Каратисти Вележа освојили су четири медаље на 43. Купу ослобођења Подгорице. Најсјајније одличје заслужила је Исидора Килибарда у борбама, у конкуренцији дјевојчица до десет година.

Сребрне медаље освојили су Саша Граховац и Филип Вуковић, такође у борбама, а бронзаном медаљом се окитила Симона Савић у катама.

Турнир је окупио 752 такмичара из 44 клуба и шест држава. Организатор такмичења био је КК Будућност који је уједно обиљежио јубилеј 55 година постојања клуба и 20 година од освајања Купа европских шампиона.

На 1. Меморијалном турниру «Мишо Таминџија» учествовале су 32 екипе распоређених у осам група. Укупно је одиграно 88 утакмица. Такмичење је отворено утакмицом Кафе “Стела Роса” - СТР Нина 0:6.

Полуфинале:

Монако - Бубамара кафе Кока 1:3

БиЖ спорт - Центар 1:1 (пен. 6:5)

За треће мјесто:

Монако - Центар 1:3

ВЕЛИКО ФИНАЛЕ: Бубамара кафе Кока - БиЖ спорт 4:2

Стријелци: 1:0 Бејатовић, 1:1 Же. Лакета, 2:1 Муратовић, 3:1 Аћимовић, 4:1 Бејатовић, 4:2 Жа. Лакета.

Састав екипе Бубамара кафе Кока: Северин Марић, Боро Аћимовић, Младен Комлен, Властимир Лојпур, Вукашин Бејатовић, Жељко Муратовић, Велимир Савић.

Најбољи стријелац турнира: Жељко Жерајић (Action)

Најбољи играч турнира: Ераст Црногорац (Центар)

Све утакмице судио: Брано Ивковић

Новинар и публициста из Требиња Ратомир Мијановић са својим пријатељима представио је у Невесињу нову збирку приповиједака „Азра, брате, Азра“.

Истински патриота, увијек надахнут православном вјером, човјек широког друштвеног ангажмана и стални заљубљеник у Херцеговину међу корице је ставио нових 20 прича, анегдота и цртица из рата и поратног периода. Ратомирови јунаци су људи које је на фронту чувала икона и љубав према отаџбини. Кроз њих је увјерљиво представио дух Херцеговаца, неустрашивих и чврстих као камен њиховог завичаја, али и увијек спремних за хумор, чак и у најтежим временима.

Мијановић каже да приче нису настале као плод његове маште, него су то истините ратне драме. Наглашава да су текстови израз дивљења и поштовања према јунацима из ровова планинских врлети Херцеговине и према људима који су своје најбоље године провели на херцеговачким гудурама. Мијановић додаје да су му Невесиње и Митровданске битке стална инспирација и за приче и пјесме.

Официр Војске Републике Српске Славенко Лучић препоручио је читаоцима нове Ратомирове приповијетке наглашавајући да су у њима представљени Херцеговци са најбољим карактерним особинама, какве су и красиле хероје из протеклог рата. Он је нагласио да се у његовим причама остварује завјет светог Патријарха Павла који је од нас само тражио да будемо људи.

Рецензент књиге Милан Бован рекао је да су Ратомирове приче настале из дубине његове душе.

  −Тврдим и осјећам да те приче из њега извиру носећи ријеку суза. Када та ријека не би била понорница налик на Требишњицу у његовом родном граду, тих прича би било више, но то опет потврђује моју теорију да човјек личи на поднебље у којем битише, тако и мој брат Рато, голем и тврд као Леотар, душе слатке и меке попут узреле смокве Петроваче  ̶  навео је Бован.

Пјесник Јован Братић истакао је да Мијановића нова збирка садржи емотивне и узбудљиве приче у којима су главни ликови мали људи, али велики јунаци.

  −У њима можемо препознати наше пријатеље, браћу, синове и очеве који су у најтежим тренуцима ишли отвореног срца да бране земљу својих предака  ̶  рекао је Братић додајући да су приче писане из перспективе истинског патриоте.

Одабране одломке из Ратомирових приповиједака читали су ученици Средњошколског центра „Алекса Шантић“, а његову пјесму преточену у музички запис интерпретирала је Етно група „Симонида“.

Скуп књижевности, сјећања, родољубља и пријатељских разговора организовали су Борачка организација Невесиње и Центар за културу „Небојша Глоговац“.