Невесињкa Ана Перовић понијела је двије ленте ̶ Мис телевотинг и Мис интернета на Избору за мис Републике Српске 2025. године који је синоћ одржан у Бијељини. Невесињска гимназијалка и одбојкашица Вележа имала је највише телефонских гласова и лајкова на инстаграм страницама Мис БиХ и АБС моделс па је директно ушла у финале.

За најљепшу дјевојку Републике Српске изабрана је Андреа Гачић из Билеће. Лијепе Херцеговке настављају даље такмичење на Избору за Мис БиХ.

Чланови Удружења добровољних давалаца крви „Гацко“ данас су у болничкој служби Завода за трансфузијску медицину РС у Невесињу дали 13 доза драгоцјене течности. Ово је шеста акција од почетка године организована у невесињској болници и трећа у којој учествују гатачки хуманисти.

Гатачке добровољне даваоце и данас је предводио предсједник Удужења Мирослав Вуковић Хрго који је крв даровао преко 90. пута.

Наредна акција добровољног давалаштва крви у којој ће учествовати припадници МУП-а РС биће организована 27. марта.

У Великој сали Општине данас су одржане презентације Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за капиталне инвестиције у пољопривредној производњи и Правилника о подстицајима општине Невесиње. Представници Министарства пољопривреде, шумарстава и водопривреде Дарко Марковић, Ален Предић, Бојан Граховац, те руководилац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди –Подручна јединица Требиње Игор Томашевић и начелник општинског Одјељења за пољопривреду и рурални развој Велибор Радовановић упознали су пољопривредне произвођаче с подручја општине Невесиње на који начин могу остварити право на подстицаје и које новине доносе овогодишњи правилници у односу са прошлогодишње.

„Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за ову годину предвиђено је као и прошле године да буџет од 180 милиона КМ буде распоређен кроз подршку текућој производњи, капиталним инвестицијама и руралном развоју, те системске и остале мјере“, истакао је Томашевић.

Додао је да је 111 милиона КМ намијењено за директна улагања у пољопривредну производњу, како сточарску, тако и биљну.

„За капитална улагања у пољопривреди биће додијељено 45 милона КМ, док ће на системске мјере отићи 25 милиона марака“, појаснио је Томашевић.

Према његовим ријечима, овогодишње измјене се односе на износе подстицаја у сточарској производњи.

Новим Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја Општине Невесиње наводи се да ће кроз 11 подстицајних мјера у 2025. години бити додјељено 369.000 КМ, што је 20% више него претходне године, најављено је из општинског Одјељења за пољопривреду и рурални развој.

Средства ће највећим дијелом бити усмјерена оним домаћинствима којима је пољопривреда основна или главна дјелатност.

„Већина таквих домаћинстава имаће прилику да остваре и највеће бенефите правилника, јер им се отвара могућност да се пријаве на три подстицајне мјере и евентуално добију значајну финансијску подршку до 5.000 КМ, чак и више, у зависности од обима производње“, појаснили су из Општине Невесиње.

Детаљна структура предвиђених премија за пољопривреднике

Право на подстицајна средства имају физичка лица, предузетници и правна лица са пребивалиштем, односно сједиштем у Републици Српској, који обављају пољопривредну производњу на територији Српске и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, као и остали субјекти у складу са Законом о пољопривреди који су уписани у Регистар корисника подстицајних средстава.

Премија за узгој стеоних квалитетно-приплодних јуница износи до 250 КМ по грлу за оне који су произвели и узгојили најмање двије у равничарском или једну у брдско-планинском подручју у властитом запату или најмање три јунице за даљу репродукцију од набављене телади у доби до шест мјесеци.

Премија до 500 КМ предвиђена је за оне који су произвели и узгојили најмање три уматичене стеоне квалитетно-приплодне јунице у властитом запату, а чије су мајке у контроли производности и за које овлаштена организација за узгој уредно води помоћну и главну матичну евиденцију.

Премија за узгој крава у систему узгоја крава–теле износи до 600 КМ за кориснике који посједују најмање 12 грла чистих месних раса, а које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета, односно до 350 КМ по грлу за кориснике подстицаја који посједују најмање седам грла комбинованих раса /осим крижанаца са холштајн расом/, које дају потомство и од којих је једини приход прираст телета.

Премија за узгој квалитетно-приплодних крмача износи до 400 КМ по грлу чистих раса и хибрида познатог поријекла, за уматичена квалитетно-приплодна грла у властитом запату, а за која постоји доказ о поријеклу, главна и помоћна матична евиденција, односно до 200 КМ по грлу за она која нису уматичена и за које се не води узгојна документација.

