Nevesinje
Црква светих апостола Петра и Павла на Залому обиљежила је данас крсну славу- Петровдан.
Свету литургију служио је свештеник Славко Лаловић. Након литургије, свете тајне причешћа и литије, обављен је обред ломљења славског колача.
Свештеник Лаловић је у својој бесједи рекао да је данас велики празник и још већа радост у нашим срцима, јер су се људи окупили из разних крајева и дошли на земљу својих прадједова да заједно обиљеже првоврховне апостоле светог Петра и Павла.
„Заиста је величанствен данас догађај и хвала Богу и Мајци Божијој и светим апостолима Петру и Павлу јер сваке године је овај храм од напретка највише захваљујући вама браћо –добрим људима, ктиторима и приложницима“, нагласио је Лаловић.
Предсједник Црквеног одбора Радован Стајић се у својој здравици захвалио свима што су се окупили у великом броју, посебно приложницима. Пожелио је учесницима сабора добро здравље и напредак.
Поводом великог јубилеја 150. годишњице „Невесињске пушке“ на улазу у порту цркве постављена је Спомен табла. О историјском значају Залома у великом херцеговачком устанку говорио је професор Ранко Поповић.
„Овдје се баш у ове Петропавловске дане 1876. године водила битка за узимање тврђаве Залом, и поред јаке одбране на челу са Селим-пашом освојили су га дијелови црногорске војске и Доњоневесињски батаљон уз помоћ два црногорска топа. Код цркве се 14. јула обрео и књаз Никола, а важно је напоменути да су животе положила петорица устаника, међу њима и два барјактара Томо Ремета и Ристо Чампара“, рекао је Поповић.
Поред великог броја завичајаца и гостију из разних крајева обиљежавању су присуствовали и народни посланици из Србије и Републике Српске Милимир Вујадиновић и Огњен Куљић.
Саборовање је настављено уз трпезу, пријатне разговоре и музику.
Побједник Четвртог љетњег футсал турнира у Крековима је Кафе ПИО. Екипа из Берковића у финалу је након пенала савладала Крекове. Домаћи састав је водио голом Шиповца све до самог финиша, али је њихов ривал стигао до изједначења из пенала.
Екипа из Берковића је била срећнија у пенал рулету.
Побједници су од организатора добили побједнички пехар и новчану награду 1.500 КМ, док је другопласираној екипи припало 600 КМ.
У утакмици за треће мјесто Невесињепутеви су лако савладали Гачанку.
За најбољег играча турнира проглашен је Марко Шкрба из побједничке екипе, док је најбољи голман Милан Дабарчић из Крекова.
Награде је у име Организационог одбора уручио Бојан Граховац.
На турниру је учествовало десет екипа из Берковића, Гацка и Невесиња. Подршку овој лијепој спортској манифестацији пружили су Општина Невесиње и бројни спонзори.
Архив Војводине, поводом обиљежавања 150 година Невесињске пушке, даровао је Народну библиотеку Невесиње вриједним књигама. Пошиљка садржи двјеста књига, чији је издавач Архив Војводине.
Директор Народне библиотеке Невесиње, Синиша Килибарда, истакао је да су наслови махом интересантни и вриједни, а обухватају области историје, историографије, политике, православља, као и белетристике. Издвојићемо неколико: „Страдања мостарских Срба у НДХ“ аутора Милана Гулића, „Поријекло и поруке предака“ Милорада Деретића, „Општа историја средњег века“Милана Стојановића, Свето Писмо и Свети Оци I-IV, Изабрана дела Дејана Медаковића, Мира Вуксановића и Селимира Радуловића.
Килибарда се захвалио представницима Архива Војводине, и изразио наду да ће ове двије институције и убудуће наставити сарадњу.
Милан Солдо, мајор Војске Републике Српске, преминуо је у Невесињу након дуже болести у 66. години. Сахрана је обављена данас на мјесном гробљу у Миљевцу.
Као командант Првог пјешадијског батаљона у Другој лакој бригади, међу борцима и народом омиљени Сова, прошао је све одсудне битке и искушења са којима се током Одбрамбено-отаџбинског рата суочавала ова војна формација на невесињско – коњичком ратишту.
Милан је рођен у Миљевцу у вишечланој породици Солдо која је у Другом свјетском рату била прогањана зато што је гајила традицију српских јунака. Основну и средњу школу је завршио у Невесињу, а из ЈНА је изашао са чином потпоручника.
У рат одлази у новембру 1991. године на дубровачко ратиште, а онда је 15. априла 1992. године на позив пуковника Душана Вукоја стигао на Борке гдје је уз помоћ мјештана и сабораца учествовао у оснивању Друге лаке бригаде која је одиграла кључну улогу у спашавању српског народа из Коњица и околине. Као командант батаљона, карактером, мирноћом и храброшћу, улијевао је повјерење међу саборцима и народом.
Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац за Солда каже да је био храбар официр, поуздан пријатељ, узоран комшија, човјек чистог образа, без сујете, лажи и похлепе.
Није тражио признања, није говорио много и није се хвалио, али је увијек био тамо гдје је било најпотребније – раме у раме са својим саборцима, у првим редовима чувајући народ и част. Шиповац подсјећа да је одбио и одликовање команде бригаде током рата говорећи да за то увијек има времена и да је најважније сачувати народ.
„Прави људи се не мјере титулама ни имањем, него храброшћу, добротом, тишином и достојанством, а такав је Сова остао до краја живота“, поручио је Шиповац.
Саучешће породици упутили су ратни команданти Душан Вукоје и Боро Антељ и бројни саборци.