Поводом 27- годишњице погибије мајора Тихомира Јањића саборци и мјештани Зајасена обишли су гроб прослављеног официра Невесињске бригаде, одали почаст и упалили свијеће. И толико година послије рата успомене на омиљеног команданта и узорног комшију нису изблиједиле.

Његов саборац и лични пријатељ мајор Драгомир Бакоч каже да је Јањића красила војничка дисциплина, храброст, истрајност и братски однос према саборцима.

─ Био је скроман и племенит официр, неустрашив, увијек на мјестима гдје су се исписивале ратне драме ─ наглашава Бакоч и подсјећа на његово херојство на Врањевићима током Прве Митровданске битке.

Након рањавања Ранка Продановића преузео је командовање Четвртим батаљоном и после драматичних ратних обрта успјешно задржао одбрамбене линије. И у другим биткама био је прави вођа и улијевао самопоуздање саборцима.

Бакоч указује да српски хероји као што је Тихомир Јањић данас заслужују већу пажњу и поштовање.

Мјештани Зајасена поносни су на храброг официра Војске Републике Српске, али и његове синове Милоша и Миљана који су завршили високе школе у Београду најављујући неки љепши живот без рата и страдања.

Јањић је рођен 1961. године у Зајасену. Војну академију копнене војске завршио је у Београду, као најбољи у класи. На војну службу распоређен је у Билећу, гдје га је и затекао рат. Прошао је сва ратишта на подручју Херцеговине и све најтеже битке. Погинуо 21. априла 1994. године на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда.