Невесињска олимпијада, одржана од 1. до 16. августа, још једном је потврдила да је много више од спортског такмичења. Током шеснаест дана Невесиње је било мјесто сусрета спорта, музике, културе, традиције и завичаја, а бројни садржаји окупили су учеснике и посјетиоце свих генерација.
Овогодишња Олимпијада протекла је у најбољем реду, уз бројне похвале за организацију. На спортским борилиштима наступило је око 1.550 спортиста у 23 спорта и 55 дисциплина, а такмичари су стигли из десет земаља. Посебна занимљивост био је долазак спортиста чак из далеког Перуa, што је још једна потврда да олимпијска прича из Невесиња прелази локалне и регионалне границе.
А ипак, највећа вриједност Олимпијаде није само у бројкама и резултатима. Она је ове године показала да за њу нема старосне границе.
Од Конференције беба, Беби маратона и Мале олимпијаде, па све до такмичења ветерана, готово свака генерација могла је да пронађе своје мјесто у олимпијском програму. На једној страни најмлађи, који тек праве прве кораке, а на другој искусни спортисти који су својим учешћем показали да љубав према спорту не престаје са годинама.
Управо је то једна од најљепших слика 151. Олимпијаде – заједно су је живјели дјеца, родитељи, млади, ветерани и најстарији суграђани. Неко се борио за медаљу, неко за добар резултат, а неко једноставно да буде дио олимпијске атмосфере.
Олимпијада је ове године била и у свом изворном, породичном облику. Заједно су се такмичили чланови породица, браћа и сестре, очеви и синови. Посебно лијепа слика била је када су се на побједничком постољу нашла рођена браћа. У трци пионира то су били Теодор и Алекса Андрић, а у Олимпијском јуниорском тениском турниру Лука и Никола Торовић.
Такви призори најбоље показују да се олимпијски дух у Невесињу не преноси само кроз спортске резултате, већ и са генерације на генерацију, са родитеља на дјецу и са старијих на млађе.
Но, Олимпијада није завршавала са посљедњим звиждуком судије. Невесиње је током ових дана живјело и уз музику и пјесму. Концерти и други музички програми били су веома добро посјећени.
Тако су се током Олимпијаде на истом простору сусрели спорт и култура, младост и искуство, традиција и савремени програм. Током дана борило се за медаље, а у вечерњим сатима пјевало, свирало и дружило.
А посебна прича су завичајци. Као и много пута раније, Олимпијада је била прилика да се у Невесињу окупе људи који су животни пут наставили далеко од родног краја. Стигли су са различитих страна свијета, али су у августовским данима поново били тамо гдје им је срце – у Невесињу.
Уз медаље и пехаре, из овогодишње Олимпијаде остаће и нешто што се не може измјерити резултатима – нова познанства, пријатељства и сусрети. Спортисти су долазили да се такмиче, али су одлазили богатији за нова искуства и људе које ће, можда, поново срести већ наредног августа.
Послије 151. издања, олимпијска прича се наставља. Са новим генерацијама које тек долазе, са онима који су већ освојили своје медаље и онима који ће се поново вратити у Невесиње. Јер када се једном осјети атмосфера Невесињске олимпијаде, тешко је не пожељети да се у њу поново вратиш.
