Црква светог великомученика кнеза Лазара и свих мученика косовских у Батковићима прославила је данас крсну славу Видовдан.

Богослужење су обавили свештеници Раде Лакета, Драго Зубац и ђакон Дејан Ивановић. Након свечане литије преломљен је славски колач.

Услиједиле су здравице домаћина и гостију.

Свештеник Лакета пожелио је окупљеним вјерницима да их сила светог великомученика Лазара својом моћи и снагом води у све дане њиховог живота.

– Нека је срећан и Богом благословен овај велики дан, да вас Бог сачува у велике дане славе светитеља наших и светог великомученика Лазара, свих светитеља који су живот положили за ближњег свог, да би се данас у миру живило и рађало – поручио је Лакета.

У својој здравици свештеник Зубац је поручио вјерницима да се угледаjу на кнеза Лазара и косовске јунаке који су се одрекли земаљског зарад царства небеског, вјечног и непролазног живота.

Домаћин славе Саво Ковач у здравици је окупљеним пожелио добро здравље и да свако наредно окупљање буде у срећи и благостању.

Предсједник Црквеног одбора Добривоје Граховац честитајући славу свим окупљеним, нагласио је да се ове године навршава 50 година од освјештања цркве и да се прослава планира организовати у септембру.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић честитао је славу свима, поручивши да је Видовдан дан који је обиљежио наш народ.

„ Цар Лазар је био инспирација многим људима који су у савременој историји чинили разна дјела да би наш народ опстао и преживио на балканској вјетрометини“ – поручио је Авдаловић.

Посебан поздрав и најбоље жеље и намјере мјештани су упутили дјечаку Василију Недељковићу који је дошао из Звечана, са Косова и Метохије у посјету родбини и који је данас носио један од бајрака у литији.

У невесињском селу Дрежањ данас је одржан помен жртвама стравичног злочина, који су на Видовдан 1943. године починили фашисти. Парастос на Партизанском гробљу у овом селу служио је свештеник Драго Зубац, а цвијеће су положили представници Општине Невесиње, Општинске борачке организације и потомоци жртава.

У само једном дану злочиначка њемачка експедиција убила је 37 мјештана, а село је спаљено и опљачкано. Mеђу жртвама било је петнаесторо дјеце.

Осамдесет година послије мјештани села Дрежањ са тугом причају о овом немилом догађају. Жеља им је да се такво нешто никада више не понови.

Потомци страдалих 1961. године подигли су спомен обиљежје на којем су уклесана имена погинулих Ивковића и Вујовића.

Црква светих косовских мученика у Заборанима прославила је данас крсну славу Видовдан, а обиљежено је и 31 година од злочина над недужним цивилима и 82 године од страдања у Другом свјетском рату.

Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након литије услиједио је обред ломљења славског колача и пригодне здравице мјештана и гостију.

Чалија је нагласио да је српски народ увијек желио да буде на страни правде и истине.

„Можемо бити поносни на наше славне претке који су знали како се чува част и образ“, рекао је Чалија истичући да је косовски завјет био опредијељен за идеале да се у нашим срцима роди таква вјера и љубав да је вриједно дати живот за ближњега. Он је додао да је и у Заворанима, као и на Косову земља натопљена крвљу мученика.

„Нека молитвено заступништво Светог Кнеза Лазара и свих косовских мученика којима је посвећен овај храм увијек буду над нашим родом“, поручио је Чалија.

Замјеник начелника општине Невесиње Бодан Ботић похвалио је упорност мјештана који су успјели да снажном вјером превазиђу страдања и саграде овај храм у којем славе косовске јунаке и његују културу сјећања на жртве Заборана.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац пожелио је да Видовдан престане да буде дан страдања и постане инспирација за договоре, праштања и међусобно радовање.

Пригодне здравице одржали су Љубан Дука, Здравко Лозо, Драго Мучибабић, Драган Јокшић и Мишо Копривица. И у њиховим порукама доминирала је симболика Видовдана и завјет косовских мученика.

Након богослужења и славског обреда одржан је помен за жртве злочина код спомен плоче у цркви и положено цвијеће.

Црква Светих косовских мученика у Сточи освјештана је 2015. године, а храм је изграђен на иницијативу мјештана Заборана и околних села. Посебан печат изградњи овог храма дали су Љубан Дука и Раде Кандић, који су својим трудом и радом започели изградњу овог светог мјеста.

Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.