У Лукавцу, селу живописне природе и дубоких слободарских традиција, данас је свечано и радосно прослављен Петровдан – крсна слава Цркве Светих апостола Петра и Павла. И овогодишње саборовање протекло је у знаку снажне вјере, неизмјерне љубави према цркви и вјековном огњишту. У Лукавац су стигли гости из свих крајева невесињске општине, представници Општине Невесиње и завичајци расути по читавом свијету.
Празнично славље започело је светом литургијом коју је служио свештеник Драго Зубац. Након богослужења код Споменика погинулим борцима у Отаџбинском рату одржан је помен српским херојима који су своје животе уткали у слободу Невесиња. Испред храма је, потом, преломљен славски колач уз здравице домаћина и гостију.
У својој празничној бесједи, свештеник Зубац је честитао славу и упутио ријечи поуке, позивајући вјернике да се угледају на дјела и мисију светих апостола Петра и Павла.
"Њихов живот и жртва оставили су неизбрисив, дубок траг у хришћанској вјери и нашој традицији. Нека нам њихов пут буде путоказ у свакодневном животу", поручио је отац Драго.
У име Црквеног одбора ријечи добродошлице и честитке упутили су Миленко Стевановић, Војин Граховац и Чедо Илић, док је посебну емоцију међу присутне унио Драган Иванишевић својом надахнутом завичајном здравицом.
Крсну славу мјештанима је честитао и замјеник начелника општине Невесиње, Богдан Ботић, пожељевши да свети апостоли у све лукавачке домове унесу мир, радост, здравље и благостање.
"Нека нас ово мјесто увијек окупља у љубави и слози ", поручио је Ботић.
Топлим порукама придружили су се и остали гости, истичући да се празници морају достојно светковати – у славу славних предака и јунака, а у здравље и напредак потомака. Из Лукавца је данас послата и снажна духовна порука: да у нашим срцима буде мање гордости, а далеко више љубави, милости, покајања и хришћанског праштања.
Ипак, посебну пажњу и симпатије свих присутних побрао је најстарији учесник овогодишњег сабора, 86-годишњи Светко Цвијетић. Иако већ дуго живи у Њемачкој, родни крај и Лукавац никада није заборавио. За ову цркву га, каже, вежу најљепше успомене из младости. Са доста емоција се присјетио времена од прије четири деценије, када је са поносом носио црквени барјак у свечаној литији око храма. Латио се накратко и гусала показујући да није заборавио струне древног инструмента.
Саборовање је настављено у порти храма уз традиционалну трпезу љубави, искрене пријатељске разговоре и изворну пјесму. За добро атмосферу и духовно уживање побринуле су се чланице Етно групе „Свети Димитрије“. Својим богатим репертоаром духовних и народних пјесама, ове дјевојке су спојиле традиционални дух са младалачком енергијом. Уз струне гусла су запјевали Добрило Гушић и Милимир Самарџић.
Велики празник у Лукавцу је данас на најљепши начин спојио славне претке, савременике и поносне потомке.
