Васкрс у Невесињу и ове године биће обиљежен достојанствено и у духу православне традиције, уз поруке мира, љубави и наде.
Звона на храмовима у недјељу ће јавити долазак празника над празницима, подсјећајући на снагу вјере и важност његовања духовних вриједности. Васкршње литургије и молитве биће прилика да вјерници подијеле радост Христовог Васкрсења са свештенством и пријатељима.
Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.
Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим својим породицама.
Честитка начелника и Општинске управе
Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру, здрављу и породичној срећи.
− Нека радост Васкрсења Христовог испуни ваша срца и домове и донесе нову снагу, вјеру и истрајност у свим изазовима – поручио је Авдаловић.
Малишани обојили јаја
Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.
15. Васкршња туцијада у Зовом Долу
Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.
Васкршњи обичаји у Херцеговини
У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.
У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.