У Великој сали Општине Невесиње данас су потписана рјешења са 202 пољопривредника, који су остварили право на субвенције у 2025. години. Овом подјелом обухваћена су три програма подршке – за узгој стеоних јуница, набавку пољопривредне механизације и мљекарске опреме.

Из Одјељења за пољопривреду и рурални развој су најавили да ће подстицајна средства, у укупном износу од 114.089 КМ, бити исплаћена у року од 10 до 15 дана. Како је наведено, само шест захтјева је одбијено јер нису били у складу са Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је рекао да се пољопривредници труде у складу са својим могућностима, да су многи проширили своје дјелатности и да обрађују више имања.

„Одобрени су сви захтјеви за подстицаје који су били у складу са Правилником и наша је амбиција да вам и даље помажемо колико можемо. Влада Републике Српске и Општина Невесиње су у прошлој години, путем подстицаја, нашим пољопривредницима исплатили 3,5 милиона КМ“, нагласио је Авдаловић.

Он је додао да број захтјева за подстицаје за јунице показује да је говедарство и даље у успону што је посебно охрабрујуће за читаву општину јер је Невесиње међу пет највећих произвођача млијека у Републици Српској.

Милосав Вукосав привређује на пољопривредном газдинству у Удрежњу. Добиће општински подстицај за узгој стеоних јуница. Каже да свака подршка много значи, али да треба уложити и много рада и труда да би се остварио приход од сточарства.

И Мико Јонлија из Крекова је поздравио опредјељење локалне управе да дају погодности за сточаре. Према његовим ријечима, посла има ко хоће да ради.

Зорица Мучибабић из Биограда каже да се њена породица дуго бави пољопривредом и да им подстицаји много значе. Она је истакла да је сваки вид подршке у овом послу добро дошао.

Почетком септембра уручена су рјешења о подстицајима за повртарство, ратарство, сточарство и воћарство.

Са премијама за млијеко укупан износ подстицајних мјера у пољопривреди за 2025. годину износи око 369.000 КМ, што је 54.000 КМ више него прошле године.

Надзор над спровођењем и извршавањем одредби Правилника о подстицајима врши општинска комисија и општинска пољопривредна и ветеринарска инспекција. Корисници подстицаја добивена средства морају намјенски уложити.

Саборци из ратне Невесињске бригаде, припадници Оклопног батаљона, окупиће се у недјељу, 2. новембра да би током цјелодневног дружења евоцирали успомене из протеклог отаџбинског рата.

Бивши „Оклопници“ у 9:30 часова окупиће се у Саборном храму, а након тога посјетиће Спомен собу.

Дружење ће бити настављено у ресторану "Стадион".

Припадници Оклопног батаљона традиционално се окупљају уочи Митровдана, најупечатљивијег датума из протеклог рата, дана страдања, али и симбола велике побједе.

Министарство енергетике и рударства Републике Српске објавило је видео снимак најдужег тунела у региону у посљедњих 35 година који је пробијен, истичући да ово није само грађевински подухват, већ корак ка стабилној енергетској будућности Српске.

"Доводни тунел Невесиње – Дабарско поље, дуг 12.125 метара, кључни је дио будућег система хидроелектране „Дабар“. Радови су извођени у три смјене, са око 200 радника, уз уградњу 150.000 м³ бетона, 5.500 м³ арматуре и више од пола милиона кубика ископаног материјала", написали су из овог министарства.

Како су додали, Влада Републике Српске, путем Министарства енергетике и рударства, заједно са Електропривредом Републике Српске, имала је кључну улогу у стратешкој и финансијској подршци завршетку ове фазе пројекта, која је финансирана из сопствених средстава у износу од око 60 милиона евра, преносе Независне.

"Рад на овако сложеним и технички захтјевним пројектима представља снажну потврду знања, искуства и професионализма домаћих инжењера, геолога и стручњака, који су својим радом доказали да Република Српска има капацитет да реализује најсложеније инфраструктурне подухвате у региону и шире", написали су они.

Из министарства су упутили захвалност сваком раднику и стручњаку на терену који су допринијели да посао буде успјешно приведен крају.

О пробијању тунела говорио је и Љубиша Пилиповић, директор Пројекта изградње тунела.

"У изградњи је укупно уграђено 150 хиљада кубика бетона, а ископано је 500 хиљада кубика тунелског ископа, са уграђених 5,5 хиљада кубика арматуре, што није било једноставно. Радило се непрекидно, у три смјене, тако да је током цијеле изградње која је трајала од 2017. године, у просјеку на терену било око 200 радника", казао је Пилиповић.

Додао је да су геолошки изазови били јако велики, јако тешки услови за рад, али и пројектовање, ревизија пројеката, уз доста тешке хидролошке услове.

"Најизазовније је било радити управо на овом завршном дијелу, гдје је најмањи надслој и најтежа геологија, а опасност велика, тако да је до сада страдао и један радник, баш због тешких геолошких услова", додао је он.

Иако је потешкоћа било доста, са чиме се сложио и Данило Илић, директор ХЕ Дабар, пробој тунела је засигурно велики корак напријед у читавом систему.

"Без обзира колико битна била машинска зграда, ово је најзначајнији објекат у цијелом систему, срце система које повезује ту машинску зграду и будуће језеро. Тако да без овог објекта ХЕ Дабар не би имала функционалност, па се ово данас може назвати и историјским даном", истакао је Илић.

Напомињући да ће се, у систему ХЕ Дабар, воде из Невесињског поља преводити ка Дабарском пољу, он објашњава да ће се, уствари, на мјесту улазне грађевине вода из будућег језера дистрибуисати до Дабарског поља.

https://www.facebook.com/share/v/17HwXFaWj8/

ГЛАС СРЕПСКЕ