Породице погинулих бораца и несталих цивила из Републике Српске нису задовољне са процесом ексхумације и идентификације посмртних остатака својих несталих сродника.
„Никада нећемо одустати од тражења наших најмилијих и процесуирања одговорних за ратне злочине почињене над српским народом“, поручено је са данашњег округлог стола одржаног у Невесињу поводом 29. годишњице оснивања Удружења породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС.
У Републици Српској је непозната судбина 1.642 особе српске националности, а у спомен костурницама у Невесињу, Источном Сарајеву и Бањалуци налази се 570 неидентификованих посмртних остатака, потврђено је на састанку којем су присуствовали представници Републичке и Општинске организације несталих, Института за нестала лица БиХ и Општине Невесиње.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је да су резултати проналажења несталих Срба поражавајући.
„Од оснивања Института за нестала лица БиХ 2008. године до данас мало тога се промијенило“, упозорила је Граорац. Она је истакла да је немогуће да ниједно од 570 тијела која су похрањена у три спомен костурнице у Републици Српској не припада посљедњем рату и да се не може потврдити ДНК налаз.
„Иако медицина напредује и појављују се нове методе идентификације, ми и данас имамо мали број пронађених код којих се поклапају крвни и коштани узорци, указала је Граорац. Према њеној оцјени разлог је што људи који се баве тражењем у БиХ нису заинтересовани да се овај процес приведе крају.
Члан Колегијума директора Института за нестале особе БиХ Никола Перишић каже да постоје два кључна проблема у тражењу несталих.
„У спомен костурницама и мртвачницама постоји велики број посмртних остатака несталих лица код којих је изолован ДНК профил, али нема подударања са референтним узорцима крви које су дале породице“, указао је Перишић. Према његовим ријечима, други проблем је проток времена и умирање сродника жртава, као и свједока који могу помоћи у процесу тражења.
Перишић је најавио да ће у наредном периоду бити проведена шира кампања прикупљања крви од породица како би се ДНК методом установиле грешке које су настале током класичне идентификације која је урађена у ратним и поратним годинама.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да породице погинулих и несталих припадају популацији која због бола и неизвјесности највише трпи у послијератном периоду.
„Општина Невесиње ће у складу са својим могућностима и даље помагати Организацији погинулих и несталих“, истакао је Авдаловић. Он је додао да је добио информације да ће Влада РС издвојити средства за уређење простора на којем су смјештене спомен костурнице.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да се у Спомен костурници на Гвозду налазе посмртни остаци 90 неидентификованих особа.
„Крајње је вријеме да проговоре сви они који имају информације о нашим несталим сродницима, као би породице нашле свој смирај“, рекла је Џелетовић. Она је поручила цјелокупној јавности, а посебно људима који се баве тражењем несталих да коначно схвате са коликим болом и патњом живе породице жртава више од 30 година након рата.
Данашњи округли сто у Невесињу организовала је Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.