У организацији Народне библиотке Невесиње вечерас је у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ одржана промоција књиге „Усташки злочини и јунски устанак 1941. у Невесињу“ аутора Бошка Бухе. О трећој по реду књизи невесињског аутора говорили су књижевник и један од рецезената мр Велибор Шиповац и аутор Бошко Буха. Модертор промоције била је Љиља Ивезић.

Шиповац је у свом обраћању рекао да се нада да ће ова књига одјекнути онако како заслужује, као што су слободарски одјеци Невесиња обиљежили историју српског народа.

„Ово свједочанство треба да је завјет незаборава за будућа покољења“, додао је Шиповац.

Он је истакао да ова књига садржи документе о усташким злочинима над невиним српским живљем, али да сви страдали нису страдали јер су задобили вјечну славу и васкрсење, а они који су имали овоземаљску моћ у том времену и околностима отишли су у ништавило.

„Књига је значајан историјски фактографски уџбеник из једног времена невесињског краја. У њој је садржано и свједочанство о злочинима и непоколебљивом духу и храбрости обичног човјека, који је вођен вјером у правду и слободу стао на браник живота против много јачег непријатеља, што је завјет покољењима о достојанству и храбрости нашег народа“, закључио је Шиповац.

Аутор Бошко Буха је своју књигу представио кроз један значајан историјски час. Он је хронолошки приказао стравичне злочине усташа на простору Невесиња који су према његовим ријечима оставиле несагледиве посљедице.

„Ниједна књига, па ни ова, не може дочарати размјере страдања српског народа Невесиња за само три мјесеца усташког режима“, рекао је Буха.

Јунски устанак је био одговор на усташки план биолошког уништења и исељавања Срба са ових простора истакао је аутор и додао да нормалан људски ум не може појмити какве су монструозности почињене за тако кратак период, да су италијански окупатори дочекани као ослободиоци. У склопу излагања прочитана су сачувана свједочанства и писма италијанских и њемачких поглавара који су са гнушањем писали својим надређеним о усташким злочинима над Србима у овом крају. На крају књиге налазе се имена жртава у НДХ 1941. године на територији Невесиња као и имена бораца народноослободилачког рата из Невесиња погинулих исте године.

„Ова књига треба да служи као подсјетник потомцима да заборав нуди шансе за неке нове злочине и да морамо да гајимо културу сјећања и да ниједна жртва не смије бити заборављена“, закључио је Буха.

У оквиру 151. Невесињске олимпијаде, у Невесињу ће сутра бити одржан Други сабор пјевања «Невесиње моје славно», манифестација која на једном мјесту окупља пјевачке групе, гусларе и фолклорне ансамбле из Херцеговине, Републике Српске и Црне Горе.

Прије почетка програма у Спортској дворани „Невесињка“ који је најављен за 18 часова, учесници Сабора ће продефиловати градским улицама и на тај начин поздравити Невесиње и његову велику спортску и културну традицију.

Учесници Сабора ће својим наступом на улицама града послати лијепу поруку да Невесињска олимпијада није само празник спорта, већ и традиције, културе, пјесме и саборности.

Након дефилеа, дружење се наставља у Спортској дворани, гдје ће посјетиоци имати прилику да уживају у изворним пјесмама мушких и женских пјевачких група, звуцима гусала и наступима фолклорних ансамбала.

Посебну пажњу привући ће и специјални гост Сабора, Љубиша Васиљевић, који ће својим наступом употпунити вече посвећено народној пјесми и традицији.

Други сабор пјевања биће још једна прилика да се кроз пјесму и игру сачувају обичаји наших крајева и покаже да традиција живи онда када је заједно чувају и старији и млађи.

Невесиње ће тако још једном бити мјесто сусрета пјесме, игре, пријатељства и олимпијског духа.

Бивши матуранти Средњошколског центра „Алекса Шантић“ који су средњошколско образовање завршили школске 1995/1996. године окупили су се вечерас како би прославили 30 година од матуре.

Овај значајни јубилеј окупио је око 60 бивших гимназијалаца који су поново сјели у школске клупе присјећајући се дана проведених у школи, пријатељстава и дружења која нису изблиједила ни након три деценије.

Окупили су се испред зграде Гимназије, а потом су професори Слободан Жерајић, Даница Ђурасовић и Бошко Буха одржали школски час на коме је сваки бивши матурант рекао нешто о свом животном путу накод завршетка средње школе.

Универзитетски професор у Новом Саду Небојша Чокорило истакао је да је овај сусрет дуго чекао и да су се вечерас вратили на мјесто гдје је све почело, у своје школске клупе. Он је додао да је ово доказ да успомене не старе, већ чекају прави тренутак да оживе, што се десило управо вечерас.

– Сусрет, разговори и загрљаји вратили су ону стару енергију и учинили да вријеме на тренутак стане, и врати нас у најљепше животно доба. Посебну емоцију овом сусрету дао је долазак нашег разредног старјешине Слободана Жерајића који храбро гази девету деценију – рекао је Чокорило.

Своје емоције и радост због поновног сусрета са школским друговима није крила ни Јагода Савић Мијатовић која данас живи и ради у Подгорици.

– Осјећај је фантастичан. Видјети драге људе након 30 година заиста је нешто посебно у мом животу. Јако сам узбуђена и овај скуп за мене је од непроцјењиве вриједности, јер се толико успомена вратило у једном тренутку – нагласила је Савић Мијатовић.

Из Требиња на прославу дошао је и Драган Драговић, који са невјерицом каже да не може да вјерује да су прошле чак три деценије како су завршили средњу школу.

– Вријеме као да „лети“, и тешко ми је ријечима да опишем колико ми овај сусрет значи. Ово је јединствена прилика да се заједно окупимо, поразговарамо, загрлимо једни друге и присјетимо се времена које смо доживјели и проживјели заједно у нашој Гимназији – носталгично прича Драговић.

Сусрет је протекао у топлој и срдачној атмосфери, уз пуно смијеха, загрљаја и евоцирања успомена на заједничке тренутке које је ова ратна генерација провела заједно. Оваква дружења још једном потврђују да је у животу човјека најбезбрижније и најљепше ђачко доба.

Са вечерашњег дружења поручили су да „Вријеме пролази, пријатељства остају“.