За узгој квалитетно-приплодних оваца и коза премија износи до 70 КМ по грлу чистих раса, за уматичене квалитетно-приплодне овце и козе у властитом запату, а за које се уредно води узгојна евиденција, те до 25 КМ по грлу за овце и козе које нису уматичене и за које се не води документација.

Право на премију за узгој квалитетно-приплодних кокица и пијетлова родитељских карактеристика минималне старосне доби од 18 неђеља остварују корисници подстицаја који узгоје најмање 3.000 кљунова, а премија износи до 3,6 КМ по кљуну за тешку линију, односно до три КМ по кљуну за лаку линију.

Мљекари за произведено и продато кравље млијеко остварују премију у износу до 0,28 КМ по литру, а за овчије и козје млијеко до 0,65 КМ.

Право на премију за музно грло – краву остварују корисници који имају најмање два музна грла који су у систему откупа млијека или који прерађују млијеко на пољопривредном газдинству, а премија износи до 500 КМ по музном грлу, а за кориснике подстицаја из јединица локалне самоуправе које су изнад 1.000 метара надморске висине обрачунава се додатна премија од 200 КМ по музном грлу.

Право на премију за утовљену јунад имају корисници који су утовили најмање пет грла у обрачунском периоду, односно који остваре минималан прираст од 300 килограма по грлу, са најмање 200 дана у тову и ако грло није старије од 30 мјесеци, а премија износи до 300 КМ по грлу.

Право на премију за утовљење свиње могу остварити корисници који у току године утове и продају најмање 50 товљеника, минималног прираста од 70 килограма по товљенику са максималном улазном тежином до 35 килограма и старости свиња до три и по мјесеца и излазном тежином од минимално 90 килограма у једном турнусу, са најмање 80 дана това ако грло није старије од девет мјесеци, а премија износи 60 КМ по грлу.

До 12 КМ премије по пчелињем друштву остварују удружења пчелара и пчеларске задруге који посједују најмање 30 кошница.

Висина премије за произведено и продато воће износи до 0,20 КМ по килограму јабуке, крушке, шљиве, брескве, нектарине, трешње, вишње, купине, јагоде, грожђа, маслине и смокве, а 0,40 КМ по килограму малине, љешњака, ораха, боровнице и рибизле, те до 0,10 КМ по килограму индустријске јабуке и крушке.

За произведено и продато поврће и гљиве премија износи до 0,20 КМ по килограму за све врсте поврћа, осим бијелог лука за који је 1 КМ по килограму и гљива за који износи до 0,70 КМ по килограму.

Право на подстицајна средства у износу од 500 КМ по хектару за производњу меркантилне пшенице имају пољопривредни произвођачи који су извршили јесењу сјетву у 2024. години, односно који засију минимално хектар пшенице и примијене препоручене сјетвене нормативе од минимално 200 килограма сјеменске пшенице по хектару.

До 500 КМ по хектару остварују корисници подстицаја који засију минимално хектар уљане репице и примјене препоручене сјетвене нормативе од минимално 500.000 сјемена уљане репице по хектару.

Када је ријеч о регресираном дизел-гориву за извођење прољећних и јесењих радова утврђен је износу од 0,80 КМ по литру, а право остварују регистрована пољопривредна газдинства која од 1. марта до 15. новембра текуће године купе дизел-гориво у количини до 100 литара по хектару са минималном површином од једног хектара, односно до 50.000 КМ за некомерцијална газдинства, 100.000 КМ за комерцијална газдинства и 200.000 КМ за предузетнике и правна лица.

Висина премије за органску биљну производњу и производњу у периоду конверзије за ратарске културе износи до 600 КМ по хектару, за повртарске и воћарске до 700 КМ по хектару, а за културе у заштићеном простору до 300 КМ по сто метара квадратних.

Када је ријеч о подршци руралном развоју, између осталог, предвиђена је подршка самозапошљавању, економском оснаживању жена, пословању пољопривредних задруга, али и откупу пољопривредних производа гђе је утврђен износ до десет одсто од вриједности уговорених количина домаћих пољопривредних производа прерачунатих на бази референтне цијене и не може бити већа од 50.000 КМ по кориснику у текућој години.

Право на подстицајна средства за суфинансирање премије осигурања примарне пољопривредне производње имају корисници подстицаја који осигурају производњу у обрачунском периоду, а висина подстицајних средства исплаћује се у износу до 60 одсто износа осигурања и не може бити већа од 50.000 КМ по кориснику.