У заосталој утакмици 18. кола Прве лиге РС Вележ и Козара су подијелили бодове у Невесињу.

Гости из Градишке су повели голом Алексића у 18. минуту и то је био једини вриједан детаљ из првог полувремена.

У наставку је Вележ преузео иницијативу, било је и неких полуприлика, али је изостајао завршни ударац. Десетак минута прије краја Блануша је зарадио други жути картон и исључење што је домаћим омогућило да крену још офанзивније. Већ се играла судијска надокнада када је Продановић лијепо примио лопту у шеснаестерцу и прецизним ударцем матирао голмана Козаре за коначних 1:1.

Изостала су планирана три бода, али је и један вриједан с обзиром на ток утакмице. Вележ у наредну суботу дочекује Звијезду, а након тога играће плеј-аут и одлучујуће сусрете за опстанак.

ВЕЛЕЖ – КОЗАРА 1:1 (0:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 100. Стријелци: 0:1 Алексић, 1:1 Продановић.

ВЕЛЕЖ: Банашевић, Ботић, Шекарић, Авоно (Томичић), Ловрић (Абаза), Аман (Килибарда), Драшковић, Куко (Телебак), Продановић, Мбеве, Бехрам.

КОЗАРА: Иликтаревић, Блануша, Богосављевић (Самарџија), Алексић, Бурњаковић, Вељкић (Дивиц), Пепић, Вујмиловић, Павловић, Клинцов, Илић.

Поводом обиљежавања Свјетског дана аутизма поред програма који је био прилагођен дјеци у форми мјузикла, приређена је и дискусија родитеља и стручних лица. Организатор и модератор догађаја је била наставница клавира и солфеђа Бранка Вукосав.

„Овом приликом је наша средина направила корак ка већем разумијевању и прихватању аутистичне дјеце од стране вршњака и окружења“, истакла је Вукосав.

На панел дискусији о аутизму учествовали су гости из Билеће и Источног Сарајева. Своја лична искуства и осјећања, испред родитеља дјеце са аутизмом, подијелили су: Николина Носовић (Билећа) , Бранка Вукосав ( Невесиње), Бранка Голијанин и Сара Васковић ( И. Сарајево). Предсједник Удружења за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју "Загрљај" из Источног Сарајева Предраг Пушара је говорио о раду са дјецом с потешкоћама унутар свог удружења и уопштено о прихватању дијагнозе аутизма од стране самих родитеља.

Од стручних лица са родитељима и публиком искуство, знања и практичне савјете подијелила је логопед Сара Илић из Билеће.

Циљеви овог догађаја су подизање свијести о аутизму, јачање емпатије и прихватања кроз културу, умјетност и образовање, као и повезивање родитеља, стручњака и грађана ради стварања мреже подршке. 

На дискусији су у оквиру умјетничког дијела програма наступили Едукативно-креативно удружење " Радости моја" који су извели " Посебну пјесму " која је посвећена дјеци са потешкоћама, а коју је написала и компоновала наставница Бранка Вукосав. Искуства родитеља и поменута пјесма су изазвале емоције како код родитеља који су били гости дискусије тако и код публике. Горана Батинић је испред удружења " Загрљај" рецитовала пјесму која је посвећена њеном удружењу.

Дискусија је завршена у оптимистичном тону уз " Побједну пјесму" Светог владике Николаја Велимировића.

У Слату је данас обиљежена 32. годишњица погибије команданта Четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде, мајора Тихомир Јањића. Родбина, саборци, комшије и представници Удружења старјешина Војске РС обишли су његов гроб у Зајасену, положили цвијеће, упалили свијеће и одали почаст омиљеном команданту.

Присутнима су се кратко обратили пуковници у пензији Драгомир Бакоч и Радован Радојичић.

Подсјећајући на лик и дјело легендарног официра Бакоч је истакао да је мајор Јањић патриотизам и оданост свом народу показао останком на овим просторима у судбоносним тренуцима када су их многи напуштали.

„Јањић je био честит, поштен и омиљен човјек у својој средини и шире, а као официра красила га је храброст и војничка стручност. Својом појавом и командовањем улијевао је повјерење и био чврст ослонац саборцима“, истакао је Бакоч.

Он је додао да је Јањић изградио ауторитет и био успјешан у командовању, а то је најбоље показао у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.

Бакоч сматра да се Јањић може сврстати у ред највећих српских официра и команданата. „Нажалост, они који су створили државу и дали свој живот завршетком рата су стављени на маргине друштва и ту остали неколико деценија“, указао је Бакоч и додао да је тешко вредновати заслуге појединца у држави која није прогласила ниједног хероја рата.

Бакоч је на крају истакао да је Јањић својим потомцима у насљедство оставио честитост, поштење и херојство чиме се могу поносити.

„А ми саборци, родбина и мјештани имамо обавезу да величамо његов лик и дјело, као и осталих погинулих из Слата − Миомира, Момира, Гојка, Душана, Милорада и Миливоја и да им подигнемо пристојно спомен обиљежје поред цркве у Слату“, закључио је Бакоч.

У име Општинског одбора Организације старјешина Војске РС обиљежавању су присуствовали Радован Радојичић и Момчило Паровић.

У свом обраћању Радојичић је истакао огроман значај и улогу коју је имао покојни Тихомир Јањић у формирању Невесињске бригаде, а посебно у биткама које су вођене у зони одговорности ове војне формације и борбама које је водила борбена група бригаде у акцији „Звијезда 94“ када је положио свој живот за отаџбину Републику Српску.

Радојичић сматра да оваква обиљежавања заслужују већу пажњу сабораца и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Мишљења је да се то мора промијенити и да треба дати далеко већи значај у одавању почасти, како покојном мајору Тихомиру Јањићу, тако и другим старјешинама и борцима који су свој живот дали у борби за домовину.

Мајор Тихомир Јањић је рођен је 1961. године у Зајасену. Основну школу завршио је у Слату и Зовом Долу. Од ране младости је показивао приврженост и љубав према војничком позиву.

Војну гимназију и Војну академију завршио је у Београду и Сарајеву, као један од најбољих у класи.

Прије избијања сукоба на простору бивше СФРЈ службовао је у Школи резервних официра пјешадије у Билећи, а по одласку ЈНА са простора БиХ остао је у свом родном крају и као официр Војске РС стао у одбрану српског народа.

Погинуо је 21.04.1994. на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда.

Одликован је Орденом Милоша Обилића, а добитник је и Митровданске грамате, највишег признања Општинске борачке организације. У насељу Шајбе у Невесињу једна улица носи име мајора Тихомира Јањића.