Четири деценије након завршетка средње школе, матуранти Машинске и Пољопривредне школе из Невесиња поново су се окупили како би обиљежили 40 година матуре. Око 40 бивших матураната пристигло је из различитих крајева свијета, да се поново сретну, присјете школских дана и обнове пријатељства која ни године, ни удаљеност нису успјели да избришу.
Међу њима су били и професори Момчило Голијанин и Милан Жерајић, чији је долазак за некадашње ученике имао посебну емотивну вриједност. Сусрет након толико година био је прилика да се евоцирају успомене на школске дане и вријеме када су се пријатељства градила кроз свакодневно дружење и разговоре, без мобилних телефона и друштвених мрежа.
Горан Вукосав каже да четири деценије није мали период, али да је посебно лијепо када се људи након толико година поново окупе.
„Лијепо је да се послије свих тих година поново окупимо, да се видимо и обновимо неке везе које су се у међувремену изгубиле. Живимо далеко, неки су дошли из Србије, неки чак преко океана. Лијепо је видјети и наше професоре који су дошли да подијеле ове тренутке са нама. Ако Бог да, поново ћемо се окупити и за педесет година“, рекао је Вукосав.
Школске клупе за Горана и његову супругу Слобу нису биле само мјесто гдје су стицали знање, већ и мјесто гдје је почела њихова љубавна прича. Пријатељство из школских дана прерасло је у љубав, а своју причу крунисали су браком. Данас, четири деценије касније, заједно су се вратили међу своје школске другове и успомене на вријеме када је све почело. Њихова прича на најљепши начин свједочи да пријатељства и љубави започете у школским клупама могу да трају цијели живот.
Миро Ковач каже да су пријатељства из школских клупа нешто посебно и да вријеме није промијенило блискост међу некадашњим школским друговима.
„Нисмо се видјели по 30–40 година, али пријатељства која се формирају у млађој доби остају трајна. Никада нисмо изгубили теме за разговор, већ се осјећамо као да смо најрођенији. Окупили смо се са свих страна и имамо срећу и привилегију да су наши професори живи и да можемо поново заједно разговарати и присјећати се школских дана“, рекао је Ковач.
Некадашњи матуранти истичу да је њихову генерацију красило другачије дружење. Није било мобилних телефона, друштвених мрежа и виртуелне комуникације – људи су се састајали, разговарали и проводили вријеме једни са другима. Управо такво непосредно дружење, како кажу, стварало је чвршће везе и пријатељства која су опстала до данас.
Данас су матуранти Машинске и Пољопривредне школе, генерација 1986, расути широм свијета, али их заједничке успомене и даље враћају у Невесиње и вријеме када су заједно сједили у школским клупама.
