Мјештани Слата, Дрежња и околних села, завичајци расути по читавом свијету и њихови пријатељи окупили су се данас на литургијском молитвеном сабрању код Цркве Светог цара Константина и царице Јелене.

Са живописног и историјског мјеста упућене су духовне поруке љубави и заједништва. Посебну драж овој традиционалној светковини дала су дјеца која су као у некадашња времена испунила порту храма.

Након свете литургије и свечане литије преломљен је славски колач, а потом су одржане пригодне здравице домаћина и гостију.

Свештеник Драго Зубац указао је на значај данашњег празника и светитеља који су доношењем Миланског едикта дали слободу хришћанима и окончали њихов прогон.

„Дај Боже да се овдје увијек сабирамо и да се уређујући овај храм кроз врлине Христове усавршавамо у љубави и заједници“, поручио је Зубац.

Зоран Јањић је и ове године у завичај стигао из Београда да са својим Слаћанима прослави крсну славу храма. Он се захвалио људима који су припремали славу и допринијели да црква заблиста новим сјајем. Подсјетио је и на јубилеј – 90 година од почетка градње цркве.

Јањић је заједно са представницима Борачке организације Невесиње у порти храма открио Спомен таблу са историјским записом о значају овог локалитета за устанак Невесињска пушка.

„Ово обиљежје ће бити подсјећање за све оне који дођу у нашу цркву и који желе да се упознају шта се дешавало током славних година историје невесињског краја“, рекао је Јањић.

На Спомен табли су посебно издвојена два догађаја – окупљање устаника у Слату у августу 1875. године уочи напада на Касабу и боравак црногорског књаза Николе Петровића на овом локалитету јула 1876. године.

Дружење мјештана и гостију настављено је уз трпезу љубави и пој гусала.

Прије свечаности у Слату, у селу Дрежањ обиљежене су 84 године од првог оружаног отпора окупаторско-усташким јединицама у Другом свјетском рату.

Делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације заједно са потомцима жртава усташког злочина и поштоваоцима њиховог слободарског опредјељења положиле су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу.

Плесни и чирлидинг клуб „Летс денс“ из Невесиња освојио је осам медаља на Шестом међународном плесном фестивалу који је одржан у Мостару.

Чланови невесињског клуба су извели 9 кореографија.

На побједничком трону нашли су се мини пом тим "Чоколада", кадетски чирлидинг тим, дуо Андреа Ботић и Петра Човило и Теодора Дамјанац у соло наступу.

Сребрне медаље заслужили су „street dance“ дуо Емили Брењо и Петра Човило, те Ивана Братић и Емили Брењо у соло наступима у истом плесном стилу. Бронзаном медаљом се окитио јуниорски „street dance“ дуо Ивана Милидраг и Николина Миловић. Дјечија хип-хоп група освојила је пето мјесто.

Екипа дјеце са чирлидинг кореографијом пласирала се у гала дио вечери показујући упечатљивост и квалитет.

Фестивал у Мостару је окупио око 1.200 плесача из пет земаља који су се представили са 1.800 кореографија разних плесних стилова и дисциплина.Такмичење је организовао Плесни студио „Мо-Старс“.

У селима Удрежње и Дрежањ данас ће бити обиљежена 84. годишњица страдања жртава усташког злочина и првог оружаног отпора окупаторским јединицама у Другом свјетском рату.

Света литургија у Цркви Светог пророка Илије почиње у 9 часова. Након богослужења биће одржан помен жртвама усташког терора, а код Спомен обиљежја представници Општинске борачке организације, Општине Невесиње и потомци жртава положиће цвијеће.

Удрежњани који су слободарско опредјељење и патриотизам показивали у свим бунама и устанцима 2. јуна 1941. године доживјели су масован покољ од усташке хорде само зато што су били Срби.

Потомци жртава и ове године желе да се на достојанствен начин присјете првог страдања невесињског живља у Другом свјетском рату.

У Дрежњу ће исти дан бити обиљежена 84. годишњица од првог оружаног отпора окупаторско-усташким јединицама у Другом свјетском рату.

У 8:30 часова делегације ће положити цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу.

Иако је у историји остало записано да је Дан устанка прoтив фашизма у БиХ 27. јули 1941. мјештани невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први смогли храбрости да пруже оружани отпор окупаторској сили. Као и много пута кроз историју, прорадио је српски инат и слободарско опредјељење мјештана Дрежња који су смогли снаге да се супроставе злочинцима.