске је у децембру ове године додијелила концесију за изградњу и коришћење соларне фотонапонске електране "Невесиње" привредном друштву "ETMax" д.о.о. Бањалука, које је у сврху реализације уговора о концесији основало концесионо предузеће „Соларна електрана Невесиње“ друштво са ограниченом одговорношћу за производњу електричне енергије, са којим је данас закључен уговор о концесији - саопштено је из Владе Српске.

Концесија је додијељена на период од 50 година, а укупна вриједност инвестиције за реализацију овог пројекта износи 104.361 649 КМ.

Концесионар је прије закључења уговора о концесији у буџет Републике Српске уплатио једнократну накнаду за уступљено право у износу од 521 808,00 КМ, а након изградње соларне електране, концесионар ће у буџет Републике Српске плаћати концесиону накнаду у износу од 0,0055КМ по произведеном киловат-сату (kWh) електричне енергије, од чега ће 95% средстава бити усмјерено у буџет општине Невесиње.

Министарка просвјете и културе Репубилка Српска Наталија Тривић честитала је наставницима и ученицима, руководству школа и ваннаставном особљу завршетак првог полугодишта, истичући да настава у другом полугодишту почиње 24. јануара.

Тривићева је изразила задовољство што се настава, упркос епидемиолошким околностима, узрокованим пандемијом вируса корона у првом полугодишту одвијала у школским клупама.

- Похвално је што су наше школе с успјехом одговориле изазовима реформских новина, а посебно смо захвални свим просвјетним радницима на спремности да усаврше свој рад и прилагоде га савременим образовним усмјерењима - истакла је Тривићева.

Она је подсјетила да је циљ Министарства ученике довести до функционалних и оперативних знања, односно компетенција важних за живот у 21. вијеку.

- Како бисмо то постигли потребна нам је већа методичко-дидактичка флексибилност у настави како би ученике подстакли на истраживање и критичко промишљање. Усавршавањем наставника у том смислу бавићемо се у наредној години, а више пажње биће посвећено и васпитној улози школе - напоменула је Тривићева.

Тривићева је истакла да ће Министарство просвјете и културе наставити интензивно да ради на стварању бољих услова рада у свим школама, као и бољег материјалног статуса за све просвјетне раднике.

- Веома нас радује што ћемо и ове године наградити Светосавском повељом најбоље васпитно-образовне раднике и на тај начин им се како доликује захвалити и одати им признање за изузетне резултате и залагање у раду - додала је Тривићева.

Из Министарства је саопштено да настава у другом полугодишту почиње 24. јануара, а завршава се најкасније у петак, 24. јуна, док се за ученике завршног разреда школе настава завршава најкасније у петак, 10. јуна.