Nevesinje
Матурант Основне школе „Ристо Пророковић“ Василије Ковач најбезбрижније животно доба је овјерио петицама и спортским успјесима.
У школи је марљив, у друштву тих и скроман, а на спортском терену енергичан. Највише талента показује у атлетици и кошарци, али воли и пливање, фудбал и риболов.
Василије је у претходне двије године био пионирски првак БиХ у трци на 600 м, а у дисциплини 1.500 м испунио је норму и за Првенство Балкана. Вишеструки је регионални и републички шампион школских такмичења која се одржавају у оквиру Малих олимпијских игара РС. Проглашен је за најбољег атлетичара завршног такмичења, а одличан је био и на Европским дјечијим атлетским играма у Брну. Окитио се златном медаљом и у вишебоју.
Свестрани Невесињац је подједнако успјешан и у кошаркашком спорту. Наступа за Омладински кошаркашки клуб „Вележ“ и већ је носио дрес пионирске репрезентације Републике Српске. Са КК „Пантер“ из Никшића, гдје је наступао као позајмљен играч, играо је Европску лигу за дјецу и проглашен је за најкориснијег играча екипе.
Василију ће за школске успјехе бити уручено посебно признање ОШ „Ристо Пророковић“. Средњошколско образовање наставиће у Техничкој школи у Требињу. Како наглашава, школа ће увијек бити на првом мјесту, а у слободном времену наставиће са атлетским и кошаркашким тренинзима.
Полицијска станица Невесиње јуче је пронашла путнички аутомобил марке „Renault Arkana“ који је украден у Италији. Путнички аутомобил и приколица на којој се налазио су изузети увиђајем на основу расписане потјернице Републике Италије, саопштено је из Полицијске управе Требиње.
На обали језера Алаговац данас је одржано прво коло Општинског такмичења у лову рибе удицом на пловак. Највише успјеха имао је Горан Симеоновић, други је био Милош Ковачевић, а треће мјесто је заузео Жељко Жерајић.
Такмичење протекло у лијепој атмосфери и у спортском духу. Риболовци су наставили дружење уз рибарски котлић и богату трпезу. Договарали су нова порибљавања, еколошке акције и чишћење приобалног дијела акумулације.
ИЗ Спортскјо-риболовног друшта «Алаговац» су најавили да ће појачати бригу око очувања богатог рибљег фонда. Упућен је и апел посјетиоцима да чувају љепоте језера и прописно одлажу отпад.
ТЕЛЕГРАФ, један од водећих информативних портала у Србији са више од 10 милиона посјетилаца мјесечно, објавио је лијепу репортажу о Невесињу. Под насловом „Неоткривени српски град на два сата од мора, а има ово феноменално језеро: Небојша Глоговац га је обожавао“, новинар Телеграфа открива све љепоте Невесиња и његове везе са легендарним глумцем.
Неоткривени српски град на два сата од мора, а има ово феноменално језеро: Небојша Глоговац га је обожавао
"Град је мали, али има све што треба"
Град на надморској висини таквој да је некад био ваздушна бања, а и данас рај за очи и душу - у источној Херцеговини, у Републици Српској, БиХ, подно Вележа и Црвња, град који има и планине и поље, све је то Невесиње. Опет, недовољно у медијима, готово неоткривен, споменут некад у књигама из историје, кад се причало о храбрим јунацима Невесињске пушке, познат као "српски град", а у потоња времена повезиван са омиљеним Небојшом Глоговцем, глумчином која нас је прерано напустила, човеком који је спајао Банат и Херцеговину, онако како само он то уме.
Баш једном када је један од најбољих српских глумаца Небојша Глоговац био гост Митровданских свечаности у Невесињу, сад већ далеке 2013. године, његов наступ током свечане академије изазвао је овације публике. У интервјуу за "Радио Невесиње" Глоговац је тада причао да је "сто одсто" Херцеговац јер су му родитељи из Невесиња, а он је рођен у Требињу.
– Мајка ми је из породице Самарџија, рођена и одрасла у Невесињу, а отац је из невесињског села Драмишево. Рођен сам у Требињу гђе је отац добио прву свештеничку службу – истицао је поносно Глоговац.
По чему памтите Херцеговину и доласке у Невесиње?, питали су га невесињски новинари.
- Детињство је оно што човека обележава и што се најдуже памти. Одрастање у Требињу са пар другова ми је у најдражем сећању. Сваког лета одлазили смо прво у Невесиње код ујака и стрица, а потом у Драмишево код деде.
Чувао сам краве, јахао коња без седла, купио сено и уживао у пространству и слободи. Сва та искуства су непроцењива за мене. Када причам пријатељима у Београду, људима који су одрасли у граду, неке доживљаје и утиске из тог периода они слушају отворених уста и не могу да верују каква је то милина и лепота. Мени је боравак у Херцеговини најзначајнији део живота - говорио је велики Глоги, који је неке године добио и велики мурал у свом омиљеном Невесињу.
А како и не би?
Невесиње се од те 2013. године веома променило, зграде су никле, центар града је сређен по узору на Кнез Михаилову, а они који тамо живе кажу да се баш ту лети сјати много народа. Прва кафа се не пије у кући - већ у кафићу, у граду.
И сви некако живе у слози - град је на пола сата од Мостара, на два сата од црногорског приморја и у близини плаже у Неуму.
А опет, ко није за морску воду, у самом граду може да се освежи на језеру Алаговац, необично чистом, јер га сви истински воле и пазе. А ко није за уживање поред воде, може да се попне на неку околну планину и кампује. Ваздух је чист, миомириси у налетима стижу из пољског цвећа, а из чувеног равног поља, које је и Шантић опевао, пружа се невероватни поглед на Вележ, планину у којој је отиснут и грб Црвене звезде - јер то су невесињски навијачи давно из љубави направили.
А храна?
Е то је посебна прича - све је ту укусније него игде - сточарски је крај, свака кућа једе органску храну, и то не истиче - тамо су такви укуси сасвим нормална, природна ствар. Познато по свом кромпиру, слатком као шећер, Невесињско поље рађа укусно поврће и храни послушне овчице.
А људи?
Необично сложни и отворени за све идеје, без задршке.
Ваљда их је то научила сурова природа, она која зими утера језу у кости кад од снега не могу ни кућна врата да отворе, јер то је ипак, планина. Или су их повезале тешке судбине, тешка историја, она која је рађала јунаке, али и жртве.
Данас, Невесиње, рекло би се, цвета.
Ничу зграде, туристи долазе, и свима је жеља да одатле не иду даље. Ноћи су хладне, нема ни комараца... "Шта ће нам клима?!
... па куд би боље...
ТЕЛЕГРАФ