У свакој нацији постоје историјска знаменита мјеста на којима се директно писала историја тог народа. Та мјеста дефинишу тај народ и инспиришу будућа покољења према тим историјским мјестима се његује посебна култура сјећања да бисмо памтили и учили на тим свијетлим примјерима, рекао је Милош Вучевић, савјетник предсједника Србије.

- Тако су сви народи одвајкада чували сећања на своје националне див-јунаке да би следили њихове примере и избегли будуће грешке и страдања, да бисмо се сећали и борили против човекове највеће слабости, а то је заборавност - рекао је Вучевић.

Како он додаје, Невесиње је једно од тих мјеста које је Србе обиљежило.

Он је рекао да је на овом мјесту почео и затворен круг правде и правичности, круг Божије промисли.

- На овом мјесту се формирала светосавска мисао и управо овдје, на једном од извора српства, одјекнули су пуцањ и поклич - истакао је Вучевић.

Он сматра да је невесињски устанак поново важан као подсјећање на то да је српство једно и јединствено, без обзира на то у којим државама обитава.

- Да нас подсјети да када смо били једно и јединствени, све силе овога свијета на Берлинском конгресу морале су да признају и потврде нашу државност и слободу. Да су наши преци гинули знајући да је основни циљ – да сачувамо народ, вјеру и државу од Бога дату - рекао је Вучевић.

Он је поручио да данашње сабрање треба да буде и опомена и надахнуће.

Српска историја свједочи да се борба српског народа за слободу никада није гасила, истакао је премијер Србије Ђуро Мацут у Невесињу.

- Српска историја обиљежена је бунама, ратовима, избјеглиштвом, али борба за слободу никада се није гасила. Невесињска пушка свједочи колико је воља народа за слободом увертирала ван граница Балкана - истакао је он.

Додао је да Невесињска пушка је била варница за друге ратове.

- То је завршна тачка у једном од најзначајнијих периода српског народа - истакао је он.

- Кроз вијекове наш народ је непрестано тражио слободу и често по цијену најтежих жртава. Цијели 19. вијек као да смо провели на стражи у војним рововима желећи и снивајући ослобођење и уједињење. У Херцеговини искра борбе за слободом никад се није угасила. Буне су дизане 1825. и 1858. године, али посебно се у памћењу народа урезала она из 1861. године. Његова борба постала је симбол отпора и тежње за правдом - навео је Мацут.

Истакао је да је управо Невесињска пушка и, на крају, Берлински конгрес представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа.

- То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу. Међутим, умјесто правде, великим силама тог доба били су важни њихови интереси, па су границе прекрајане, без разумијевања и праведних тежњи људи који живе на Балкану. Умјесто мира, многе одлуке рађале су нове сугласице и заоштравања у односима међу народима. И данас, када гледамо сличне геополитичке поступке, не можемо се отети утиску да свијет и даље није научио лекције из тог доба. Да трајни мир не може да се гради без истине, правде и уважавања страдања оних бројчно малих, али поноситих народа који су своју слободу изборили жртвом, а не туђем рачуну - закључује Мацут.

Невесињска пушка је симбол отпора и симбол жртве за слободу и темељ слободе свих балканских народа и држава које су биле под окупацијом Отоманског царства, рекао је данас у Невесињу предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.

- Њихово јунаштво неће се памтити само као локална или регионална епопеја већ историјска прекретница која је отворила источно питање како се то тада звало у европској политици и штампи. Та искра отпора која је упаљена у Невесињу 1875. није угашена, као што је то мислио тадашњи окупатор, већ је постала све снажнија, све јача и светија - додао је Мадић.

Мандић истиче да данас, када обиљежавамо вијек и по од тог славног устанка, не говоримо само о једном историјском догађају, већ говоримо о темељу слободе за све балканске народе.

- Јунаци Невесињске пушке нису се борили само за своја села, породице и завичај, већ за све Србе и за право на живот у слободи. Захваљујући херојству Херцеговаца и побједама српске и црногорске војске, ове државе су добиле пуно међународно признање, а Бугарска је послије петовијековног ропства постала кнежевина - нагласио је Мадић.

Он је истакао да је овај јубилеј од посебног значаја и за Црну Гору "јер нас подсјећа ко смо били, гдје смо данас и шта нам је чинити у будућности".

- Данас више него икада морамо чувати историјско памћење, морамо васпитавати младе на примјерима херцеговачких, црногорских и других српских јунака на моралној вертикали коју су нам оставили. Храброст тих устаника није остала само у 19. вијеку, она се пренијела и на нове генрације, на српске добровољце у Блаканским ратовима, на мученике Солунског фронта и на оне који су полжили животе у Другом свјетском рату - рекао је Мадић.