У Слату је данас обиљежена 32. годишњица погибије команданта Четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде, мајора Тихомир Јањића. Родбина, саборци, комшије и представници Удружења старјешина Војске РС обишли су његов гроб у Зајасену, положили цвијеће, упалили свијеће и одали почаст омиљеном команданту.

Присутнима су се кратко обратили пуковници у пензији Драгомир Бакоч и Радован Радојичић.

Подсјећајући на лик и дјело легендарног официра Бакоч је истакао да је мајор Јањић патриотизам и оданост свом народу показао останком на овим просторима у судбоносним тренуцима када су их многи напуштали.

„Јањић je био честит, поштен и омиљен човјек у својој средини и шире, а као официра красила га је храброст и војничка стручност. Својом појавом и командовањем улијевао је повјерење и био чврст ослонац саборцима“, истакао је Бакоч.

Он је додао да је Јањић изградио ауторитет и био успјешан у командовању, а то је најбоље показао у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.

Бакоч сматра да се Јањић може сврстати у ред највећих српских официра и команданата. „Нажалост, они који су створили државу и дали свој живот завршетком рата су стављени на маргине друштва и ту остали неколико деценија“, указао је Бакоч и додао да је тешко вредновати заслуге појединца у држави која није прогласила ниједног хероја рата.

Бакоч је на крају истакао да је Јањић својим потомцима у насљедство оставио честитост, поштење и херојство чиме се могу поносити.

„А ми саборци, родбина и мјештани имамо обавезу да величамо његов лик и дјело, као и осталих погинулих из Слата − Миомира, Момира, Гојка, Душана, Милорада и Миливоја и да им подигнемо пристојно спомен обиљежје поред цркве у Слату“, закључио је Бакоч.

У име Општинског одбора Организације старјешина Војске РС обиљежавању су присуствовали Радован Радојичић и Момчило Паровић.

У свом обраћању Радојичић је истакао огроман значај и улогу коју је имао покојни Тихомир Јањић у формирању Невесињске бригаде, а посебно у биткама које су вођене у зони одговорности ове војне формације и борбама које је водила борбена група бригаде у акцији „Звијезда 94“ када је положио свој живот за отаџбину Републику Српску.

Радојичић сматра да оваква обиљежавања заслужују већу пажњу сабораца и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Мишљења је да се то мора промијенити и да треба дати далеко већи значај у одавању почасти, како покојном мајору Тихомиру Јањићу, тако и другим старјешинама и борцима који су свој живот дали у борби за домовину.

Мајор Тихомир Јањић је рођен је 1961. године у Зајасену. Основну школу завршио је у Слату и Зовом Долу. Од ране младости је показивао приврженост и љубав према војничком позиву.

Војну гимназију и Војну академију завршио је у Београду и Сарајеву, као један од најбољих у класи.

Прије избијања сукоба на простору бивше СФРЈ службовао је у Школи резервних официра пјешадије у Билећи, а по одласку ЈНА са простора БиХ остао је у свом родном крају и као официр Војске РС стао у одбрану српског народа.

Погинуо је 21.04.1994. на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда.

Одликован је Орденом Милоша Обилића, а добитник је и Митровданске грамате, највишег признања Општинске борачке организације. У насељу Шајбе у Невесињу једна улица носи име мајора Тихомира Јањића.