Служењем парастоса херцеговачким устаницима, полагањем вијенаца, обраћањем званичника и културно-умјетничким програмом у Крековима је данас обиљежена 151. годишњица Невесињске пушке.

Свечаностима су присуствовали високи републички званичници Српске и Србије међу којима и предсједник Владе РС Саво Минић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Радан Остојић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Зоран Антић, народни посланици, начелници општина Републике Српске, представници борачких организација, потомци невесињских устаника и бројни гости.

Потомци невесињских устаника и поштоваоци слободарских традиција истакли су допринос Херцеговаца вјековној борби за слободу, истину и правду. Свечаност посвећену значајном догађају из славне српске историје заједнички су организовали одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије и Општина Невесиње.

Код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос српским јунацима из Прве невесињске пушке. На овом историјском мјесту 1875. године опаљене су прве устаничке пушке против вишевјековног турског освајача. Након тога, вијенце и цвијеће су положиле високе делегације Српске и Србије, општине Невесиње, градова и општина РС, Трећег пјешадијског РС пука, борачких организација и удружења, те потомци невесињских устаника.

Свештеник Радослав Лакета рекао је да су хероји који су подигли овај устанак заслужили вјечност дјелима својим, борећи се за слободу и опстанак, вјеру и отечество.

„Свима вама који их се данас сјећате нека Бог да здравља и напретка“, поручио је Лакета.

Премијер Републике Српске Саво Минић истакао је да обиљежавање 151 године од Невесињске пушке није само сјећање на један од најзначајнијих догађаја српске историје, већ и опомена да је слобода вијековима плаћана највећом жртвом – животима.

Он је навео да је долазећи у Невесиње прво посјетио спомен-собу погинулим борцима, а потом одржао састанак са д‌јецом погинулих бораца, што показује да институције цијене највећу жртву за српску слободу и системски ће његовати културу сјећања на њих.

Према његовим ријечима, циљ је да се системски уреди однос према свима који су допринијели слободи српског народа. Минић је нагласио да ће Република Српска наставити да јача, прије свега институционално, те у оквирима које је унијела у Дејтонски мировни споразум.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изразила је поштовање и захвалност свим борцима за слободу од Невесињске пушке до данас.

Она је нагласила да се у Херцеговини историја не учи само из књига, него се она преноси са кољена на кољено. Додала је да су храбри и часни Херцеговци у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату још једном показали своју љубав према слободи и отаџбини.

„Митровданске офанзиве, и прва и друга, представљају неке од најзначајнијих битака које су омогућиле опстанак Републике Српске у којој данас, слободно и поносно, живимо и коју желимо оставити нашим будућим генерацијама. Данас се пред нама налазе неки други изазови. Умјесто пушке наше оружје данас су дипломатија, посвећеност економском развоју, јасан политички став и предан рад на јачању наших институција како би обезбиједили да Република Српска буде сигурно мјесто за живот свим генерацијама које долазе иза нас“, рекла је Цвијановић. Нагласила је да је циљ да Невесиње и херцеговачке општине буду мјеста у којима млади остају, гдје заснивају своје породице и гдје виде сигурну перспективу за своју дјецу.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Антић рекао је да је Република Српска чедо невесињског устанка, а данас можда и највеће огледало српског народа. Он је навео да Република Српска данас јесте темељ стварања неких модерних, нових српских односа на овим просторима и да су зато очи Србије итекако упрте у Српску са жељом да опстане у државном, правном, међународном континуитету, уставном и територијалном смислу.

Антић сматра да довољно енергије и снаге постоји међу свима, жеље су обостране и са једне и са друге стране Дрине, све с циљем промишљања боље будућности српског народа. Изразио је наду да ће данашња Република Српска, вођена мудрим државничким одлукама њеног руководства и политичких фактора, успјети да разумије историјске околности и да предуприједи све велике изазове и недаће које пред њу стављају Европа и свијет.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић рекао је да борба за потпуну независност и слободу Српске траје и данас и да ће бити настављена, а да је Херцеговачки устанак био искра којом су се Срби водили у Одбрамбено-отаџбинском рату. Изразио задовољство што се данас у јуначкој, храброј Херцеговини, постојбини Светог Саве и Немањића, обиљежава овај историјски догађај.

- Од Боја на Косову до данашњег дана, на овим просторима траје борба српског народа за слободу. Херцеговачки устанак је изазвао буру на Балкану. Та борба српског народа за слободу довела је до Велике источне кризе, до рата између Србије и Отоманске империје, и Црне Горе против Отоманске империје - подсјетио је Остојић. Према његовим ријечима, тадашња борба резултирала је Берлинским конгресом, независношћу Србије и Црне Горе, те њиховим територијалним проширењем.

Начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да је искра слободе која је упаљена 1875. године била инспирација нашем народу кроз све ратове и да је преточена у аутентичну жељу народа да са ове стране Дрине створи своју државу.

„Невесињска пушка је остала темељ из кога се црпила снага, воља и енергија за ратове који су услиједили“, рекао је Авдаловић. Он је нагласио да су див јунаци 1875. године без школе и војног образовања организовали устанак који је запрепастио Европу. Додао је да је Берлинским конгресом, нажалост, одређено да Аустроугарска анексира БиХ, али је ипак Херцеговачки устанак донио слободу и територијално проширење матичним земљама Србији и Црној Гори. 

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић нагласио је да је Невесињска пушка један од најзначајнијих догађаја у богатој историји српског народа обиљеженој бројним раскрсницама.

„Овај догађај је утемељио двије најсвјетлије стпске ријечи – слободу и уједињење“, рекао је Станивуковић. Додао је да данас, у изазовним временима, треба имати храбрости да се тежи највећим идеалима и да се бакља слободе и јединства преноси на нове генерације.

 Праунука харамбаше Пера Тунгуза Наташа Глогорић нагласила је да је пуцањ Перове пушке на турски караван био је крик поробљеног српског народа, који је устао да кида ланце ропства.

„Тај народ је у дјело проводио ријечи цара Лазара да се не одлучује ићи у бој по томе колика му сила пријети, већ по томе колика се светиња брани, а бранила се слобода, част, вјера, достојанство и огњиште“, поручила је Глигорић.

У култуно-умјетничком дијелу програма наступили су глумци Рајко Марчета, Горан Славић и Милош Ћебић и народни гуслар Милош Паровић.