Nevesinje
Влада Републике Српске додијелила је компанији “ЕТМАКС” концесију за градњу и кориштење соларног парка “Невесиње”, пројекта вриједног 880 милиона марака.
Концесија се додјељује на период од 50 година, а уговор ће бити потписан у наредних 60 дана.
Значајно је нагласити да се ради о концесији и пројекту, који је тренутно један од највећих овог типа на подручју Европе.
“Рок за пројектовање је двије године, а рок за извођење радова је четири године”, каже за КАПИТАЛ Синиша Максимовић, директор компаније “ЕТМАКС”.
Појашњава да је укупна снага соларног парка 500 мегавата, а да је сачињен из једне електране од 200 и шест електрана од 50 мегавата.
Такође, директор “ЕТМАX”-а истиче да се значај овог пројекта огледа посебно у томе, што ће домаћа компанија, која је већ лидер у области пројектовања и изградње соларних електрана, добити прилику да значајно убрза развој цјелокупног сектора ОИЕ код нас, те да дугорочно унаприједи производне капацитете ове гране индустрије.
То за све нас значи, да ћемо регионално постати вишеструко конкуретнији у овој области, а да су носиоци развоја домаће компање, што је најважније.
Иначе, Влада Републике Српске обавезала је “ЕТМАКС”, да по основу једнократне концесионе накнаде уплати око седам милиона марака.
Такође, за сваки киловат електричне енергије са ових постројења Српска ће добити 0,0055 КМ.
“Ако концесионар у року од 60 дана не потпише уговор о концесији, губи сва утврђена права”, напомињу у Влади Републике Српске.
У општини Невесиње поручују како инвеститор од њих може очекивати сву могућу подршку.
“Општина ће имати корист од такси и концесионих накнада, а према нашим информацијама запослиће се и значајан број људи, који ће радити на изградњи и монтажи електрана. Такође, из компаније ЕТМАКС-а, су истакли да планирају да током 2023. године у Невесињу, оснују погон за производњу дијела опреме за електране, а која ће производити компоненте и за потребе изградње соларног парка, те да ће се на овај начин отворити 100 нових радних мјеста, на подручју општине. За нас је то значајан развојни искорак”, казао је начелник Невесиња Миленко Авдаловић.
КАПИТАЛ
Рукометаши Херцеговине изборили су пласман у четвртфинале Купа БиХ. Невесињци су вечерас надиграли Босну из Високог резултатом 38:32 у утакмици у којој су имали вођство од почетка до краја. Само у првих десетак минута владала је резултатска равнотежа, а потом су домаћи брзом и ефикасном игром већ до полувремена стекли недостижних седам голова. У наставку се играло готово без одбрана, а тренери су дали прилику и млађим играчима.
Златић је на прави начин искористио повјерену минутажу и био је најефикаснији у редовима Херцеговине. Код гостију из Високог истакао је Вражалић са 11 голова.
За невесињску екипу вечерас је дебитовао 15-годишњи Немања Катић и уписао се у стријелце.
У четвртфиналу Купа БиХ играју се двије утакмице, 29. марта и 5. априла. Побједници двомећа избориће пласман на завршни турнир.
Херцеговина у суботу, 4. фебруара почиње други дио сезоне у Премијер лиги БиХ. Гост у Невесињу биће Коњух.
ХЕРЦЕГОВИНА – БОСНА 38:32 (22:15)
Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Судије: Андреј Колобарић, Данијел Крижановић (Мостар).
ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (2), Шаренац (2), Чабрило(4), Драговић (5), Вујадиновић, Цвијановић, Вучић (1), Зечевић (1), Башић (5), Златић (7), Џелиловић (5), Ковач, Карановић (1), Томић (2), Ражнатовић (2), Катић (1).
БОСНА: Жига, Ахметаш (1), Чабаравдић (5), Вражалић (11), Халибеговић (1), Мимић (2), Хусељић (2), Каравдић (3), Назифовић (4), Хрњић (1), Јамаковић (2).
У Невесињу је освануло најхладније јутро ове зиме. У 7 часова жива у термометру спустила се до деветог подеока испод нуле. Метеоролози за данас пријеподне најављују сунчано вријеме, док се у вечерњим часовима уз пораст облачности очекује пролазно слаб снијег.
Највиша дневна температура кретаће се од 3 до 8, на југу до 11 степени.
Од наредног викенда се очекује веома хладно вријеме. Јутарње температуре у Невесињу спуштаће се и до -15 степени.
