Постоје грађевине које се мјере кубицима бетона и тонама челика, а постоје и она здања која се мјере количином емоција коју око себе окупљају. Величанствена реплика Варденклифског торња на кружном току у Невесињу, смјештена у непосредној близини Средњошколског центра „Алекса Шантић“ и Основне школе „Ристо Пророковић“, није само обичан архитектонски украс који оплемењује градски простор, него је и симбол науке, напретка и визије. Баш као што је Никола Тесла својим изумима повезивао свијет и торањ симболично повезује различите правце, људе и идеје. Невесињске школарце подсјећа на насљеђе великог научника, али и на потенцијал нових генерација које стасавају у учионицама удаљеним свега стотињак метара од необичног здања.
Матуранти су ове године, опраштајући се од средњошколских дана, на кружном току заиграли традиционално народно коло и послали лијепу слику у регион. И свечани дефиле младости и љепоте ишао је поред свјетионика науке. Тако је Теслин торањ постао чувар најљепших успомена младих људи који одлазе у свијет на даље школовање, носећи свој завичај у срцу.
Управо је то и била идеја групе грађевинских инжењера из Невесиња који су прије неколико година осмислили читав пројекат и за то добили признање Теслине научне фондације из Њујорка. Како је тада образложено, ауторима Жарку и Весни Ђерић, награда је додијељена због ширења научног духа Николе Тесле и креирања инспиративног примјера за будуће иноваторе. Невесињско обиљежје је тако стекло међународну препознатљивост.
Невесињски торањ је висок осам метара, а купола у пречнику је широка три метра. У изградњу је утрошено око четири тоне челика. Постављена је и расвјета и уређено острво кружног тока. Торањ се својим обликом и снажном симболиком новог миленијума савршено уклопио у центар кружног тока који и сам представља одређени вид комуникације Невесиња према свијету. Реплика Теслиног торња се у битним визуелним карактеристикама не разликује од Верденклифског оригинала.
Невесињац најзаслужнији за увођење јединице „тесла“ у СИ систем
Подизање својеврсног споменика Николи Тесли који је уљепшао и освијетлио дио града није једина веза Невесиња и славног научника. Угледни српски професор електротехнике Павле Миљанић, син првог невесињског доктора наука Петра Миљанића, најзаслужнији је за међународно усвајање назива тесла за јединицу магнетне индукције. Он је још 1953. године у виду писменог и усменог реферата изнио теоријске разлоге за давање посебног имена практичној јединици магнетне индукције, против чега су тада били многи угледни електротехничари у свијету. Снага аргумената и међународни научни углед професора Миљанића одиграли су одлучујућу улогу. Годинама је био представник Југославије у Техничком комитету Међународне електротехничке комисије.
Миљанић је био један од оснивача и дугогодишњи потпредсједник Југословенског друштва “Никола Теслa“ у Београду. Добитник је Златне плакете „Никола Тесла“ за нарочите заслуге у популарисању имена и дјела овог великана свјетске науке. Познавао је лично најистакнутије свјетске физичаре, а са Михајлом Пупином и Пјотром Капицом водио је интензивну преписку.
Павлов брат др Нико Миљанић један је од оснивача Медицинског факултета у Београду 1920. године.
Први Невесињац који се лично познавао са Теслом
Вјероватно први Невесињац који се лично познавао са Николом Теслом био је Илија Ковачевић, син Јефта, учесника битке на Вучијем Долу. Крајем 19. вијека са групом српских исељеника радио је грађевинске послове у Њујорку. Причао је да их је Тесла редовно обилазио и водио дуге разговоре са својим земљацима. Често се и сам укључивао у физичке послове како би обезбиједио финансијска средства за своје научне експерименте, тврдио је Ковачевић.
Драгомир Граховац /Радио Невесиње, Глас Требиња/