Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

У 23. колу Друге лиге РС – Исток фудбалери Вележа одиграли су данас у Гацку са домаћом Младости 2:2. Комшијски дерби је обиловао узбуђењима и лијепим головима, али и на моменте оштром игром.

Домаћи су повели са 2:0 головима Пушаре и Николића са дистанце. То су били и једини ударци на гол Зуровца у првом полувремену. С друге стране, Вележ своје прилике није искористио. Ипак, у финишу првог дијела Невесињци смањују резултат преко Драшковића на асистенцију Горана Продановића.

Друго полувријеме су опет боље отворили Гачани, али је Зуровац у два наврата одлично интервенисао. Вележ потом креће потпуно офанзивно и ствара прилике. Послије корнера у 84. минуту Петковић главом лијепо спушта лопту млађаном Јеремићу који закуцава лопту у мрежу и уписује свој првенствени првјенац. Очито љути због развоја ситуације домаћи играчи су у том периоду играли доста оштро што је судија Бујак санкционисао са пет жутих картона. Управо је стријелац гола у финишу након грубог старта морао бити замијењен.

Вележ је у посљедњим тренуцима имао рилику и за потпун преокрет. Са бодом из Гацка невесињски састав је задржао треће мјесто на табели.

МЛАДОСТ – ВЕЛЕЖ 2:2 (2:1)

Градски стадион у Гацку. Гледалаца: 80. Судија: Владимир Бујак (Бијељина). Стријелци: 1:0 Пушара у 13, 2:0 Николић у 23, 2:1 Драшковић у 44, 2:2 Јеремић у 84. минуту.

МЛАДОСТ: Миљановић, Авдаловић, Мрковић, Кандић (Дракул), Елек, Горановић, Николић, Ћеранић, Пушара, Мастиловић, Слијепчевић (Фржовић).

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Окука (Вујичић), Вучетић (С. Продановић), Петковић, Шиљеговић, Г. Продановић, Реповић, Драшковић, Кљакић (Јеремић, Андријашевић), Антељ, Шаренац.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о утврђивању Средњовјековне некрополе стећака „Сватовско гробље“ на Моринама у општини Невесиње непокретним културним добром од великог значаја.

Oвом одлуком утврђена је врста културног добра, границе заштићене околине са укупном површином заштићене зоне те мјере заштите, одржавања и коришћења културног добра и његове околине.

Некропола „Сватовско гробље“ се налази у мјесту Морине, двадесетак километара сјевероисточно од Невесиња и броји 59 стећака, који су клесани од кречњака доброг квалитета. Поред великог броја украса, фигуралних представа, оригиналних сцена турнира и лова, оно по чему је ова некропола посебно значајна јесу народна предања испреплетена око ње, која на свјетло дана износе нематеријалну димензију средњовјековне сепулкралне баштине.