Температуре у 7 часова:
-11 Калиновик
-9 Невесиње
-8 Гацко
-7 Чемерно
-5 Билећа
-1 Требиње
-1 Мостар
Од памптивјека гусле су синоним херцеговачке традиције уз чије звуке су се Херцеговци рађали, одрастали, женили, крстили, одлазили у ратове и враћали се кући. Окупљени крај огњишта, окружени најмилијима, Херцеговци су уз епску поезију оживљавали силне јунаке, друговали са вилама и змајевима и «небо земљом подупирали», а јека гусала стварала је неку посебну узвишену атмосферу. Пој гусала преносио је вијековима универзалне поруке наших предака о слободи и части.
У Невесињу су гусле имале почасно мјесто у кући, уз икону свеца заштитника дома и славе породице. Овај крај је одувијек имао цијењене гусларе који су живописно, са пуно љубави, поноса и поштовања чували традицију и коријене.
Изворну традицију очаравајућих звукова на чудесном и витешком инструменту у Невесињу чува Гусларско друштво «Невесињка пушка».
Мирослав Шиљеговић је најактивнији члан невесињског друштва и један од ријетких мајстора за израду гусала. Шиљеговић каже да нашој традицији, историји и народним обичајима прави тон дају управо гусле. Од дјетињства другује са гуслама, а занат је научио од дједа и оца. Прве гусле је направио већ у деветој години.
− Најбоље гусле су од џефер јавора јер је то најзвучније дрво – тврди Шиљеговић и наглашава да је за израду овог инструмента потребно много вјештине и љубави. Додаје да успјешан гуслар поред добро уштимованог инструмента мора посједовати и изузетне гласовне могућности.
Мирослав Шиљеговић
Дугогодишњи предсједник невесињског гусларског друштва и одличан познавалац епске поезије мр Момчило Голијанин наглашава да гусле данас нису на нивоу као што су некада биле, али да и даље представљају душу српског народа.
− Као што на небу постоји свето тројство: отац, син и дух свети, тако и на земљи имамо свето тројство: славска икона, кандило и гусле – истиче Голијанин. Објашњавајући зашто су гусле толико поштоване у српским домовима, професор указује да је звук овог инструмента у најтежим временима подизао народни морал и вјеру у побједу и распаљивао слободарски жар.
Голијанин каже да се гусле не могу одвојити од наше народне епике, наглашавајући да српска епска поезија спада међу највећа остварења свјетске књижевности.
− Нашу епику често пореде са хеленским спјевовима Илијадом и Одисејом, а познато је и шта су о српским епским пјесмама говорили Гете, Хајне, браћа Грим и други познати књижевници –истиче Голијанин.
Чувени српски географ Јован Цвијић је записао да је посматрајући један гусларски скуп у околини Невесиња стекао утисак да је пјевање гуслара толико утицало на слушаоца да је одмах мотивисан кретао у бој против тираније и неправде.
Невесињско гусларско друштво под именом „Алекса Шантић“ основано је 1990. године, а данашњи назив „Невесињска пушка“ добило је 2009. године.
Мирослав Самарџић
Занимљивости о невесињским гусларима
- Милан Дука по многима је био најбољи херцеговачки гуслар у другој половини 19. вијека. Био је чест гост на Двору црногорског књаза Николе.
- Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Харвардског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.
- Максим Продановић из Оџака био је слијеп од раног дјетињства, али је имао невјероватан осјећај за оријентацију. У Невесиње је пјешачио сам, а понекад је на коњу гонио жито чак у Благај. Једном је групу омладинаца који су залутали кроз мећаву извео на прави пут. Максим је био један од најбољих невесињских гуслара.
- Звук струна древног инструмента шездесетих година прошлог вијека емитован је на фреквенцијама највеће радиодифузне станице на свијету „Би-Би-Си“ и то захваљујући Невесињцу Алекси Ковачевићу који је у Европи био познат као успјешан атлетичар, али је своје гостовање у студију британске станице искористио да покаже и гусларско умијеће.
- На Првом фестивалу гусала на нивоу Југославије одржаном 1971. године у Сарајеву. Невесињац Раде Јамина заузео је друго мјесто.
- Први Невесињац који је побиједио на савезном фестивалу гуслара је Славко Алексић 1986. године. Као врхунски педагог и гусларски зналац ангажован је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду гдје је израдио програм за теоријску и практичну наставу свирања и пјевања уз гусле.
Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)