Фудбалери Вележа данас су убједљивом побједом од 7:1 против Илићке окончали лигашки дио сезоне. Пошто је Романија у Билећи славила са 2:1 Невесињци ће пут до Прве лиге РС потражити преко баража.

Вележ је данас пружио још једну допадљиву партију са лијепим акцијама и ефектним головима. По два пута су се у стријелце уписали Сергеј Продановић и Реповић, а Драшковић и Горан Продановић су по једном затресли мрежу Брчака. Публика и играчи пратили су и кретање резултата у Билећи гдје је Херцеговац повео, а потом са играчем више дозволио Романији преокрет.

Са седам голова у мрежи Илићке овосезонски голгетерски салдо Вележа стигао је до броја 79 што је ову генерацију учинило најефикаснијом у историји клуба.

Тренер Мијат Мишељић каже да је поносан на своје играче који су на терену изборили висок пласман, за разлику од ривала који је нерегуларно регистровао играче.

Вележ ће, ипак, имати прилику да кроз бараж стигне до прволигашког друштва. Жријеб је у уторак, 6. јуна, а противник невесињске екипе може бити зворничка Дрина или Модрича.

ВЕЛЕЖ – ИЛИЋКА 7:1 (2:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 400. Судија: Бошко Лазић (Бијељина). Стријелци: 1:0 Челик (а.г.), 2:0 Реповић, 2:1 Арсић, 3:1 С. Продановић, 4:1 С. Продановић, 5:1 Драшковић, 6:1 Реповић (п), 7:1 Г. Продановић

ВЕЛЕЖ: Зуровац (Јонлија), Гутић, Поповић, Петковић, Г. Продановић (Јеремић), Кљакић (Радојичић), Реповић, Драшковић (Братић). Радовић, С. Продановић, Шаренац (Вукосав).

ИЛИЋКА: Јефтић, Челик (Драгић), Антуновић, Омић, Ристић, Тодоровић, Арсић, Крсмановић, Божић, Томић (Топаловић), Крстић.

Богослужњем и полагањем цвијећа на спомен обиљежје у селу Удрежње данас је обиљежена 82. годишњица страдања жртава усташког злочина и првог оружаног отпора окупаторским јединицама у Другом свјетском рату.

Свету литургију у Цркви Светог пророка Илије и помен жртвама служио је свештеник Младен Чалија.

Свештеник Чалија истакао је да је битно да се вјечно сјећамо свих људи, који су били спремни да свој живот положе за ближње.

„Ако желимо да имамо будућност, морамо да знамо шта је било у прошлости. На данашњи дан у овом селу прије 82 године десио се страшан злочин“, рекао је свештеник Чалија, убијеђен да је жртва, коју су поднијели мјештани овог села заувијек их промијенила. Према његовим ријечима, људи су схватили колико људска злоба може да буде велика, али су и разумјели да им једина нада остаје вјера у Господа и његову милост.

У име Општинске борачке организације присутне је поздравио Синиша Шиповац. Истакао је да је српски народ водио вишевјековну борбу за своје породице, огњишта и државу.

„У протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату ставили смо круну на вишевјековну борбу српског народа да живи у својој држави. Данас одајемо помен онима који су се борили да створе Републику Српску. Предали су је нама да је учинимо љепшом и бољом за живот, а ми то можемо постићи само с вјером у Бога и ако се будемо радовали и праштали једни другима“, поручио је Шиповац.

Представници Општинске борачке организације, Општине Невесиње и потомци жртава положили су цвијеће на Спомен обиљежје.

Делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације заједно са потомцима жртава усташког злочина и поштоваоцима њиховог слободарског опредјељења положиле су цвијеће код Спомен обиљежја на мјесном гробљу у Дрежњу.

Иако је у историји остало записано да је Дан устанка прoтив фашизма у БиХ 27. јули 1941. мјештани невесињског села Дрежањ су још 3. јуна први смогли храбрости да пруже оружани отпор окупаторској сили. Као и много пута кроз историју, прорадио је српски инат и слободарско опредјељење мјештана Дрежња који су смогли снаге да се супроставе злочинцима.

Мјештани Слата, Дрежња и околних села, завичајци расути по читавом свијету и њихови пријатељи окупили су се данас на литургијском молитвеном сабрању код Цркве Светог цара Константина и царице Јелене. Са живописног и историјског мјеста упућене су духовне поруке љубави и заједништва. Посебну драж овој традиционалној светковини дало је присуство владике захумско-херцеговачког и приморског Димитрија и гостију из Бањалуке и Београда.

Саборовање је почело светом литургијом коју је служио владика Димитрије са свештенством Црквене општине Невесиње. Након свечане литије преломљен је славски колач, а потом су одржане пригодне здравице домаћина и гостију.

Владика Димитрије је поручио вјерницима да све што раде у животу треба да буде искрено и од срца. Он је додао да не морамо бити богати, чувени или образовани да би постали искрени и прави људи Божији.

–Бог само тражи наше чисто срце да би нам дошао и да би се уселио у наш живот и преко нас благословио наша добра и наше породице ̶ рекао је владика, наглашавајући да су пред Богом сви једнаки.

Свештеник Драго Зубац указао је на значај данашњег празника и светитеља који су доношењем Миланског едикта дали слободу хришћанима и окончали њихов прогон.

Честитајући празник начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да је велика радост што се око светог храма окупило доста људи. Посебно је поздравио госте из Београда и Бањалуке. Исказао је и задовољство што овај простор има живописну природу и значајне историјске локалитете који посебно дођу до изражаја током светковине Слату.

Зоран Јањић је и ове године у завичај стигао из Београда да са својим Слаћанима прослави крсну славу храма. Рекао је да је почаствован што су у Слато дошли значајни госте из области културе, умјетности и политике.

  –Желим да ово наше лијепо село преживи тешка времена да се и наредних деценија овдје окупљамо и дочекујемо познате људе  ̶  поручио је Јањић.

Бивши предсједник СР Југославије Војислав Коштуница који је стигао у Невесиње трагом својих предака, исказао је задовољство што је присуствовао народном саборовању у Слату.

  –Наша православна црква је на овим просторима одиграла велику улогу у одбрани, заштити и очувању нашег националног и духовног идентитета. Сјетимо се само колико је свом народу био близак владика Атанасије сабирајући и вјером кријепећи народ, војску,рањенике и избјеглице у тешким ратним временима  ̶  истакао је Коштуница указујући на судбинску повезаност народа, државе и цркве током читаве српске историје.

Драган Милановић из Удружења Херцеговаца у име гостију из Бањалуке свештенику Драгу Зупцу поклонио је икону светих цара Константина и царице Јелене, рад Братства манастира Клисина код Приједора.

Црквени одбор и завичајно удружење „Докољен“ за све учеснике сабора припремили су пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали aкадемик проф. Ранко Поповић, пјесникиња Љиљана Лазаревић, aфористичар Митар Ђерић Лаки, етно група „Симонида“, кантаутор Горан Дука и народни гуслар Мирко Мишељић. Дружење мјештана и гостију настављено је уз трпезу љубави.