У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу вечерас је уприличена промоција књиге „Стећци Херцеговине“ аутора Ивана Панџе из Мостара.
Aутор књиге нагласио је да на подручју општине Невесиње има највише средњовјековних стећака и некропла, чак на 22 локације, и да је то главни разлог зашто је вечерас у нашем граду.
– У књизи сам укупно обрадио 306 локација, односно некропола, на подручју шире Херцеговине, које садрже око 13000 стећака. Сматрам да имамо велико богатство, и да је ово један велики туристички потенцијал који би требали искористити, првенствено у смислу очувања самих стећака, јер то је ипак наша историја – поручио је Панџа.
О књизи је говорила и проф. др Едита Вучић, која је истакла да књига можда и не носи академску тежину, али из личног искуства сматра да ова књига и њена непосредност и приступ имају огромну вриједност.
– Прије свега аутор је дао свој лични потпис и књига у потпуности има аутетичност, зато што аутор својим теренским радом доноси велики допринос разумјевању културно-историјског насљеђа, раздобља касносредњег вијека – рекла је Вучић.
Она је додала да је ова књига значајна из разлога јер живимо у времену гдје се културна баштина често губи у шутњи и забораву, јер често водимо селективну бригу о насљеђу, и овакав вид документације постаје јако драгоцјен за сва будућа истраживања.
– Иван нам овом књигом поручује да очување стећака није искључиво задатак институција, већ и свих нас појединаца и локалних заједница. Тако ова књига дефинитивно подсјећа на важност очувања насљеђа и важност теренског рада. Стећци нису само документ времена, него позив свима нама на очување, разумјевање и поштовање онога што имамо, и надам се да ће ова књига послужити многим истраживачима који се баве овом темом. Баштина је жива док је ми чувамо – поручила је Вучић.
Вечерашњу промоцију организовала је Народна библиотека Невесиње, а модератор је била проф. Љиља Ивезић.
Иван Панџа рођен је 1953. године у Рашкој Гори код Мостара. Основно и средњошколско образовање је завршио у Мостару, гдје је такође дипломирао на Економском факултету универзитета ,,Џемал Биједић“. Радио је на различитим пословима и руководећим функцијама у својој струци, а у слободно вријеме бавио се аматерски спортом, као и друштвеним активностима попут аеро-клуба.
Аутор је више стручно-аналитичких текстова о заједничкој европској валути, истраживању тржишта, тржиштима криптовалута и слично.
Тренутно му је главни хоби изучавање и анализа, те посебно обиласци локација са стећцима и објављивање кратких репортажа о истима на свом налогу на друштвеној мрежи Мета.
