У Средњошколском центру „Алекса Шантић“ поводом Митровдана је приређен пригодан културно-едукативни програм.

Програм је започео историјским часом који су одржали директни учесници Митровданских битака. О историјској одбрани Невесиња и Источне Херцеговине говорили су Неђо Пантић и Симо Чампара из Организације страјешина Војске РС и Горан Шаренац и Бранко Зечевић из Ратних ветерана Невесиња.

Они су ученицима одржали предавање о томе шта се дешавало током митровданских офанзива и покушали живом ријечју да приближе шта су све прошли са својим саборцима и народом. Поручили су да је значај ових битака немјерљив како за српски народ на подручју Невесиња и Херцеговине тако и за стварање Републике Српске. Ученике су упознали о самим детаљима побједничких битака, о томе како је побијеђен бројчано надмоћнији непријатељ и историјској улози ратног команданта Новице Гушића. На крају су поручили да на младима остаје да његују културу сјећања, да пруже руку помирења свима, али и да памте храбру и часну Невесињску бригаду.

У наставку програма ученици су били у прилици да погледају пројекцију филма „Битка за одбрану Херцеговине“, аутора Небојше Колака. Овај документарно-репортажни филм је настао сасвим случајно у контакту са људима из Невесиња, који су били свједоци прве Митровданске офнзиве. Филм представља својеврсну исповијест људи који су учестовали у првој Митровданској офанзиви и приказује кључну улогу Невесињаца у одбрани Херцеговине.

Након пројекције филма ученици су заједно са професорима присуствовали Светој архијерејској литургији у Цркви Вазнесења Господњег. После литургије су се упутили на Трг слободе гдје је делегација СШЦ „Алекса Шантић“ положила цвијеће на Споменик борцима за слободу.

За самом крају данашњег културно-едукативног прогама ученци су припремили рецитације и пјесме на тему Митровдана као и изложбу ликовних радова. Радови представљају практичан рад ученика првих и других разреда Гимназије у претходне двије године, а односе се на више националних тема, укључујући и данашњи празник Светог Димитрија.

У Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе".

Чланови "Насљеђа" традиционално приређују акцију даривања крви за Митровдан – дан страдања, али и велике побједе у Отаџбинском рату.

„Драгоцјену течност у миру дајемо свјесни потребе за хуманошћу, као што су наши очеви у рату чинили борећи се за слободу и отаџбину“, поручили су из Удружења „Насљеђе“.

У служби за транфузију данас је прикупљено десет доза течности која живот значи.

Општинска борачка организација Невесиње данас је на свечаној академији своје највише по рангу признање  ̶  Митровданску грамату постхумно додијелила официрима Војске Републике Српске Тихомиру Јањићу, Драгану Зиројевићу, Тому Пушари, Јовици Шакоти и Драгану Слијепчевићу за исказану изузетну храброст и пожртвованост у Одбрамбено-отаџбинском рату. Признања су преузели чланови њихових породица.

Мајор Тихомир Јањић је рођен у Зајасену 1961. године. Погинуо је 21. априла 1994. године код Горажда. Увојничком погледу красила професионалност и храброст, а као човјека и грађанина скромност и племенитост. Своју истрајност и војничку стручност показивао током цијелог рата, а посебно у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића.

Родно село Зајасен, војна гимназија и академија у Београду гдје је био најбољи у класи, Центар за обуку резервних официра у Билећи ̶ то је био Тихов пут умиру. У рату започиње са требињско-дубровачким ратиштем, након тога долина Неретве и толико опричани Врањевићи, сјеверно- херцеговачко ратиште и Горажде гдје је Невесињска бригада остала без најмлађег команданта батаљона. Одликован је Орденом Милоша Обилића.

Драган Зиројевић је рођен 1961. године у Плочнику, општина Калиновик. Погинуо је 23. јуна 1995. године на Трескавици. Имао је надимак Командант Зира. Био је припадник српске елитне полицијске јединице Црвене беретке. По њиховом повратку са хрватског ратишта остаје у Невесињу гдје је постављен за командира Полицијске станице Невесиње, а након тога за команданта посебних снага полиције Центра јавне безбједности Требиње.

За живота је одликован Орденом Карђорђеве звијезде и Орденом Милоша Обилића, а постхумно Орденом Карађорђеве звијезде РС трећег реда који се додјељује само најспособнијим командантима.

Потпуковник Драган Слијепчевић је рођен у Мостару 1958. године. Погинуо је на Кисеру код Коњица 27. септембра 1994. године од непријатељске гранате.

Завршио је војну-ваздухопловну гимназију у Мостару, послије чега одлази на Војну академију Рајловац код Сарајева. На пола студија прелази у Београд гдје и завршава војну академију. Прво постављење добија у Подгорици, на војном аеродрому Голубовци, гдје остаје близу двије године.

Почетком Отаџбинског рата, Драган је прекомандован у Поникве код Ужица. Ту остаје пет мјесеци, када одлучује да се врати на било које од херцеговачих ратишта, пошто више није могао да издржи да је далеко од свог народа у тешким тренуцима. Своје мјесто проналази на Борцима, као начелник Друге лаке пјешадијске бригаде. 

Носилац је Ордена Карађорђеве звијезде трећег реда.

Пуковник Томо Пушара рођен је 1944. године у селу Ушивак код Хаџића, а погинуо је 16. јуна у Подвележју. Војну академију, а потом и Командно- штабно ратну школу завршио је у Београду. Као професионални војник блиставу каријеру започео је у Призрену, наставио у Београду, а потом прешао у Книн, па у Мостар.

Војничко знање и ратне вјештине исказао је прво на Купресу, па у Книну. Потом поново враћа у Мостар на дужност начелника штаба Десете херцеговачке моторизоване бригаде. Као војник и као човјек силно је желио да уради нешто крупно за свој народ, али су га злочинци зауставили управо у тренуцима стварања Невесињске бригаде. Његови саборци га памте као дивног човјека и способног војног стратега.

Мајор Јовица Шакота је рођен 1957. године у Мостару, а погинуо је 11. новембра 1994. године у Бишини на извршавању борбеног задатка у Другој митровданској бици. Био је на дужности команданта Оклопног батаљона Осме херцеговачке моторизоване бригаде.

Јовица је завршио Педагошку академију у Мостару и до рата је радио у Секретаријату унутрашњих послова Мостар. По избијању ратних сукоба у Босни и Херцеговини ступа у тадашњу ЈНА и ставља се у одбрану свог српског народа, најприје на мостарском, а потом мостарско-невесињском ратишту.

Постхумно је одликован Орденом Милоша Обилића.